Милош Тривунац

српски политичар и министар у влади за време немачке окупације

Милош Тривунац (Алексинац, 16/28. јул 1876Београд, 30. децембар 1944) био је српски и југословенски германиста, оснивач и професор катедре за немачки језик и књижевност Београдског универзитета. Био је министар просвете у Влади Милана Недића. После ослобођења Београда, осуђен је од стране комунистичке власти на смрт и стрељан је као под оптужбом да је био члан квинслишке владе и сарадник немачког окупатора.

Милош Тривунац
Лични подаци
Датум рођења(1876-07-28)28. јул 1876.
Место рођењаАлексинац, Кнежевина Србија
Датум смрти30. децембар 1944.(1944-12-30) (68 год.)
Место смртиБеоград, Југославија

Биографија

уреди

Тривунац се школовао у Нишу, Београду, Минхену и Лајпцигу. Године 1902, у Минхену је одбранио докторску дисертацију посвећено делу Гијома Бидеа, једног од напознатијих француских класичних филолога. Тривунац је објавио велики број студија на немачком и српском језику. У академију је примљен 8. фебруара 1940, у приступној беседи је говорио о свом професору и старијем колеги Божи Кнежевићу.[1]

За време Другог светског рата био је министар просвете у Недићевој Влади народног спаса од августа 1941. до октобра 1942. Потписник је Апела српском народу. После ослобођења Београда је стрељан као сарадник окупатора. Срђ је о њему писао.[2]

Одабрана дела

уреди
  • Aus dem Leben G. Bude‘ s, 1902.
  • Guillaume Budes De l‘Instution du Prince. Ein Beitrg zur Geschichte der Renaissancebewung in Frankreich, 1903.
  • Жена у Гетеовој поезији, 1908.
  • Гетеов Фауст, 1921.
  • Гете, 1931.
  • Гетеова светска књижевност, 1933.
  • Немачки утицај на наш језик, 1937.
  • Гетеов Клавихо, 1938.

Референце

уреди
  1. ^ "Време", 9. феб. 1940, стр. 10. digitalna.nb.rs
  2. ^ Srđ. Dubrovnik. 1902. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди