Куњски рејон
Куњски рејон (рус. Куньинский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на крајњем југоистоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.
| Куњски рејон Куньинский район | |
|---|---|
.svg) | |
.jpg) | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Административни субјект | Псковска област |
| Админ. центар | Куња |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1. август 1927. |
| Површина | 2.621,4 km2 |
| Становништво | 2016. |
| — број ст. | 9.301 |
| — густина ст. | 3,55 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 60 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
Административни центар рејона је варошица Куња.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 9.301 становника, или у просеку око 3,55 ст/км².
Географија
уредиКуњски рејон смештен је на крајњем југоистоку Псковске области. Обухвата територију површине 2.621,4 км², и по том параметру налази се на 10. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са територијама Великолушког рејона на северу и северозападу, односно са Усвјатским рејоном на југозападу. На истоку су Торопечки и Западнодвински рејон Тверске, односно Велишки рејон Смоленске области на југу.
Рељефом рејона доминирају бројна мања брда моренског порекла и бројна језера глацијалног порекла. Оба најдоминантнија облика рељефа формирана су под утицајем ледничких морена пре око 12.000 година.
У хидролошком погледу територија Куњског рејона подељена је између сливова Неве на северу, и Западне Двине (која чини део границе према Тверској области на југу) на југу и истоку. Најважнија река у сливу Неве на овом подручју је река Куња, лева притока Ловата, док је најважнији водоток у сливу Западне Двине река Усвјача.
Међу бројним језерима димензијама се издвајају Двињ-велинско и Жижичко језеро који су после Чудско-псковског језера највећа језера на тлу Псковске области. Већа су још и Усминско и Ордосно језеро.
Историја
уредиКуњски рејон успостављен је 1. августа 1927. године као административна јединица тадашњег Великолушког округа Лењинградске области. Године 1929. укључен је у састав Западне области са седиштем у Смоленску, да би потом 1935. постао делом Калињинске области. Потом је рејон укључен у састав Великолушке области 1944. године, да би након њеног распуштања 1957. ушао у састав Псковске области у чијим границама се и данас налази.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 10.277 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 9.301 становника (1,44% рејонске популације), или у просеку тек око 3,55 ст/км².[2] По броју становника Усвјатски рејон се налази тек на 17. месту у области и најређе је насељен рејон у целој области. У административном центру рејона варошици Куњи живи нешто мање од трећине од укупне рејонске популације.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 36.639 | 27.682 | 21.412 | 17.737[3] | 12.928[4] | 10.277[1] | 9.301* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистровао је укупно 260 села (од којих је њих 49 било без становника, а у 63 села живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 5 нижестепених општина, 4 сеоске и једну урбану. Једино градско насеље на подручју рејона је варошица Куња.
Саобраћај
уредиСеверним делом рејона пролази аутопут и железница од националног значаја која повезује Москву са прибалтичким земљама, те аутопут на релацији Санкт Петербург−Полацк. Преко рејонске територије, у дужини од 32 километра пролази и деоница нафтовода Сургут—Полацк.
Занимљивости
уреди- У селу Карево на североистоку рејона родио се 1839. један од најпознатијих руских композитора Модест Мусоргски. У суседном селу Наумово где је породица чувеног композитора имала имање године 1968. основан је музеј посвечен великом композитору. У музеју се сваке године традиционално организује фестивал руске народне године.
- У селу Клин на северу рејона је 1865. рођен московски и све руски патријарх Тихон (световно Василиј Белавин).
- На северној облаи Жижичког језера налази се археолошки локалитет Жижец из XI века.
Види још
уреди
Референце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди
56° 16′ 00″ N 30° 58′ 00″ E / 56.26667° С; 30.96667° И
