Маљава бреза
Маљава бреза (лат. Betula pubescens Ehrh.) је листопадно дрво или жбун из рода бреза (Betula). Карактеристична је по белој кори целог дебла и младим гранама густо покривеним длакама, по којима је и добила име.[2]
| Маљава бреза | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Подрод: | |
| Врста: | B. pubescens
|
| Биномно име | |
| Betula pubescens Ehrh
| |
| |
| Распрострањеност маљаве брезе | |
| Синоними | |
|
Betula alba | |
Заједно са обичном (белом) брезом чини низ Betula alba, који се некада, у доба Линеа, сматрао јединственом врстом. Међутим, маљава бреза се од обичне разликује по многим особинама.[3] али ово је назив које се везује и за друге врсте бреза — обичну брезу (која се чешће код нас назива бела бреза), америчку папирасту брезу и др...
Маљава бреза је угрожена врста и налази се на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (енгл International Union for Conservation of Nature (IUCN)).[4]
Распрострањеност
уредиМаљава бреза распрострањена је у северној и средњој Европи, западном и централном Сибиру и на Кавказу.[2] Њен ареал распростире се северније од ареала обичне (беле) брезе и прелази арктички поларни круг.[3]
Маљава бреза у Србији
уредиУ Србији се маљава бреза може наћи на некадашњој Власинској тресави,[2] где расте на пловећим тресетним острвима Власинског језера. Има статус угрожене врсте и као природна реткости стављена је под заштиту као једна од биљних врста „којима је из природних узрока или људском делатношћу угрожен опстанак, односно које су угрожене коришћењем и прометом ради очувања генофонда, односно појединих чланова животних заједница одређених екосистема Републике“.[5] Данас су, према речима професора Слободана Јовановића са биолошког факултета универзитета у Београду, пловећа острва Власинског језера једино уточиште маљаве брезе. Како су и сама угрожена,[6] заједно са околним подручјем Власинске висоравни заштићена су као Предео изузетних одлика Власина.[7]
Изглед
уреди
Маљава бреза веома је слична обичној (белој) брези, па су се ове две врсте, у доба када је Карл фон Лине у систематику живог света увео биномијалну номенклатуру, сматрале јединственом врстом. Касније су установљене многе разлике које раздвајају ове две врсте. Данас ове две врсте чине низ Betula alba.[3] Отуда потиче и недоумица око домаћег имена бела бреза.[а]
Маљава бреза расте као жбун или дрво, висине 1-30 м. Кора дебла је сивкасто или жућкасто бела готово до саме основе чак и на старим стаблима, без дебеле мртве коре. Младе гранчице су крупне, никад нису висеће[3] и густо су маљаве. Млади листови и петељке такође су густо прекривени длачицама. Плодне ресе остају дуже на гранама нераспаднуте, са зрелим плодовима, у односу на обичну (белу) брезу.[2]
-
Кора дебла сивкасто бела до основе. Нема дебеле мртве коре -
Маљаве младе гранчице и листови -
Зрели листови маљаве брезе -
Мушке ресе -
Женске плодне ресе и семе
Основне разлике у изгледу врста Betula pubescens и Betula pendula
уреди| Betula pubescens | Betula pendula |
|---|---|
| Расте као жбун или дрво (1-20 м) | Расте као дрво (до 30 м) |
| Младе гранчице крупне, усправне, густо маљаве | Младе гранчице танке, висеће, голе, прекривене лепљивим брадавицама |
| Кора дебла сивкасто или жућкасто бела | Кора дебла сребрнасто бела |
| Кора старих стабала бела до основе | Кора старих стабала при основи готово црна и дубоко испуцала |
| Млади листови и петељке маљави | Млади листови и петељке голи и лепљиви |
Станиште
уредиКако од природе расте у веома хладним областима маљава бреза отпорна је на ниске температуре, али је (за разлику од обичне брезе) осетљива на недостатак влаге. У влажним поднебљима може расти на свим врстама земљишта. У поднебљима са малим процентом влаге ваздуха расте само на мочварном или тресетном земљишту.[3]
Употреба
уреди
Употреба је слична као код обичне брезе, али пошто је маљава бреза у Србији строго заштићена врста не сме се нити сећи, нити на други начин повређивати.
Значај у озелењавању
уредиМаљава бреза често се користи као декоративна врста на мочварним и тресетним теренима, где су неповољни услови за већину других декоративних врста. Има више гајених форми и варијетета, а један од најинтересантнијих свакако је црвенолисна маљава бреза (Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen)[8] чији су листови тамноцрвене боје током целог вегетационог периода.
Напомене
уреди- ^ Бела бреза је име које се везује и за друге врсте бреза — маљаву брезу, папирасту брезу и др... Правилнији назив је обична бреза. Назив ове врсте на енглеском језку је сребрна бреза, а у Северној Америци позната је и као европска бела бреза.
Референце
уреди- ^ Shaw, K.; Roy, S.; Wilson, B (2014). „Betula pubescens”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2014: e.T194521A116337224. Приступљено 10. 1. 2018.
- ^ а б в г Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 104—105
- ^ а б в г д Lanzara 1984, стр. 79–80
- ^ „Betula pubescens”. Home Page The IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 23. 4. 2016.
- ^ „ODLUKA O STAVLJANJU POD ZAŠTITU BILJNIH VRSTA KAO PRIRODNIH RETKOSTI”. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 11/90 i 49/91. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2016.
- ^ Атанасијевић, Гордана. „Ботаничке ноеве барке”. Клуб активних уживалаца природе Београд. Приступљено 22. 4. 2016.
- ^ „UREDBA O ZAŠTITI PREDELA IZUZETNIH ODLIKA „VLASINA“”. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 30/2006. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2016.
- ^ „Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen”. The Plant List - a working list of all plant species. Приступљено 23. 4. 2016.
Литература
уреди- Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
- Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 104—105
- Crvena knjiga flore Srbije, Knj. 1 - Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije. 1999. ISBN 978-86-7078-012-5.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди
- „Taxon: Betula pubescens Ehrh.”. npgsweb.ars-grin.gov. U.S. National Plant Germplasm System. Приступљено 23. 4. 2016.
- „Kew Gardens 'World Checklist': Betula pubescens Ehrh. (1789)”. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 23. 4. 2016.
Црвена књига флоре Србије
| |
| |