11. јул

11. јул (11.7.) је 192. дан године по грегоријанском календару (193. у преступној години). До краја године има још 173 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

1276 — Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа.
1533 — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен.
1796 — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе
1882 — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата.
1921 —
- Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија.
- Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво.
1940 — Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске.
1960 — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи.
1978 — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи.
1979 — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења.
1987 — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара.
1991 — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261).
1995 — У рату у Босни и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске осуђене су касније да су на том подручју извршиле масакр и да је убијено око 8.000 босанских муслимана.^[1]^[2]
1996 — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице.
2000 — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата.
2001 — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи.
2003 — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи.
2004 — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.

Рођења

1274 — Роберт Брус, краљ Шкотске (1306—1329). (прем. 1329)^[3]
1657 — Фридрих I од Пруске, последњи маркгроф Бранденбурга и први краљ Пруске (1701—1713). (прем. 1713)
1767 — Џон Квинси Адамс, амерички политичар и дипломата, 6. председник САД (1825—1829). (прем. 1848)^[4]
1844 — Петар I Карађорђевић, последњи краљ Србије (1903—1918) и први краљ Краљевине СХС (1918—1921). (прем. 1921)
1864 — Андра Гавриловић, српски историчар, историчар књижевности и књижевник . (прем. 1929)^[5]
1871 — Стјепан Радић, хрватски политичар и писац. (прем. 1928)
1897 — Грегорио Фуентес, кубански бродски капетан. (прем. 2002)
1920 — Јул Бринер, руско-амерички глумац. (прем. 1985)
1930 — Харолд Блум, амерички књижевни критичар и писац. (прем. 2019)
1934 — Ђорђо Армани, италијански модни креатор.
1949 — Емерсон Леао, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.
1952 — Стивен Ланг, амерички глумац и драматург.
1957 — Рођа Раичевић, српскo-црногорски музичар и композитор. (прем. 2001)
1958 — Уго Санчез, мексички фудбалер и фудбалски тренер.
1959 — Јовица Николић, српски фудбалер.
1964 — Горан Радаковић, српски глумац.
1966 — Шеб Мами, алжирски музичар.
1970 — Џастин Чејмберс, амерички глумац и модел.
1972 — Мајкл Розенбаум, амерички глумац.
1974 — Андре Ојер, холандски фудбалер.
1984 — Танит Белбин, канадска клизачица (уметничко клизање).
1984 — Рејчел Тејлор, аустралијска глумица и модел.
1986 — Јоан Гуркуф, француски фудбалер.
1989 — Мартин Клижан, словачки тенисер.
1990 — Каролина Возњацки, данска тенисерка.
1992 — Карис Идн, аустралијска музичарка.
1994 — Нина Несбит, шкотска музичарка.
1996 — Андрија Живковић, српски фудбалер.
1996 — Алесија Кара, канадска музичарка.
2005 — Јован Мијатовић, српски фудбалер.

Смрти

472 — Антемије, западноримски цар (467—72) (рођ. отприлике 420)
969 — Олга Кијевска, први православни владар Кијевске Русије (945—63) (рођ. отприлике 890)
1451 — Барбара Цељска, царица Светог римског царства, друга супруга Жигмунда Луксембуршког (рођ. 1392)
1937 — Џорџ Гершвин, амерички композитор. (рођ. 1898)
1962 — Овен Јонг, амерички индустријалац и адвокат, председник управног одбора Џенерал електрика. (рођ. 1874)
1974 — Пер Лагерквист, шведски књижевник, добитник Нобелове награда за књижевност 1951. године. (рођ. 1891)
1982 — Меша Селимовић, српски књижевник. (рођ. 1910)
1989 — Лоренс Оливије, енглески позоришни и филмски глумац, режисер и продуцент. (рођ. 1907)
1995 — Гојко Николиш, народни херој, шпански борац и члан Српске академије наука и уметности. (рођ. 1911)
2001 — Ото Ребула, српски и југословенски атлетичар. (рођ. 1921)
2007 — Лејди Берд Џонсон, бивша Прва дама САД, супруга 36. Председника САД Линдона Џонсона. (рођ. 1912)
2008 — Мајкл Дебејки, амерички хирург. (рођ. 1908)^[6]
2023 — Милан Кундера, француски књижевник. (* 1929)

Празници и дани сећања

Види још

Референце

^ „Judge's Words: 'Cleansing Became Genocide'”. The New York Times (на језику: енглески). 2001-08-03. ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-07-13.
^ „Memorijalni centar Srebrenica - Potočari | Liste žrtava genocida”. web.archive.org. 2014-04-18. Архивирано из оригинала 18. 04. 2014. г. Приступљено 2020-07-13. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2014)
^ G.W.S. Barrow (1965). Robert Bruce. University of California Press. стр. 37—. GGKEY:KAPF6W8J3A9.
^ William Henry Seward (1860). Life and public services of John Quincy Adams: sixth president of the United States: with the eulogy delivered before the Legislature of New York. C.M. Saxton, Barker & Co. стр. 22.
^ „Андра Гавриловић”. istorijskabiblioteka.com. Приступљено 27. 1. 2022.
^ Cooley, Denton A. (2008). „In Memoriam: Michael E. DeBakey, 1908–2008”. Texas Heart Institute Journal. 35 (3): 233—234. ISSN 0730-2347. PMC 2565528  .

[1] „Judge's Words: 'Cleansing Became Genocide'”. The New York Times (на језику: енглески). 2001-08-03. ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-07-13.

[2] „Memorijalni centar Srebrenica - Potočari | Liste žrtava genocida”. web.archive.org. 2014-04-18. Архивирано из оригинала 18. 04. 2014. г. Приступљено 2020-07-13. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2014)

[3] G.W.S. Barrow (1965). Robert Bruce. University of California Press. стр. 37—. GGKEY:KAPF6W8J3A9.

[4] William Henry Seward (1860). Life and public services of John Quincy Adams: sixth president of the United States: with the eulogy delivered before the Legislature of New York. C.M. Saxton, Barker & Co. стр. 22.

[istorijskabiblioteka.com-5] „Андра Гавриловић”. istorijskabiblioteka.com. Приступљено 27. 1. 2022.

[6] Cooley, Denton A. (2008). „In Memoriam: Michael E. DeBakey, 1908–2008”. Texas Heart Institute Journal. 35 (3): 233—234. ISSN 0730-2347. PMC 2565528  .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]