Hesperidijum (lat. hesperidium, plural hesperidia) – je segmentirana bobica, karakteristična za vrste podfamilije Aurantioideae, porodice Rutaceae. Karl Line izabrao je ovaj naziv za ovu vrstu ploda aludirajući na zlatne jabuke (pomorandže) u Vrtu Hesperida. Od biljaka sa plodovima ove vrste poznatije su pomorandža, mandarina, limun, limeta, grejpfrut, kumkvat, poncirus...

Hesperidijum poncirusa sa višesemenim segmentima.
Segment pomela sa modifikovanim ćelijama.

Građa ploda

uredi

Tanki, sjajni spoljni sloj ploda je egzokarp. Spoljni deo mezokarpa - flavedo (lat. flavus = žut) - sadrži tačkaste žlezdice sa esencijalnim uljima i karotenoidima. Egzokarp i spoljni deo mezokarpa formiraju koru. Unutrašnji deo mezokarpa – albedo (lat. albus = beo) - je sunđerast, relativno suv, nastavlja se u tankom sloju između karpela. Endokarp je tanki sloj koji pokriva karpele, iz njega se oslobađa sluzava masa, koja ispunjava bilo direktno gnezda (okca) ploda (kao kod muraje), ili sočne vrećice - jednoćelijske dlake - modifikovane krupne ćelije. U gnezdima se formira više semena najčešće mat, bele semenjače. Kulturne forme mogu da budu sterilne – besemene.

Upotreba u ishrani

uredi

U podfamiliji Aurantioideae većina vrsta je jestiva. Gnezda ploda, kriške, su deo koji se najčešće jede, dok se kod citrona (Citrus medica L.) jede albedo, presan ili kandiran, a kod kumkvata ceo plod sa ljuskom. Flavedo limuna i pomorandže se struže i dodaje poslasticama zbog arome.

Literatura

uredi
  • Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.
  • Bailey, L. H.; Bailey, E. Z.. Hortus (Third ed.). New York: Macmillan. 1976. ISBN 978-0-02-505470-7. str. 275.
  • Artюšenko, Z. T., Fёdorov, Al. A. Atlas po opisatelьnoй morfologii vыsših rasteniй. Plod. — L.: Nauka, 1986. — S. 81. — 392 s.
  • Gesperidiй // Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 86 t. (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890—1907.