Светско првенство у атлетици на отвореном

Светско првенство у атлетици на отвореном организује ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација), чији је члан и Српски атлетски савез (САС) . Прво светско првенство одржано је 1983. године у Хелсинкију, Финска. У почетку, првенства су се одржавала сваке четврте године, а од 1993. одржавају се сваке дуге године, у непарним годинама како се не би календарски поклопила са Летњим олимпијским играма.

После Олимпијских игара и Светског првенства у фудбалу, то је према броју учесника највеће спортско такмичење на свету.

Историја

уреди

Од оснивања ИААФ 1912. сматрало се да су победници на атлетским такмичењима на олимпијским играма били „олимпијски победници и светски прваци“. Током 1960-их, многи чланови ИААФ залагали су се за успостављање посебног атлетског такмичења на светском нивоу. Године 1976, на Савету одржаном у Порторику, ИААФ доноси закључак да се прво Светско првенство у атлетици на отвореном одржи 1983. За прву организацију част је припала Хелсинкију испред Штутгарта, два једина кандидата. Раније су засебна светска првенства одржана само за мушкарце у брзом ходању на 50 км (1976), и за жене у трчању на 400 м препоне и 3.000 м (1980).

Досадашња првенства

уреди
Година Место Држава Време одржавања Стадион Број дисциплина Број спортиста Број држава
1983. Хелсинки   Финска 7. август14. август Олимпијски стадион у Хелсинкију 41 1.355 153
1987. Рим   Италија 28. август6. септембар Стадион Олимпико 43 1.451 157
1991. Токио   Јапан 23. август1. септембар Олимпијски стадион у Токију 43 1.517 167
1993. Штутгарт   Немачка 13. август22. август Стадион Готлиб Дајмлер 44 1.689 187
1995. Гетеборг   Шведска 5. август13. август Стадион Улеви 44 1.804 191
1997. Атина   Грчка 1. август10. август Олимпијски стадион Спиридон Луис 44 1.882 198
1999. Севиља   Шпанија 20. август29. август Олимпијски стадион у Севиљи 46 1.821 201
2001. Едмонтон   Канада 3. август12. август Стадион Комонвелт (Едмонтон) 46 1.677 189
2003. Париз   Француска 23. август31. август Стад де Франс 46 1.679 198
2005. Хелсинки   Финска 6. август14. август Олимпијски стадион у Хелсинкију 47 1.688 191
2007. Осака   Јапан 24. август2. септембар Стадион Нагаји 47 1.978 203
2009. Берлин   Немачка 15. август23. август Олимпијски стадион у Берлину 47 2.101 202
2011. Тегу   Јужна Кореја 27. август4. септембар Стадион Тегу 47 1.945 198
2013. Москва   Русија 10. август18. август Стадион Лужњики 47 1.970 206
2015. Пекинг   Кина 20. август30. август Национални стадион у Пекингу 47 1.761 205
2017. Лондон   Уједињено Краљевство 5. август13. август Олимпијски стадион у Лондону 48 2.036 205
2019. Доха   Катар 28. септембар6. октобар Стадион Калифа 49 1.772 206
2022. Јуџин   Сједињене Државе 6. август15. август Хејвард филд 49 1.705 180
2023. Будимпешта   Мађарска 28. август3. септембар Национални атлетски центар 49 2.187 202
2025. Токио   Јапан 13. септембар21. септембар Национални стадион
2027. Пекинг   Кина 11. септембар19. септембар Национални стадион у Пекингу

Дисциплине

уреди

На првом светском првенству била је заступљена 41 дисциплина (24 мушке и 17 женских) да би се временом број повећао на 48 (24 мушке и 24 женске). Дисциплине су додаване овим редом:

Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном

уреди

Биланс медаља

уреди

Стање после Светског првенства 2023.

Земља        
1.   Сједињене Државе 195 134 114 443
2.   Кенија 65 58 48 171
3.   Русија 42 52 48 142
4.   Јамајка 40 61 48 149
5.   Немачка 39 36 48 123
6.   Етиопија 35 38 31 104
7.   Уједињено Краљевство 33 40 48 121
8.   Совјетски Савез 23 27 28 78
9.   Кина 22 26 27 75
10.   Куба 22 25 16 63
11.   Источна Немачка 21 19 16 56
12.   Пољска 20 20 25 65
13.   Аустралија 15 16 14 45
14.   Чешка 15 5 8 28
15.   Француска 14 19 23 56
16.   Италија 13 18 20 51
17.   Украјина 12 15 16 43
18.   Мароко 12 12 9 33
19.   Јужноафричка Република 12 7 8 27
  Шведска 12 7 8 27
21.   Норвешка 12 6 6 24
22.   Шпанија 11 19 16 46
23.   Канада 11 18 17 46
24.   Белорусија 10 11 12 33
25.   Бахаме 9 9 8 26
26.   Јапан 8 9 18 35
27.   Бахреин 8 3 3 14
28.   Холандија 7 9 12 28
29.   Финска 7 8 8 23
30.   Португалија 7 7 9 23
31.   Уганда 7 2 4 13
32.   Грчка 6 7 12 25
33.   Алжир 6 2 3 11
34.   Нови Зеланд 6 1 1 8
35.   Румунија 5 8 12 25
36.   Бугарска 5 3 8 16
37.   Катар 5 2 4 11
38.   Чехословачка 4 4 3 11
39.   Хрватска 4 4 2 10
40.   Колумбија 4 3 2 9
41.   Доминиканска Република 4 2 1 7
42.   Ирска 4 2 0 6
43.   Швајцарска 4 0 5 9
44.   Венецуела 4 0 1 5
-   Ауторизовани неутрални атлетичари 3 8 1 12
45.   Западна Немачка 3 6 3 12
46.   Тринидад и Тобаго 3 5 7 15
47.   Мексико 3 4 7 14
48.   Литванија 3 3 3 9
49.   Еквадор 3 2 1 6
50.   Гренада 3 1 2 6
51.   Мозамбик 3 1 1 5
52.   Данска 3 0 1 4
53.   Бразил 2 6 8 16
54.   Естонија 2 6 2 10
55.   Белгија 2 2 7 11
56.   Словенија 2 2 3 7
57.   Перу 2 1 0 3
  Таџикистан 2 1 0 3
59.   Нигерија 1 5 5 11
60.   Намибија 1 4 1 6
61.   Казахстан 1 3 5 9
62.   Турска 1 3 0 4
63.   Боцвана 1 2 1 4
64.   Замбија 1 2 0 3
65.   Буркина Фасо 1 1 1 3
  Индија 1 1 1 3
  Тунис 1 1 1 3
68.   Еритреја 1 1 0 2
  Панама 1 1 0 2
70.   Сент Китс и Невис 1 0 4 5
71.   Србија 1 0 3 4
  Словачка 1 0 3 4
73.   Барбадос 1 0 2 3
  Сирија 1 0 2 3
75.   Сенегал 1 0 1 2
  Сомалија 1 0 1 2
77.   Северна Кореја 1 0 0 1
78.   Мађарска 0 7 8 15
79.   Обала Слоноваче 0 4 1 5
80.   Израел 0 3 2 5
81.   Порторико 0 3 1 4
82.   Бурунди 0 2 1 3
  Џибути 0 2 1 3
84.   Камерун 0 2 0 2
85.   Аустрија 0 1 3 4
86.   Босна и Херцеговина 0 1 1 2
  Кипар 0 1 1 2
  Гана 0 1 1 2
  Летонија 0 1 1 2
  Филипини 0 1 1 2
  Јужна Кореја 0 1 1 2
  Сри Ланка 0 1 1 2
  Суринам 0 1 1 2
  Танзанија 0 1 1 2
95.   Бермуди 0 1 0 1
  Британска Девичанска Острва 0 1 0 1
  Египат 0 1 0 1
  Пакистан 0 1 0 1
  Судан 0 1 0 1
100.   Америчка Самоа 0 0 1 1
  Кајманска Острва 0 0 1 1
  Доминика 0 0 1 1
  Хаити 0 0 1 1
  Иран 0 0 1 1
  Саудијска Арабија 0 0 1 1
  Зимбабве 0 0 1 1
Укупно 106 земаља 878 884 880 2.642

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди