Хесперидијум

Хесперидијум (лат. hesperidium, плурал hesperidia) – је сегментирана бобица, карактеристична за врсте подфамилије Aurantioideae, породице Rutaceae. Карл Лине изабрао је овај назив за ову врсту плода алудирајући на златне јабуке (поморанџе) у Врту Хесперида. Од биљака са плодовима ове врсте познатије су поморанџа, мандарина, лимун, лимета, грејпфрут, кумкват, понцирус...

Грађа плода

Afraegle paniculata
Atalantia monophylla
× Citrofortunella floridana
Citrus australasica
Citrus japonica
Citrus × latifolia
Citrus medica
Citrus sinensis
Limonia acidissima
Murraya koenigii
Severinia buxifolia
Triphasia trifoliata

Танки, сјајни спољни слој плода је егзокарп. Спољни део мезокарпа - флаведо (лат. flavus = жут) - садржи тачкасте жлездице са есенцијалним уљима и каротеноидима. Егзокарп и спољни део мезокарпа формирају кору. Унутрашњи део мезокарпа – албедо (лат. albus = бео) - је сунђераст, релативно сув, наставља се у танком слоју између карпела. Ендокарп је танки слој који покрива карпеле, из њега се ослобађа слузава маса, која испуњава било директно гнезда (окца) плода (као код мураје), или сочне врећице - једноћелијске длаке - модификоване крупне ћелије. У гнездима се формира више семена најчешће мат, беле семењаче. Културне форме могу да буду стерилне – бесемене.

Употреба у исхрани

У подфамилији Aurantioideae већина врста је јестива. Гнезда плода, кришке, су део који се најчешће једе, док се код цитрона (Citrus medica L.) једе албедо, пресан или кандиран, а код кумквата цео плод са љуском. Флаведо лимуна и поморанџе се струже и додаје посластицама због ароме.

Литература

Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.
Bailey, L. H.; Bailey, E. Z.. Hortus (Third ed.). New York: Macmillan. 1976. ISBN 978-0-02-505470-7. стр. 275.
Артюшенко, З. Т., Фёдоров, Ал. А. Атлас по описательной морфологии высших растений. Плод. — Л.: Наука, 1986. — С. 81. — 392 с.
Гесперидий // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.