ФК Виторија Гимараис
ФК Виторија Гимараис (порт. Vitória S.C.;Vitória de Guimarães) је фудбалски клуб из Гимараиса, Португалија. Клуб је основан 22. септембра 1922. године. Тренутно се такмичи у Првој лиги Португалије.
ФК Виторија Гимараис | ||||
---|---|---|---|---|
Пуно име | Vitória Sport Clube | |||
Надимак | Os Vimaranenses Os Branquinhos Os Afonsinos | |||
Основан | 22. септембар 1922. | |||
Стадион | Стадион Д. Афонсо Енрикес, Гимараис | |||
Капацитет | 30.146[1] | |||
Председник | Антонио Мигел Кардосо | |||
Тренер | Алваро Пашеко | |||
Лига | Прва лига Португалије | |||
2023/24. | 5. | |||
|
Клуб је освојио по један трофеј национално купа и суперкупа, док је треће место најбољи пласман у Првој лиги. Домаће утакмице игра на стадиону Алфонсо Енрикеш, који има капацитет од 30.000 седећих места. Виторијин главни ривал је Брага, из суседног града, а утакмице између ова два клуба се називају „дерби Миња“ (Derby do Minho).
Историја
уредиВиторија је основана 1922. године. Име је највероватније узето као омаж Виторији Сетубал, која је у време оснивања клуба спадала међу најјаче клубове у Португалији, иако ових дана присталице Виторије Гимараис умањују везу. Након више сезона проведених у лигама Фудбалског савеза Браге, клуб је 1941. по први пут заиграо у Првој лиги Португалије. На изненађење свих Виторија је затим следеће сезоне 1941/42. стигла до финала Купа Португалије, избацивши у полуфиналу лисабонски Спортинг, али је у финалу ипак поражена од Белененсеша са 2:0.
У Првој лиги је играла од 1941. до 1955, четрнаест сезона заредом, затим је провела три сезоне у Другој лиги, а након повратка 1958. постала је стабилан прволигаш. У сезони 1962/63. поново је играла финале Купа, али је овај пут поражена са 4:0 од Спортинга Лисабон. Виторија је током шездесетих већином заузимала позиције у горњем делу табеле, па је у сезони 1968/69. заузела треће место са само три бода иза првака Бенфике. Тај пласман омогућио је и прво учешће у неком европском такмичењу наредне сезоне, Купу сајамских градова, међутим Виторија је испала већ у другом колу.
Виторијин највећи успех у европским такмичењима остварен је у сезони 1986/87. Купа УЕФА, када је стигла до четвртфинала, где је поражена укупним резултатом 5:2 од Борусије Менхенгладбах.
У раним 2000-им, Виторија се у неким годинама борила да избори опстанак у Првој лиги. Те године је обележио пад руководства на челу са Пиментом Машадом, бившим председником клуба, који је оптужен на основу оптужби за проневеру новца. Упркос томе, у сезони 2004/05. су заузели одлично пето место у лиги и тако се пласирали за европско такмичење (Куп УЕФА). Међутим ренесанса се брзо завршила и већ следеће сезоне (2005/06) клуб је испао у Другу лигу, где је последњи пут играо 1958, завршивши сезону на 17. месту, упркос томе што је исте сезоне играо полуфинале Купа, након што је у четвртфиналу савладао Бенфику. Такође нису успели да прођу такмичење по групама Купа УЕФА.
Након испадања у нижи ранг, очекивало се да ће се Виторија лако вратити у Прву лигу, иако сам тим није био толико јак. Средином сезоне Виторија је била тек око 10. места и ниже, са наизглед малим шансама за пласман у виши ранг. Међутим, током зимске паузе, дошло је до неких промена у клубу, а ангажован је и нови тренер, Мануел Кажуда. Виторија је побољшала своју форму и на крају је успела да стигне до другог места у 29. колу сезоне; пласман у виши ранг је био загарантован.
У својој повратничкој сезони у Првој лиги наставили су победничку форму, заузевши на крају сезоне 2007/08. импресивно треће место (по четврти пут у историји клуба), чиме су такође обезбедили место у трећем колу квалификација Лиге шампиона. Тамо су изгубили већ на првом кораку од швајцарског Базела па су такмичење наставили у Купу УЕФА, где их је у првом колу избацио енглески Портсмут. У сезони 2010/11. Виторија је по пети пут поражена у финалу Купа, овај пут од Порта са убедљивих 6:2.
Током сезоне 2012/13. Виторија се нашла у финансијским проблемима, што је узроковало да изгубе много искусних играча и да се ослоне на младе играче. Међутим, Виторија је успела да освојио свој први трофеј Купа Португалије, након што је претходно изгубила пет финала. На путу до финала су у четвртфиналу савладали ривала Брагу, а затим у полуфиналу Белененсеш. У финалу играном 26. маја 2013. на националном стадиону Бенфика је на полувреме отишла са вођством од 1:0, и мреже су мировале до 79. минута када је изједначио Судани, а само два минута касније Рикардо Переира је преокренуо резултат и тако донео трофеј Виторији.[2]
Успеси
уреди- Треће место (4): 1968/69, 1986/87, 1997/98, 2007/08.
- Освајач (1): 2012/13.
- Финалиста (5): 1941/42, 1962/63, 1975/76, 1987/88, 2010/11.
- Освајач (1): 1988.
- Финалиста (2): 2011, 2013.
Стадион
уредиВиторија своје домаће утакмице игра на стадиону Д. Алфонсо Енрикеш (порт. Estádio D. Afonso Henriques), који тренутно има капацитет од 30.000 седећих места.[3]
Првобитни стадион је изграђен 1965, док је 2003. стадион реновиран и проширен за потребе Европског првенства у фудбалу 2004. и на њему су одиграна два меча у такмичењу по групама. Добио је име по првом краљу Португалије - Алфонсу Енрикешу (Алфонсо I од Португалије).
Тренутни састав
уреди- 1 Г Даглас
- 2 О Педро Хенрике
- 4 О Маркос Валенте
- 5 С Рафаел Миранда
- 6 О Морено
- 7 С Франциско Миранда
- 10 Н Хелдон (на позајмици из Спортинг Лисабона)
- 11 Н Рафиња
- 15 О Виктор Гарсија
- 16 С Паоло Хуртадо
- 17 О Фалај Сако
- 19 С Себастијан Ринкон
- 20 О Жоао Аурелио
- 22 Н Хелдер Фереира
- 23 О Жоао Вигарио
- 25 С Алхасан Вакасо
- 26 Н Оскар Еступињан
- 33 О Жубал Јуниор
- 36 Г Мигуел Оливеира
- 45 С Шанде Силва
- 49 Н Јуниор Таљо
- 53 О Гислан Конан
- 56 Г Мигел Силва
- 71 Н Фабио Стурџеон
- 80 С Кико
- 91 Н Давид Теишеира
- 93 С Гиљермо Челис
- 99 Н Рафаел Мартинш
Виторија Гимараис у европским такмичењима
уредиСезона | Такмичење | Коло | Противник | Дом. | Гост | Укупан резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
1969/70. | Куп сајамских градова | 1. коло | Бањик Острава | 1:0 | 1:1 | 2:1 |
2. коло | Саутхемптон | 3:3 | 1:5 | 4:8 | ||
1970/71. | Куп сајамских градова | 1. коло | Ангулем | 3:0 | 1:3 | 4:3 |
2. коло | Хибернијан | 2:1 | 0:2 | 2:3 | ||
1983/84. | Куп УЕФА | 1. коло | Астон Вила | 1:0 | 0:5 | 1:5 |
1986/87. | Куп УЕФА | 1. коло | Спарта Праг | 2:1 | 1:1 | 3:2 |
2. коло | Атлетико Мадрид | 2:0 | 0:1 | 2:1 | ||
3. коло | Гронинген | 3:0 | 0:1 | 3:1 | ||
Четвртфинале | Борусија Менхенгладбах | 2:2 | 0:3 | 2:5 | ||
1987/88. | Куп УЕФА | 1. коло | Татабања | 1:0 | 1:1 | 2:1 |
2. коло | Беверен | 1:0 | 0:1 | 1:1 (5:4 пен) | ||
3. коло | ТЈ Витковице | 2:0 | 0:2 | 2:2 (4:5 пен) | ||
1988/89. | Куп победника купова | 1. коло | Рода | 1:0 | 0:2 | 1:2 |
1990/91. | Куп УЕФА | 1. коло | Фенербахче | 2:3 | 0:3 | 2:6 |
1992/93. | Куп УЕФА | 1. коло | Реал Сосиједад | 3:0 | 0:2 | 3:2 |
2. коло | Ајакс | 0:3 | 1:2 | 1:5 | ||
1995/96. | Куп УЕФА | 1. коло | Стандард Лијеж | 3:1 | 0:0 | 3:1 |
2. коло | Барселона | 0:4 | 0:3 | 0:7 | ||
1996/97. | Куп УЕФА | 1. коло | Парма | 2:0 | 1:2 | 3:2 |
2. коло | Андерлехт | 1:1 | 0:0 | 1:1 (пгг) | ||
1997/98. | Куп УЕФА | 1. коло | Лацио | 0:4 | 1:2 | 1:6 |
1998/99. | Куп УЕФА | 1. коло | Селтик | 1:2 | 1:2 | 2:4 |
2005/06. | Куп УЕФА | 1. коло | Висла Краков | 3:0 | 1:0 | 4:0 |
Група Х | Зенит | 1:2 | 5. | |||
Болтон вондерерси | 1:1 | |||||
Севиља | 1:3 | |||||
Бешикташ | 1:3 | |||||
2008/09. | УЕФА Лига шампиона | 3. коло кв. | Базел | 0:0 | 1:2 | 1:2 |
2008/09. | Куп УЕФА | 1. коло | Портсмут | 2:2 | 0:2 | 2:4 |
2011/12. | УЕФА лига Европе | 3. коло кв. | Мидтјиланд | 2:1 | 0:0 | 2:1 |
Плеј оф | Атлетико Мадрид | 0:4 | 0:2 | 0:6 | ||
2013/14. | УЕФА лига Европе | Група И | Олимпик Лион | 1:2 | 1:1 | 3. |
Реал Бетис | 0:1 | 0:1 | ||||
Ријека | 4:0 | 0:0 |
Референце
уреди- ^ „Património”. vitoriasc.pt. Vitória Sport Clube. Архивирано из оригинала 24. 7. 2019. г. Приступљено 31. 8. 2017.
- ^ Баксузи: Бенфика изгубила и трећи трофеј! Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2013), www.naslovi.net, 26. 5. 2013.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>
; нема текста за референце под именомstadion
.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- vitoriasempre.net - незванични сајт