Porodica breza (lat. Betulaceae) uključuje šest rodova listopadnog drveća i žbunova, čiji je plod orah, uključujući breze, johes, leske, grabove, lešnik-grabove i belograbiće sa ukupno 167 vrsta.[2] Uglavnom su prisutni u umerenom delu Severne hemisfere, uz nekoliko vrsta u Južnoj hemisferi – na Andima u Južnoj Americi. Njihov tipičan cvet je resa, koja se često pojavljuje pre lišća.

Breze
Vremenski raspon: 70–0 Ma
Alnus glutinosa
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Fagales
Porodica: Betulaceae
Gray[1]
Tipski rod
Betula
Potporodice i rodovi

Pogledajte tekst.

Opseg rasprostranjenosti porodice Betulaceae
Rese (mace) lešnik (Corylus avellana)

U prošlosti, porodica je često deljena na dve porodice, Betulaceae (rodovi Alnus i Betula) i Corylaceae (ostatak). Nedavni pristupi, uključujući i Grupu za filogeniju angiospermi, ove dve grupe opisuju kao potporodice unutar proširene porodice Betulaceae: Betuloideae i Coryloideae. Dijagnostički gledano, Betulaceae su vrlo slične porodici Rosaceae i drugim porodicama motiva ruža.[3][4]

Evolucijska istorija

уреди

Veruje se da su se Betulaceae pojavile na kraju perioda krede (pre oko 70 miliona godina) u Centralnoj Kini. Ova regija je u to vreme imala mediteransku klimu (zbog blizine Tetiskog mora), koje je u ranom periodu tercijara pokrivalo delove današnjeg Tibeta i Sinkjanga. Ovaj centar porekla podržva i činjenica da su svih šest rodova i 52 vrsta poreklom iz ovog kraja, od kojih su mnoge endemske. Veruje se da su se svih šest modernih rodova u potpunosti odvojili od oligocena, sa svim rodovima u porodici (s izuzetkom Ostryopsis), sa fosilnim ostatacima koji sežu u prošlost od najmanje 20 miliona godina pre sadašnjosti.

Prema molekulskoj filogeniji, najbliži srodnici Betulaceae su Casuarinaceae, jedna grupa hrastova.[5]

Upotreba

уреди
 
Leska (Corylus avellana): lišće i lešnici

Obična leska (Corylus avellana) i [[velika leska (Corylus maxima) su značajne voćnjačke biljke, koje se uzgajaju zbog jestivog ploda oraha, poznatog kao lešnik.

Drugi rodovi uključuju brojno popularno ukrasno drveće, široko zasađivano u parkovima i velikim vrtovima; nekoliko breza se posebno vrednuju zbog glatkih i jarkih boja kore.

Drvo je obično tvrdo, žilavo i teško, posebno kod grabova; nekoliko vrsta su bile od velikog značaja u prošlosti, tamo gde je bilo potrebno vrlo tvrdo drvo, koje je u stanju da izdrži teška habanja, kao što je za kostur korpi, vodene točkove, zupčanike, ručke za alat, daske za rezanje i drvene klinove. U većini ovih vidova upotrebe, drvo je sada zamenjeno metalima ili nekim od veštačkih materijala.

Filogenetička sistematika

уреди

Moderna molekularna filogenija sugeriše sledeće relacije:[5][6][7]

 Myricaceae

Betulaceae
Coryloideae

 Corylus

 Ostryopsis

 Ostrya

 Carpinus

Betuloideae

 Alnus

 Betula

Taksonomija

уреди

Podvrste

уреди

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Group, Angiosperm Phylogeny (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x, Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г., Приступљено 10. 12. 2010 
  2. ^ Christenhusz, M. J. M. & Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
  3. ^ Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014. 
  4. ^ Sofradžija, A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6. 
  5. ^ а б Soltis, D. E. et alii. (28 authors). „Angiosperm phylogeny: 17 genes, 640 taxa”. American Journal of Botany. 98 (4): 704—730. 2011. doi:10.3732/ajb.1000404. .
  6. ^ Xiang X-G, Wang W, Li R-Q, Lin L, Liu Y, Zhou Z-K, Li Z-Y, Chen Z-D (2014). „Large-scale phylogenetic analyses reveal fagalean diversification promoted by the interplay of diaspores and environments in the Paleogene”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 16 (3): 101—110. doi:10.1016/j.ppees.2014.03.001. 
  7. ^ Chen Z-D, Manchester SR, Sun H-Y (1999). „Phylogeny and evolution of the Betulaceae as inferred from DNA sequences, morphology, and palaeobotany”. Am J Bot. 86 (8): 1168—1181. JSTOR 2656981. doi:10.2307/2656981. 
  8. ^ Participants of the FFI; IUCN SSC Central Asian regional tree Red Listing workshop, Bishkek, Kyrgyzstan (11–13 July 2006) (2007). Alnus glutinosa. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2007. Приступљено 8. 10. 2014. 
  9. ^ Alnus glutinosa. World Checklist of Selected Plant Families. Royal Botanic Gardens, Kew. Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г. Приступљено 2014-08-31. 
  10. ^ Stritch, L. (2014). Betula nana. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T194495A2341542. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-3.RLTS.T194495A2341542.en . Приступљено 19. 11. 2021. 
  11. ^ Kelvin S.-H. Peh; Richard T. Corlett; Yves Bergeron, ур. (2015). Routledge Handbook of Forest Ecology. Routledge. стр. 12. ISBN 978-0-415-73545-2. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди