Српска војничка гробља
Српска војничка гробља су настала током ратова у 20. веку и налазе се у више држава. Као главни меморијални споменик свим погинулим у периоду 1912-1918. године подигнут је Споменик Незнаном јунаку на Авали код Београда.
Из периода Првог српског устанка значајна је Ћеле-кула у Нишу.
Балкански ратови
уредиПрви светски рат
уредиГробља из Првог светског рата ван Србије су:
- Српско војничко гробље на Зејтинлику — Грчка
- Маузолеј-костурница на острву Видо — Грчка
- Српско војничко гробље у Истанбулу - грчко предграђе Саматија - Турска; са 122 ту пренета погинула и умрла војника (1925);[1] из Истанбула је 218 војника пренето 1935. у Солун.[2]
- Српско војничко гробље у Јиндриховицама — Чешка
- Српско војничко гробље Нађмеђер (данас Велики Међер) — Словачка — 5464[3] сахрањених Срба, настрадалих у сабирном логору 1914-1918. године
- Српско војничко гробље Комарно, Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица, Дунајска Стреда, Шаморин — Словачка
- Маузолеј југословенских војника у Оломоуцу — Чешка, 1188 војника
- Српско војно гробље у Битољу — Северна Македонија
- Српско војничко гробље у Скочивиру — Северна Македонија
- Спомен костурница у Удову — Северна Македонија
- Српско војно гробље у Добровенима — Северна Македонија
- Споменик јунацима Прве српске добровољачке дивизије — Румунија
- Српско војничко гробље у Тијеу код Париза — Француска, 756 војника[4]
- Бивше војничко гробље на острву Фриул (Frioul) код Марсеја - остаци пренесени у Тије 1937.[5]
- Српска војничка гробља из Првог светског рата у Северној Африци
- Споменик српским војницима у селу Гардерену — Холандија
- Српско војничко гробље у Улму — Немачка
- Српско војничко гробље у Франкфурту — Немачка
- Војно гробље у Маутхаузену — Аустрија
- Гробље у Гредигу (Grödig) код Салцбурга - Аустрија[7]
У близини острва Видо у Грчкој није било довољно места за сахрањивање војника, па су бацани у море, то место је названо Плава гробница.
Војничка гробља из Првог светског рата у Србији су:
Други светски рат
уреди- Гробље ослободилаца Београда 1944. — Србија
- Спомен-гробље у Вукосавцима — Република Српска
- Спомен-гробље у Доњој Трнови — Република Српска
- Чачалица — Србија
- Српско војничко гробље у Оснабрику — Немачка
- Гробље при логору Шталаг III-A — Немачка[8]
- Гробље Јорк — Канада
- Гробље Фламино у Риму - Италија[9]
Ратови 1991-1995
уреди- Манастир Соколица (Равна Романија) — Република Српска
- Српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик — Република Српска
- Српско војничко гробље у Вуковару — Хрватска
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Политика", Београд 6. јун 1925.
- ^ "Време", 31. окт. 1935
- ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 2013.
- ^ Родић одао почаст српским војницима на гробљу код Париза („Блиц”, 17. октобар 2013)
- ^ "Политика", 29. јул 1937
- ^ Вечна стража крај Бизерте („Блиц“, 24. мај 2010)
- ^ "Време", 9. дец. 1936
- ^ „Други светски рат, злочини и Шталаг III-А: Бешчујни крик југословенских гробова крај Берлина”. Б92. 21. 2. 2022. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ Драговић, Р. (24. 12. 2022). „ГРОБОВА СРПСКИХ ХЕРОЈА ИМА И НА АПЕНИНИМА: На руб заборава у јавности Србије доспели су војни меморијали из Другог светског рата”. Вечерње новости. Приступљено 3. 1. 2023.
Спољашње везе
уреди- Меморијали српским јунацима балканских ратова и Великог рата („Политика“, 2. јун 2015)
- Тунис: Вечни мир цвета српске младости („Вечерње новости“, 13. децембар 2015)
- Поруке потомцима са хумке предака („Вечерње новости“, 11. октобар 2015)
- Логори за Србе
- Нова открића у регистру српских војних меморијала на подручју Македоније (19. јун 2016)
- Српским хумкама у Македонији вечни починак („Вечерње новости”, 14. август 2016)
- Гробови Срба страдалих у Великом рату на „гугл мапи” („Политика”, 28. јул 2018)
- Тридесет и две хиљаде заборављених српских гробова у Аустрији. "Политика", 22. дец. 1935
