Apomorfin
Apomorfin (Apokin, Iksens, Spontan, Uprima) neselektivni dopaminski agonist koji aktivira D1 slične i D2 slične receptore, sa izvesnom preferencijom za D2 srodne podtipove.[1] On je proizvod razlaganja morfina pri zagrevanju do ključanja sa koncentrovanom kiselinom, iz kog razloga njegovo ime sadrži sufiks morfin. Apomorfin ne sadrži morfinsku osnovu, niti se vezuje za opioidne receptore. Prefiks apo indicira da je ovo jedinjenje derivat aporfina.
IUPAC ime | |
---|---|
(6aR)-6-metil-5,6,6a,7-tetrahidro-4H-dibenzo[de,g]hinolin-10,11-diol | |
Klinički podaci | |
Prodajno ime | Apokin |
Drugs.com | Monografija |
MedlinePlus | a604020 |
Kategorija trudnoće |
|
Način primene | Oralno, SC |
Pravni status | |
Pravni status |
|
Farmakokinetički podaci | |
Bioraspoloživost | 100% nakon supkutane injekcije |
Vezivanje proteina | ~50% |
Metabolizam | Hepatički |
Poluvreme eliminacije | 40 minuta (opseg 30-60 minuta) |
Identifikatori | |
CAS broj | 41372-20-7 |
ATC kod | G04BE07 (WHO) N04BC07 |
PubChem | CID 6005 |
IUPHAR/BPS | 33 |
DrugBank | DB00714 |
ChemSpider | 5783 |
UNII | F39049Y068 |
KEGG | D07460 |
ChEBI | CHEBI:48538 |
ChEMBL | CHEMBL53 |
Hemijski podaci | |
Formula | C17H17NO2 |
Molarna masa | 267,322 g/mol |
| |
|
Apomorfin je ispitan za moguću primenu na više indikacija, npr. lečenje impotencije.[2] Apomorfin se koristi za tretiranje Parkinsonove bolesti. On je potentan emetik (i.e., on indukuje povraćanje) i potrebno je da se koristi zajedno sa antiemetikom poput domperidona. Emetička svojstava apomorfina su ispitana u veterini za indukovanje terapeutkog povraćanja kod pasa koji su progutali toksične ili neželjene supstance.
On je nezvanično uspešno korišten za tretiranje heroinske adikcije. Nedavna ispitivanja indiciraju da je apomorfin podesan marker za određivanje promena centralnog dopaminskog sistema uzrokovanih hroničnim konzumiranjem heroina.[3] Klinički dokazi da je apomorfin efektivani i bezbedan za tretiranje opijatne adirkcije nisu dostupni.[4]
Farmakologija
уредиApomorfin poseduje afinitet za sledeće receptore:[1]
- D1 (Ki = 372 nM)
- D2S (Ki = 35 nM)
- D2L (Ki = 83 nM)
- D3 (Ki = 26 nM)
- D4 (Ki = 4.4 nM)
- D5 (Ki = 15 nM)
- 5-HT1A (Ki = 117 nM)
- 5-HT2A (Ki = 120 nM)
- 5-HT2B (Ki = 132 nM)
- 5-HT2C (Ki = 102 nM)
- α1B-adrenergički (Ki = 676 nM)
- α1D-adrenergički (Ki = 65 nM)
- α2A-adrenergički (Ki = 141 nM)
- α2B-adrenergički (Ki = 66 nM)
- α2C-adrenergički (Ki = 36 nM)
Reference
уреди- ^ а б Millan MJ, Maiofiss L, Cussac D, Audinot V, Boutin JA, Newman-Tancredi A (2002). „Differential actions of antiparkinson agents at multiple classes of monoaminergic receptor. I. A multivariate analysis of the binding profiles of 14 drugs at 21 native and cloned human receptor subtypes”. The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 303 (2): 791—804. PMID 12388666. S2CID 6200455. doi:10.1124/jpet.102.039867.
- ^ Matsumoto K, Yoshida M, Andersson K, Hedlund P (2005). „Effects in vitro and in vivo by apomorphine in the rat corpus cavernosum”. Br J Pharmacol. 146 (2): 259—67. PMC 1576267 . PMID 16025145. doi:10.1038/sj.bjp.0706317.
- ^ Guardia J, Casas M, Prat G, Trujols J, Segura L, Sánchez-Turet M (2002). „The apomorphine test: a biological marker for heroin dependence disorder?”. Addict Biol. 7 (4): 421—6. PMID 14578019. S2CID 32386793. doi:10.1080/1355621021000006206.
- ^ Dent, J. Y. (1949). „Apomorphine Treatment of Addiction”. Addiction. 46: 15—28. doi:10.1111/j.1360-0443.1949.tb04502.x..
Literatura
уреди- Andrew Lees; Kirsten Turner (2002). „Apomorphine for Parkinson's Disease”. Practical Neurology. 2 (5): 280—287. S2CID 70398348. doi:10.1046/j.1474-7766.2002.00086.x. Непознати параметар
|name-list-style=
игнорисан (помоћ)
Vidi još
уредиSpoljašnje veze
уреди- PDSP Ki baza podataka
- „Apomorphine - Frequently Asked Questions”. Britannia Pharmaceuticals. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 01. 05. 2022.
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |