Акра
Акра (енгл. Accra) је главни град државе Гане и њен највећи град[1][2] покрива површину од 225,67 km2 (87,13 квадратних миља) са процењеном градском популацијом од 4,2 милиона према подацима из 2020. године.[3] Подручје је организовано у 12 округа локалне управе - 11 општинских округа и градски округ Акра, који је једини округ у главном граду коме је додељен статус града.[4][5][6] „Акра“ се обично односи на метрополитанско подручје Акре, које служи као главни град Гане, док се округ под управом Скупштине метрополе Акре разликује од остатка главног града као „Град Акра“.[7] У свакодневној употреби изрази „Акра“ и „Град Акра“ се користе као синоними.
| Акра енгл. Accra | |
|---|---|
 Акра
   .jpg)       | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Гана |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2013. | 2.291.352 |
| — густина | 13.244,81 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 5° 33′ 00″ С; 0° 13′ 00″ З / 5.55° С; 0.216667° З |
| Апс. висина | 61 m |
| Површина | 173 km2 |
  Акра Акра на карти Гане | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Mohammed Adjei Sowah |
| Позивни број | 0302, 0302 |
| Веб-сајт | |
| http://www.ghana.gov.gh/ | |
Акру је основао народ Га, око 1500. године.[1] Реч Акра потиче од речи нкран што значи мрави. Током дела своје историје Акра је служила као центар за трговину са Португалцима, који су изградили тврђаву у граду, а до краја седамнаестог века и Швеђани, Холанђани, Французи, Британци и Данци.[8] Године 1877, на крају другог рата између Британаца и Ашанти конфедерације, Акра је заменила Кејп Кост као главни град Британске колоније Златна Обала. После изградње железнице ка унутрашњости земље, Акра је постала економски центар Гане. Већи делови града су уништени у земљотресима 1862. и 1932. године.[9] Када је 6. марта 1957. Гана постала независна, Акра је постала њен главни град.
Данас је Акра један од најбогатијих и најмодернијих афричких градова, са високим квалитетом живота по афричким стандардима. Главне економске активности су финансије, комуникације, грађевинарство, транспорт и пољопривреда (делом риболов).
Знаменитости Акре су: Национални музеј, Академија наука и уметности, Национални архив, Централна библиотека, тврђава Кристијанборг коју су изградили Данци, Национално позориште, Центар за националну културу, светионик, национални стадион, Меморијални центар панафричке културе и неколико плажа.[10]
Географија
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
уреди| Клима Акра (Међународни аеродром Акра) 1961–1990, ектреми 1936–1997 | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,8 (96,4) |
37,1 (98,8) |
36,2 (97,2) |
35,0 (95) |
34,6 (94,3) |
31,5 (88,7) |
32,3 (90,1) |
32,8 (91) |
33,9 (93) |
33,6 (92,5) |
38,0 (100,4) |
36,0 (96,8) |
38,0 (100,4) |
| Максимум, °C (°F) | 32,1 (89,8) |
32,7 (90,9) |
32,5 (90,5) |
32,2 (90) |
31,2 (88,2) |
29,3 (84,7) |
28,5 (83,3) |
28,0 (82,4) |
29,0 (84,2) |
30,5 (86,9) |
31,6 (88,9) |
31,7 (89,1) |
30,8 (87,4) |
| Просек, °C (°F) | 27,3 (81,1) |
27,7 (81,9) |
27,7 (81,9) |
27,7 (81,9) |
27,2 (81) |
25,6 (78,1) |
24,4 (75,9) |
24,3 (75,7) |
25,2 (77,4) |
26,0 (78,8) |
27,0 (80,6) |
27,2 (81) |
26,4 (79,5) |
| Минимум, °C (°F) | 23,4 (74,1) |
24,1 (75,4) |
24,1 (75,4) |
24,2 (75,6) |
23,9 (75) |
23,1 (73,6) |
22,5 (72,5) |
22,2 (72) |
22,4 (72,3) |
23,9 (75) |
23,5 (74,3) |
23,4 (74,1) |
23,4 (74,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 15,0 (59) |
16,7 (62,1) |
18,9 (66) |
19,4 (66,9) |
18,6 (65,5) |
17,8 (64) |
17,8 (64) |
17,2 (63) |
18,3 (64,9) |
19,4 (66,9) |
17,8 (64) |
16,7 (62,1) |
15,0 (59) |
| Количина падавина, mm (in) | 10,9 (0,429) |
21,8 (0,858) |
57,1 (2,248) |
96,8 (3,811) |
131,2 (5,165) |
221,0 (8,701) |
66,0 (2,598) |
28,0 (1,102) |
67,8 (2,669) |
62,4 (2,457) |
27,7 (1,091) |
16,1 (0,634) |
806,8 (31,764) |
| Дани са падавинама | 1 | 2 | 5 | 6 | 10 | 15 | 9 | 7 | 8 | 7 | 3 | 2 | 75 |
| Релативна влажност, % | 77 | 78 | 79 | 80 | 81 | 85 | 84 | 83 | 81 | 82 | 80 | 80 | 81 |
| Сунчани сати — месечни просек | 210,8 | 206,2 | 213,9 | 219,0 | 210,8 | 141,0 | 145,7 | 155,0 | 171,0 | 226,3 | 237,0 | 241,8 | 2.378,5 |
| Сунчани сати — дневни просек | 6,8 | 7,3 | 6,9 | 7,3 | 6,8 | 4,7 | 4,7 | 5,0 | 5,7 | 7,3 | 7,9 | 7,8 | 6,5 |
| Извор #1: World Meteorological Organization (average high, low and precipitation)[11] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes, humidity 1952–1967, mean temperature 1941–1994, and sun)[12] | |||||||||||||
Историја
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година | 1931 | 1950 | 1960 | 1970 | 1984 | 2000 | 2009 | 2013 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 61 000[13] | 160 000 | 390 000 | 624 091[13] | 969 195 | 1 658 937 | 2 263 785 | 32 291 352 |
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уредиАкра има четири званична сестринска града:[14]
Референце
уреди- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 25. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Accra | national capital, Ghana”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020.
- ^ „Ghana”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 23. 11. 2013.
- ^ The country's first president, Kwame Nkrumah, declared the Accra Town Council, as it was referred to at the time, a city
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 7. 5. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018.
- ^ „Our Background – AMA”. ama.gov.gh. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2018.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2018.
- ^ „Ghana: Géographie et paysages”. Routard.com (на језику: француски). Приступљено 21. 6. 2020.
- ^ Universalis, Encyclopædia. „ACCRA”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 21. 6. 2020.
- ^ „Présentation du Ghana : Géographie”. import-export.societegenerale.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 22. 06. 2020. г. Приступљено 21. 6. 2020.
- ^ „World Weather Information Service – Accra”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 17. 10. 2016.
- ^ „Klimatafel von Accra (Int. Flugh.) / Ghana” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 17. 10. 2016.
- ^ а б Africa since independence : a comparative history. Palgrave Macmillan. 2004. ISBN 978-0-333-68273-9.
- ^ „SCI: Sister City Directory”. Sister-cities.org. Архивирано из оригинала 31. 8. 2010. г. Приступљено 5. 8. 2010.
- ^ „Johannesburg's Sister Cities”. joburg.org.za. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ „DC Sister Cities”. os.dc.gov. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 8. 8. 2017.
- ^ „Columbia's Sister Cities”. columbiawac.org. Архивирано из оригинала 8. 9. 2013. г. Приступљено 14. 2. 2014.
Литература
уреди- „Accra”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive
- Accra City Handbook. Accra City Council. 1977.
- Jones J. Tetteh; C.S. Botchwey, ур. (1989). Accra, capital of Ghana. ISBN 9964905041.
- Katherine V. Gough; P. Yankson (2001). „Role of Civil Society in Urban Management in Accra, Ghana”. Ур.: Arne Tostensen; et al. Associational Life in African Cities: Popular Responses to the Urban Crisis. Sweden: Nordiska Afrikainstitutet. стр. 127+. ISBN 978-91-7106-465-3.
- Agbenyega Adedze (2003). „Accra, Ghana”. Ур.: Dickson Eyoh; Paul Tiyambe Zeleza. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Kwame Anthony Appiah; Henry Louis Gates, ур. (2005). „Accra”. Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 18. ISBN 978-0-19-517055-9.
- Kevin Shillington, ур. (2005). „Accra”. Encyclopedia of African History. Taylor & Francis. стр. 15. ISBN 978-1-57958-245-6.
- John R. Weeks; et al. (2007). „Can we spot a neighborhood from the air? Defining neighborhood structure in Accra, Ghana”. GeoJournal. 69.
- Alex Boakye Asiedu and Godwin Arku (2009). „The rise of gated housing estates in Ghana: Empirical insights from three communities in metropolitan Accra”. Journal of Housing and the Built Environment. 24 (3): 227—247. JSTOR 41107466. doi:10.1007/s10901-009-9146-0.
- David P. Johnson Jr. (2010). „Ga”. Ур.: Kwame Anthony Appiah; Henry Louis Gates. Encyclopedia of Africa. Oxford University Press. ISBN 9780195337709.
- Mobile City of Accra: Urban Families, Housing and Residential Practices, Dakar: Council for the Development of Social Science Research in Africa, 2012, Архивирано из оригинала 06. 03. 2021. г., Приступљено 28. 03. 2021
- Improving Participartory Water Governance in Accra, Ghana, Canada: Centre for International Governance Innovation, 2013 — преко International Relations and Security Network
- Ato Quayson (2014). Oxford Street, Accra: City Life and the Itineraries of Transnationalism. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-7629-3.
- Marleen de Witte (2016). „Encountering religion through Accra's urban soundscape”. Ур.: Jonathan Darling; Helen F. Wilson. Encountering the City: Urban Encounters from Accra to New York. Routledge. стр. 133+. ISBN 978-1-317-14395-6.
Спољашње везе
уреди- "Accra Night Life Still Dey Pap", Afrosages.com, 22 January 2020
