Усвјатски рејон
Усвјатски рејон (рус. Усвятский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на крајњем југу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.
Усвјатски рејон Усвятский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Административни субјект | Псковска област |
Админ. центар | Усвјати |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1. август 1927. |
Површина | 1.106 km2 |
Становништво | 2016. |
— број ст. | 5.050 |
— густина ст. | 4,57 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 60 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона је варошица Усвјати. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело свега 5.050 становника, или у просеку око 4,6 ст/км².
Географија
уредиУсвјатски рејон смештен је на крајњем југу Псковске области. Обухвата територију површине 1.106 км², и по том параметру налази се на претпоследњем 23. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са територијама Невељског рејона на северозападу, Великолушки је на северу, а Куњски рејон на истоку. На југоистоку је територија Смоленске области, односно њен Велишки рејон, док су на југу и западу Витепски и Гарадочки рејон Витепске области Белорусије.
У хидролшком погледу рејонска територија је подељена на два дела. Северни и западни део налази се у сливу реке Ловат, односно у басену реке Неве, док се југоисточни и централни делови рејона налазе у басену Западне Двине. Река Ловат протиче преко западних делова рејона у смеру југ-север, а њена најважнија притока на подручју Усвјатског рејона је Куња (са десне стране). Најважнија притока Западне Двине на овом подручју је река Усвјача која тече у смеру југа, те река Овсјанка која се улива у Усвјачу на крајњем југу рејона, недалеко од границе са Белорусијом.
Међу бројним језерима величином се издвајају Усвјатско (површине 6,99 км²) и Узмењ (4,47 км²).
Историја
уредиУсвјатски рејон успостављен је 1. августа 1927. године као административна јединица тадашње Лењинградске области. Године 1929. укључен је у састав Западне области са седиштем у Смоленску, да би потом 1937. постао делом Смоленске области, а 1944. и Великолушке области. Након распуштања Великолушке области 1959. улази у састав Псковске области у чијим границама се и данас налази. Привремено је укинут 1959. године, а његова територија присаједињена суседном Невељском рејону. Поново је успостављен 30. децембра 1966. године.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 5.598 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 5.050 становника, или у просеку тек око 4,6 ст/км².[2] По броју становника Усвјатски рејон се налази на последњем 24. месту у области и најређе је насељен рејон у целој области са изразитим депопулационим трендом. У административном центру рејона варошици Усвјати живи нешто више од половине од укупне рејонске популације.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
---|---|---|---|---|---|---|
12.649 | 10.274 | 8.334 | 8.015[3] | 6.360[4] | 5.598[1] | 5.050* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистровао је укупно 105 села (од којих је њих 23 било без становника, а у 23 села живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 3 нижестепене општине, 2 сеоске и једну урбану. Једино градско насеље на подручју рејона је варошица Усвјати.
Саобраћај
уредиЈедини значајнији друмски правац који прлази преко територије Усвјатског рејона је локални друм Невељ−Усвјати−Велиж−Смоленск.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди
55° 44′ 00″ N 30° 45′ 00″ E / 55.73333° С; 30.75000° И