Милан Кундера
Милан Кундера (чеш. Milan Kundera; Брно, 1. април 1929 — Париз, 11. јул 2023) био је француски књижевник чешкога порекла.[1] Најпознатија дела су му романи Шала и Неподношљива лакоћа постојања.
| Милан Кундера | |
|---|---|
 Кундера 1980. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. април 1929. |
| Место рођења | Брно, Чехословачка |
| Датум смрти | 11. јул 2023. (94 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Држављанство | Чехословачка (до 1979) Француска (од 1981) Чешка (од 2019) |
| Националност | Чех |
| Занимање | писац |
| Породица | |
| Родитељи | Лудвик Кундера (отац) |
| Рођаци | Лудвик Кундера (братанац) |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | чешки француски |
| Најважнија дела | Шала (1967) Неподношљива лакоћа постојања (1984) |
| Награде | Аустријска државна награда за европску књижевност (1987) |
| Карлов универзитет Академија музичких уметности | |
Младост и образовање
уредиКундера је завршио средњу школу у Брну, напустио је студије књижевности и естетике на Карловом универзитету и прешао на чувену прашку Филмску академију, где је, након дипломирања, остао као предавач светске књижевности.
Политичко опредељење
уредиРано је приступио Комунистичкој партији, да би две године касније био избачен због „противпартијског деловања“. Године 1968. учествовао је у Прашком пролећу и полемисао је са Вацлавом Хавелом.[2] Прве романе писао је на чешком језику.[3][4]
Године 1975. преселио се у Француску и ретко се појављује у Чешкој. Од осамдесетих надаље писао је на француском језику.[5]
Кундера је био изузетно читан у Југославији, сарајевски издавач „Веселин Маслеша” 1984. је објавио његова сабрана дела.
У поговору своје књиге Кожа — Курцио Малапарте Кундера се осврнуо на ослобођење Југославије у Другом светском рату 1944. и бомбардовање те земље 1999:
„... ниједна земља у Европи (од Атлантика до балтичких земаља) није се ослободила властитим снагама. (Ниједна! Ипак, Југославија. Властитом партизанском војском. Зато је 1999. требало недељама бомбардовати српске градове да би се, накнадно, и у том делу Европе наметнуо статус побеђеног.”)
Дела
уредиИако је објављивао и есеје, збирке песама и драме, Кундера је најпознатији по својим романима и себе је сматрао превасходно романописцем.[6]
Најпознатија дела су му:
- Шала (Žert), 1967.
- Смешне љубави (Směšné lásky), 1968.
- Живот је другде (Život je jinde), 1969.
- Опроштајни валцер (Valčík na rozloučenou), 1976.
- Књига смеха и заборава (Kniha smíchu a zapomnění), 1979.
- Неподношљива лакоћа постојања (Nesnesitelná lehkost bytí), 1984.
- Бесмртност (Nesmrtelnost), 1990.
- Успоравање (La Lenteur), 1993.
- Идентитет (L'Identité), 1998.
- Незнање (L'Ignorance), 2000.
Референце
уреди- ^ „Preminuo Milan Kundera - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-07-12. Приступљено 2023-07-12.
- ^ Kosková, Helena (1998). Milan Kundera. Praha: H & H.
- ^ „Милан Кундера”. Buka. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Шале и збиље Милана Kундере / Александара Илић. - У: Смешне љубави / Милан Kундера. - Београд, 1981 : Просвета. - (Библиотека Просвета ; 15). - Стр. 187-193
- ^ „Милан Кундера слави 90. рођендан”. DW. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Кундера Милан”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 23. 1. 2020.
Спољашње везе
уреди
- Милан Кундера на сајту IMDb (језик: енглески)
- Milan Kundera and the Czech Republic. Retrieved 2010-09-25
- "Milan Kundera" 9 November 2008 New York Times. Retrieved 2010-09-25
- Шалу на страну - поводом 80. рођендана Милана Кундере (Време, 2. април 2009)
