Филозофски факултет Универзитета у Београду
Филозофски факултет је високошколска установа Универзитета у Београду. Модерна је друштвено-образовна установа која се прилагођава актуелним образовним трендовима широм света. Најстарији је факултет Универзитета у Београду.[2] Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905.
Тип | државни |
---|---|
Оснивање | 1838. |
Афилијација | Универзитет у Београду |
Декан | Данијел Синани |
Академско особље | 244 (2018/19)[1] |
Број студената | 4.699 (2018/19)[1] |
Додипломци | 3.523 (2018/19)[1] |
Постдипломци | 599 (2018/19)[1] |
Докторанди | 577 (2018/19)[1] |
Локација | Београд, Србија 44° 49′ 05″ С; 20° 27′ 28″ И / 44.817952° С; 20.457909° И |
Веб-сајт | www |
Историја
уредиИз Филозофског факултета се 1947. издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.[3]
Филозофски факултет има 255 сарадника у настави, а на њему студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Настава се одвија у оквиру десет студијских група - филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија, етнологија и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне науке. Неке од студијских група имају традицију дужу од једног века и познате су и признате у свету.[2] Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.
На Филозофском факултету се одржавају трибине и спортска такмичења, промовишу се нове књиге и одржавају стручни и научни скупови.[2]
На платоу испред зграде Филозофског факултета налазе се римске терме и затрпано археолошко налазиште које је описано 1970-их.[4]
Одељења
уредиФилозофски факултет има десет одељења:
Научни центри
уредиФилозофски факултет у свом саставу има и следеће научне јединице:
Декани
уредиДекани овог факултета од 1905. били су:[5]
- 1905/06 - Богдан Поповић
- 1906-1908 - Светолик Радовановић
- 1908/09 - Михаило Петровић Алас
- 1909-1913 - Ђорђе Станојевић
- 1913/14 - Драгољуб Павловић, затим Ђорђе Станојевић
- 1918/19 - Сима Лозанић
- 1919/20 - Живојин Ђорђевић
- 1920-1923 - Никола Вулић
- 1923-1926 - Владимир К. Петковић
- 1926/27 - Милутин Миланковић
- 1927/28 - Милош Тривунац (зимски семестар), Недељко Кошанин (летњи семестар)
- 1928-1930 - Милорад Поповић
- 1930-1933 - Веселин Чајкановић
- 1933/34 - Владимир Ћоровић
- 1934/35 - Владимир Ћоровић (зимски семестар), Миливоје С. Лозанић (летњи семестар)
- 1935-1937 - Миливоје С. Лозанић
- 1937-1939 - Никола Поповић
- 1939/40 - Никола Поповић (зимски семестар), Милош Тривунац (летњи семестар)
- 1940/41 - Милош Тривунац
- 1945/46 - Јован Томић
- 1946/47 - Љубиша Глишић (зимски семестар), Душан Недељковић (летњи семестар)
- 1947-1949 - Душан Недељковић
- 1949/50 - Михаило Стевановић
- 1950/51 - Михаило Динић
- 1951/52 - Борислав Стевановић
- 1952-1954 - Боривоје Дробњаковић
- 1954/55 - Миодраг Ибровац
- 1955/56 - Никола Банашевић
- 1956/57 - Боривоје Дробњаковић
- 1957/58 - Георгије Острогорски
- 1958/59 - Војислав М. Ђурић
- 1959/60 - Драгољуб Павловић
- 1960-1962 - Јорјо Тадић
- 1962-1964 - Иван Божић
- 1966/67 - Михаило Марковић
- 1971-1973 - Дејан Медаковић[6]
- 1974-1975 - Сима Ћирковић
- 2007-2009 - Александар Костић
- 2009-2012 - Весна Димитријевић
- 2012-2015 - Милош Арсенијевић
- 2015-2017 - Војислав Јелић[7]
- 2017-2018 - Данијел Синани, в. д.[8][9]
- 2021-202? - Данијел Синани[10]
Декани су били и Душан Савићевић, Иван Штајнбергер, Иван Максимовић, Живан Лазовић, Марица Шупут
Познати дипломанти
уреди- Мира Адања Полак, слободни продуцент, новинар и водитељ
- Мехди Бардхи, оснивач Института за албанологију у Приштини
- Алојз Бенац, председник Академије наука и уметности Босне и Херцеговине (1977-1981)
- Гани Боби, албански филозоф и социолог
- Милан Будимир, српски класичар
- Милош Н. Ђурић, српски класичар
- Миодраг Булатовић, црногорски српски романсијер и драматург
- Бранко Ћопић, југословенски писац
- Бора Ћосић, српски и хрватски писац
- Зијо Диздаревић, босански прозаик
- Зоран Ђинђић, председник Владе Србије (2001–2003)
- Рајко Ђурић, српски ромски писац
- Јелена Генчић, српски тениски тренер
- Триво Инђић, саветник председника Србије (2004–2012)
- Жарко Кораћ, потпредседник Владе Србије (2001—2004)
- Десанка Ковачевић Којић, српска историчарка
- Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност (2003-данас)
- Сима Лозанић, први ректор Универзитета у Београду
- Десанка Максимовић, српска песникиња
- Мирослав Марковић Марле, филолог и универзитетски професор
- Симо Елаковић, српски филозоф и економиста
- Михаило Марковић, српски филозоф
- Драгољуб Мићуновић, српски политичар и филозоф
- Никола Милошевић, српски писац и политички филозоф
- Драгослав Митриновић, српски математичар
- Васко Попа, српски песник румунског порекла
- Тома Поповић, српски историчар
- Небојша Радмановић, председник Босне и Херцеговине (2008–2009)
- Шербо Растодер, црногорски бошњачки филозоф и историчар
- Владислав Ф. Рибникар, оснивач Политике, најстаријег српског листа
- Вељко Рус, словеначки филозоф и политичар
- Љубодраг Симоновић, српски филозоф, писац и пензионисани кошаркаш
- Богољуб Шијаковић, министар вера Србије (2008–2012)
- Борис Тадић, председник Србије (2004–2012)
- Љубомир Тадић, један од оснивача Демократске странке у Србији
- Љубодраг Димић, српски историчар и универзитетски професор
- Лепа Млађеновић, српска феминисткиња и лезбејска активисткиња
- Здравко Диздар, хрватски историчар
Галерија
уреди-
Улаз на Филозофски факултет
-
Споменик Петра II Петровића Његоша испред факултета
-
Поглед са факултета
-
Поглед са факултета на Капетан Мишино здање
-
Унутрашњост факултета
-
Други спрат факултета
-
Табла са називом факултета
-
Табла са називом факултета
-
Други спрат факултета
-
Филозофски факултет
-
Филозофски факултет
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 21. 12. 2019.
- ^ а б в „Филозофски факултет Универзитета у Београду: званични сајт”. Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2011. г. Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Драгољуб Бојовић: Прилог урбаној историји Београда у периоду римске доминације (Годишњак града Београда, књига 22, 1975. године, стране 5-27)[мртва веза]
- ^ Сто година Филозофског факултета, Београд 1963. године, 865-866. страна
- ^ „Великани Србије”. Политика. 12. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ Ковић, Милош (2017). „https://www.pecat.co.rs/2017/06/dr-milos-kovic-cas-bescasca-na-filozofskom-fakultetu/”. Печат. Спољашња веза у
|title=
(помоћ) - ^ Петковић, Жарко. „В. д. декана је хтео да нас деградира”. Politika Online. Приступљено 2024-03-29.
- ^ https://pescanik.net/v-d-dekana-filozofskog-fakulteta-ucestvuje-u-prikrivanju-plagijata/
- ^ „Čovek koga je vlast progonila izabran za dekana | Društvo i ekonomija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-03-29.