Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918. године на гробљу у Чачку
Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918 на гробљу у Чачку или Споменик ратницима четири вере на Градском гробљу у Чачку је спомен костурница подигнута 23. септембра 1934. године ратницима који су изгубили живот за време Балканских и Првог светског рата на подручју Чачка. На споменику су уклесани симболи четири верске заједнице: православне, католичке, исламске и јеврејске. Представља јединствен пример поштовања према ратницима свих нација и религија, и у рату и у миру.
Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918 | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Чачак |
Општина | Чачак |
Држава | Србија |
Врста споменика | непокретно културно добро |
Време настанка | 1934. |
Тип културног добра | споменик културе |
Степен заштите | I |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
www |
Историја
уредиИзгинули и помрли учесници Првог светског рата у Чачку били су у први мах сахрањивани на два места. Срби, на свом војничком гробљу, у саставу градског, а припадници Централних сила на Швапском гробљу, у близини болнице. На овом другом је био и мермерни споменик са натписом „Умро је сваки за своју отаџбину“ (нем. Es starb ein jeder fur sein Vaterland).[1]
Између два светска рата чачанске госпође, предвођене учитељицом Милицом Обрадовић, основале су 22. октобра 1928. године женску секцију „ Удружења резервних официра и ратника“ - ФИДАК (фр. Fédération Interallié des Anciens Combattants).[2] Оне су се тада, још увек под утиском драматичних догађаја из Првог светског рата, обавезале да ће се борити за мир у свету, збрињавати ратнике и чланове њихових породица, уређивати војничка гробља, прослављати датуме везане за Први светски рат. Секција је посебну пажњу посветила проналажењу гробова војника обеју зараћених страна изгинулих у ширем региону чачанског краја у ратовима од 1912—1918, и преносу њихових посмртних остатака у заједничку спомен костурницу.[3]
На њихову иницијативу и уз помоћ Министарства правде подигнута је заједничка спомен костурница на чачанском гробљу, где су положени посмртни остаци 914 војника.[4] из 15 данашњих држава[5] Од тога су 652 били српски ратници, из чачанског краја (109), рудничког (96) и свих других округа у Србији.[1]
У костурници су сахрањена и 262 војника Централних сила: 65 из Чешке, 61 из Угарске, 33 из Аустрије, 14 из Словеније, 20 из Хрватске, 19 из Босне и Херцеговине, 9 из Војводине, 26 из Немачке, Бугарске, Италије, Моравске, Галиције и Буковине, док за њих још 15 нема података о пореклу.[6]
Обележје војницима свих вера коштало је 50.000 тадашњих динара.[6] Изнад костурнице, по замисли чачанског инжењера Исидора Јањића, каменорезац Франческо Бербеља, такође из овог места, саградио је пирамиду од плавог камена допремљеног из свог мајдана у Јеминској стени. На свакој страни, од јабланичког гранита, постављена су четири различита амблема: православни крст, католички крст, исламски полумесец и јеврејска шестокрака звезда. Сахрањивање је завршено 5. августа 1934. године, симболичним преносом посмртних остатака тројице војника. Уз Бетовенов „Посмртни марш“ поворка је из града кренула ка спомен костурници.[5] Споменик је открио краљев изасланик Оскар Часка, 23. септембра 1934, уз присуство представника посланстава Француске, Енглеске, Белгије, Италије, Немачке, Бугарске, Румуније и Турске, као и свештеника све четири вере.[5]
Седам година касније, у Другом светском рату, по налогу Немаца уклоњени су симболи исламске и јеврејске заједнице. Немци су, заузевши Чачак, у писаној форми наредили каменоресцу да са споменика уклони исламски полумесец и Давидову звезду, па су уместо тих симбола остале само видљиве контуре.[1] Наредних 66 година споменик није обнављан.[3]
Обновљен је и поново откривен 23. септембра 2007. године, уз присуство представника локалне власти, министарстава, представника амбасаде Словачке, војних удружења, уметника и представника медија.[3] Београдска сликарка Ирена Келечевић, у саставу свог рада „Сенке прошлости“, с којим је учествовала на 24. Меморијалу Надежде Петровић, обновила је оба знака, вративши споменику првобитни лик.[6][7] Исте године 2007, решењем бр. 126/2007 Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918 на гробљу у Чачку[8] проглашена је спомеником културе.[9]
Галерија
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Политика: „Споменик ратницима четири вере“, Г. Оташевић, 16.3.2011, приступ 20.5.2013
- ^ Синдекс - Историја 20. века 29, br. 1: „Удружење резервних официра и ратника 1919—1941“[мртва веза], стр. 33, Данило Шаренац, приступ 20.5.2013
- ^ а б в Европа плус: „Ми смо помирили и ујединили Европу 23. септембра 1934. године“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), приступ 20.5.2013
- ^ Политика: „Прошлост на нашим леђима“, приступ 20.5.2013
- ^ а б в Блиц: „Обновљен споменик четири вере“, Весна Тртовић 24.9.2007, приступ 20.5.2013
- ^ а б в Политика: „Споменик са симболима четири вере“, Г. Оташевић, 13.01.2008, приступ 20.5.2013
- ^ „Уметници о прошлости“, Г. Оташевић, 3.7.2007, приступ 20.5.2013
- ^ Завод за заштиту споменика културе Краљево: „Непокретна културна добра на територији Завода за заштиту споменика културе Краљево“[мртва веза], формат пдф, приступ 20.5.2013
- ^ Завод за заштиту споменика културе Краљево: „Регистар непокретних културних добара - Општина Чачак“ Архивирано на сајту Wayback Machine (2. новембар 2014), приступ 20.5.2013