Драгољуб Павловић
Драгољуб Дража Павловић (Књажевац, 16. јун 1867 − Београд, 3. април 1920) био је српски политичар, историчар, професор и академик. Био је члан Народне радикалне странке и први председник Привременог народног представништва Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.[1][2]
| Драгољуб Павловић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Фотографија Павловића | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Пуно име | Драгољуб Паволовић | ||||||||||
| Датум рођења | 16. јун 1867. | ||||||||||
| Место рођења | Књажевац, Кнежевина Србија | ||||||||||
| Датум смрти | 3. април 1920. (52 год.) | ||||||||||
| Место смрти | Београд, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Београду | ||||||||||
| Професија | политичар историчар | ||||||||||
Биографија
уредиРођен је 16. јуна 1867. године у Књажевцу. Основну и нижу гимназију похађао је у родном граду, а гимназију у Нишу. Завршио је историјско-филолошки одсек Филозофског факултета у Београду. По образовању је био доктор филозофије. Радио је као професорски приправник, суплент, у Зајечару и једно време је боравио као државни питомац у Бечу. Потом је радио као професор учитељске школе у Београду и усавршавао се у Немачкој, где је одбранио докторат из филозофије.[3]
По повратку у Србију постао је професор ниже учитељске школе у Књажевцу, а затим професор у Трећој београдској гимназији. Његово следеће радно место 1893. године била је катедра историје на Великој школи у Београду. Постао је један од осам првих редовних професора Универзитета у Београду 1905. године.[3][2]
Драгољуб Дража Павловић изабран је 4. фебруара 1905. за дописног члана Српске Краљевске Академије (Академије друштвених наука), док је прави члан постао 16. фебруара 1920.[4]
Био је члан Народне радикалне стране и први председник Привременог народног представништва 1920. године и као такав први председник Југословенског Парламента.[1]
Преминуо је у Београду од срчаног удара 3. априла 1920. Сахрањен је врло свечано 5. априла, са свим почастима које доликују положају на којем се налазио и његовом раду.[2]
Драгољуб Павловић је био покретач и уредник листа Тимочанин и политичко-књижевног часописа Дела, у коме је објавио више својих радова. Остали су објављени у посебним књигама, или у издањима Академије наука. Најважнији су му радови: У очима револуције 1848 године, Уједињење немачког народа, Администрација и црквена политика Аустрије у Северној Србији од 1717−1739, Пожаревачки Мир, Кочина Крајина, Култура и ратови.[3][2]
Референце
уреди- ^ а б Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. Beograd: Nolit.
- ^ а б в г Погреб др. Драже Павловића, Илустровани лист, 1920, Број 7. стр. 6.
- ^ а б в „На данањи дан: Рођен је историчар, професор, политичар и акадамеик Драгољуб Дража Павловић”. www.srpskilegat.rs. Фондација српски легат. 16. јун 2018. Приступљено 2. 10. 2019.
- ^ Драгољуб ПАВЛОVIЋ, Дража, Краћа Биографија, САНУ
