Арханђел Гаврило

Арханђел Гаврило, Гаврил, Габријел или Џибрил (хебр. גַּבְרִיאֵל - „снага Божја“) у аврамским религијама означава слугу и гласника (анђела) Божјег који има дужност да саопштава људима Божје одлуке. Хришћани и муслимани верују да је он прорекао рођење Јована Крститеља и Исуса.

У аврамским религијама, Габријел је арханђел који се појављује у Танаху, Новом завету и Курану.^{[N 1]}

Јудаизам

Статуа арханђела Гаврила (15. век), која краси врх северозападног угаоног стуба палате Дукала у Венецији

У хебрејској Библији, Габријел се појављује пророку Данилу да би објаснио своје визије (Данило 8:15–26, 9:21–27). Арханђел се такође појављује у Књизи Еноха и другим древним јеврејским списима. Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани свој народ од анђела других народа. Гаврило се на неким језицима преводи и као „Божја снага“.^[1]

Благовести Гаврилове по Јан ван Ајку, 1434

Талмудски рабини су тумачили „човека у платну“ као Габријела у Књизи Данила и Књизи Језекиља. У Књизи Данила, Габријел је одговоран за тумачење Данилових визија. Габријелова главна функција у Даниелу је улога откривача, улога коју наставља у каснијој књижевности. У Књизи о Језекиљу, Гаврило је схваћен као анђео који је послат да уништи Јерусалим. Према Јеврејској енциклопедији, Гаврило узима лик човека, и стоји с леве стране Бога.^[2] Шимон бен Лакиш (Сирија Палаестина, 3. век) је закључио да су анђеоска имена Михаило, Рафаило и Гаврило изашла из вавилонског изгнанства (Пост. Раб. 48:9).^[3] Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани овај народ од анђела других народа.^[1]

У Кабали, Габријел се поистовећује са Јесодовом сефиром. Гаврило такође има истакнуту улогу као један од Божјих арханђела у литератури о Кабали. Тамо је Габријел приказан како ради заједно са Михаилом као део Божјег суда. Гаврилу се не треба молити, јер само Бог може одговорити на молитве и шаље Гаврила као свог агента.^[2]

Према јеврејској митологији, у рајском врту постоји стабло живота или „стабло душа“^[4] које цвета и рађа нове душе, које падају у Гаф, Ризницу душа. Гаврило посеже у ризницу и вади прву душу која му дође у руку. Тада Лејла, анђео зачећа, бди над ембрионом док се не роди.

Међузаветна књижевност

Интертестаментални период (отприлике 200. године пре нове ере – 50. године нове ере) произвео је обиље литературе, од које је велики део апокалиптичке оријентације. Имена и чинови анђела и ђавола су били знатно проширени, и сваки је имао посебне дужности и статус пред Богом.

У 1. Еноху 9:1–3, Габријел је, заједно са Михаилом, Уријелом и Сурилом, „видео много крви како се пролива на земљу“ (9:1) и чуо је како душе људи вичу: „Изнесите наше страдање пред Свевишњег “ (9:3). У 1. Еноху 10:1, одговор је дошао од „Свевишњег, Светог и Великог“ који је послао агенте, укључујући Гаврила—

И Господ је рекао Гаврилу: „Поступи против копилана и безбожника и против деце блудника; и уништи [децу блуда и] децу Стражара међу људима [и натерај их да изађу]: пошаљите их једног на другог да се међусобно униште у борби, јер много дана они имати неће“.
— 1 Енох 10:9

Гаврило је пети од пет анђела који бдију: „Гаврило, један од светих анђела, који је над Рајем и змијама и Херувимима“ (1 Енох 20:7).

Када је Енох упитао ко су четири фигуре које је видео:

И рече ми: „Ово је први Михаило, милостиви и дуготрпељиви; а други, који је постављен над свим болестима и свим ранама деце људске, је Рафаило; и трећи, који је постављен над свим силама је Гаврило; а четврти, који је постављен над покајањем у наду оних који наслеђују живот вечни, зове се Фануило. А ово су четири анђела Господара духова и четири гласа која сам чуо тих дана.
— Енох 40:9

Хришћанско виђење

Фреска арханђела Гаврила у манастиру Студеница

Јеванђеље по Луки односи се на приче о Благовести, у којима се анђео Гаврило јавља Захарију и Девици Марији, предвиђајући рођење Јована Крститеља, односно Исуса (Лука 1:11–38). Многе хришћанске традиције — укључујући англиканство, источно православље и римокатолицизам — поштују Гаврила као свеца.^[5]^[6]

Према Библији је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. Према Новом завету, Гаврило је првосвештенику Захарији јавио о рођењу Јована Крститеља, и сам је о себи рекао: "Ја сам Гаврил што стојим пред Богом" (Лк 1, 19). Такође је саопштио радосну вест Марији да ће родити Исуса Христа и тај празник се слави као Благовести. Неки тврде да је Гаврил јавио и Јоакиму и Ани о рођењу Дјеве Марије, и да је он поучавао Мојсија у пустињи, како да напише књигу Постања.^[7]

Према хришћанском учењу, он је један од седам великих анђела (арханђела или серафима) који стоје најближе Богу. На православним иконама се приказује са упаљеним фењером у десној и огледалом од јасписа у левој руци. Православна црква слави га 26. марта по јулијанском, а 8. априла по грегоријанском календару.

Према једном древном гностичком рукопису, Светој књизи Великог невидљивог духа, Гаврило је божанско биће и становник Плероме које је постојало пре Демијурга.^[8] Језиди сматрају Гаврила једном од седам мистерија, хептадом којем је Бог поверио свет, а понекад се поистовећује са арханђелом Мелеком Таусом.^[9]

Исламско виђење

Гаврило објављује Ислам сматра Габријела арханђелом посланим од Бога разним пророцима, укључујући Мухамеда.^[10] Муслимани верују да су првих пет стихова Ал-Алака, 96. поглавља Курана, били први стихови које је Габријел открио Мухамеду.^[10] Свеци последњих дана сматрају да је анђео Гаврило иста особа као и пророк Ноје у својој смртној служби.^[11]^[12] Куран Мухамеду, персијска илустрација из 1307. год.

Џибрил (арап. جبريل) је исламски назив који одговара хришћанском називу за Гаврила. Џибрил се у исламској традицији често јавља посланицима, почевши од Адема, којег је тешио након његове грешке. Према веровању муслимана, Џибрил је пренео Куран Мухамеду у пећини Хири, на планини Џабал Нур. Сматра се једним од великих мелека (анђела).

Напомене

^ хебр. גַּבְרִיאֵל, "God is my Strength"; Greek: стгрч. Γαβριήλ; лат. Gabriel, Fortitudo Dei; арап. جِبْرِيل, also арап. جبرائيل or Jabrāʾīl

Извори

^ ^а ^б Ginzberg, Louis. 1909. Legends of the Jews Vol I : The Creation of The World - The First Things Created Архивирано 20 јануар 2019 на сајту Wayback Machine, translated by H. Szold. Philadelphia: Jewish Publication Society.
^ ^а ^б Gabriel. Jewish Encyclopedia. 5. 1906. стр. 540—543. Приступљено 2. 12. 2016.
^ Everson, David L. „"Gabriel Blow Your Horn! - A Short History of Gabriel within Jewish Literature", Xavier University, December 2009”. bibleinterp.arizona.edu. Приступљено 1. 5. 2014.
^ Scholem, Gershom Gerhard (1990). Origins of the Kabbalah. ISBN 0691020477. Приступљено 1. 5. 2014.
^ Zimmerman, Julie. „Friar Jack's Catechism Quiz: Test Your Knowledge on Angels”. AmericanCatholic.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012.
^ For example, Book of Common Prayer 1662, Calendar (29 September) "S. Michael and all Angels", page xxix; or propers, page 227, "Saint Michael and All Angels".
^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
^ James M. Robinson (2007) [First published 1978]. „The Holy Book of the Great Invisible Spirit”. The Nag Hammadi Scriptures. HarperCollins. ISBN 9780060523787.
^ Zeitschrift für Religionswissenschaft5. Jahrgang 1997 diagonal-Verlag Ursula Spuler-Stegemann Der Engel Pfau zum Selbstvertändnis der Yezidi p. 14 (German)
^ ^а ^б Webb, Gisela (2006). „Gabriel”. Ур.: McAuliffe, Jane Dammen. Encyclopaedia of the Qurʾān. II. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-14743-0. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00071.
^ Skinner, Andrew C (1992), „Noah”, Ур.: Ludlow, Daniel H, Encyclopedia of Mormonism, New York: Macmillan Publishing, стр. 1016—1017, ISBN 0-02-879602-0, OCLC 24502140, Архивирано из оригинала 17. 09. 2016. г., Приступљено 01. 06. 2022 .
^ Romney, Joseph B. „Noah, The Great Preacher of Righteousness”. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. Приступљено 22. 9. 2019. „the Prophet Joseph Smith said: “Noah, who is Gabriel, … stands next in authority to Adam in the Priesthood;”

Литература

Abasoomar, Moulana Muhammad; Abasoomar, Moulana Haroon (2016). „Virtue of Sayyiduna Zubayr (radiyallahu 'anhu)”. Hadith Answers. Darul Hadith. Приступљено 9. 11. 2021.
Bin Al-Hassan, Abi Al-Qasim Ali; Al-Dimashqi, Ibn Asaker (2012). تاريخ مدينة دمشق 1-37 ج10 [History of the city of Damascus]. Dar Al Kotob Al Ilmiyah دار الكتب العلمية.
Rizqullah, Ahmad Mahdi (2005). A Biography of the Prophet of Islam In the Light of the Original Sources, an Analytical Study · Volume 1. Darussalam Publishers. стр. 410. ISBN 9789960969022. Приступљено 9. 11. 2021.
Bamberger, Bernard J. Fallen Angels: Soldiers of Satan's Realm. 2006. ISBN 978-0-8276-0797-2. Спољашња веза у |title= (помоћ). Philadelphia, PA: Jewish Publication Society. .
Briggs, Constance Victoria. The Encyclopedia of Angels: An A-to-Z Guide with Nearly 4,000 Entries. 1997. ISBN 978-0-452-27921-6. Спољашња веза у |title= (помоћ). New York, NY: Plume. .
Bunson, Matthew. Angels A to Z: A Who's Who of the Heavenly Host. 1996. ISBN 0517885379. Спољашња веза у |title= (помоћ). New York, NY: Crown Trade Paperbacks. .
Cruz, Joan C. Angels and Devils. 1999. ISBN 0-89555-638-3. Спољашња веза у |title= (помоћ). Rockford, IL: Tan Books & Publishers. .
Davidson, Gustav. A Dictionary of Angels: Including the Fallen Angels. 1994. ISBN 978-0029070529. Спољашња веза у |title= (помоћ). New York, NY: Simon & Schuster. .
Dennis, Geoffrey. The Encyclopedia of Jewish Myth, Magic, and Mysticism. 2007. ISBN 9780738709055. Спољашња веза у |title= (помоћ). Woodbury, MN: Llewellyn Publications. .
Graham, Billy. Angels: God's Secret Agents. 1994. ISBN 9780849950742. Спољашња веза у |title= (помоћ). Woodbury, MN: Llewellyn Publications. .
Guiley, Rosemary. "G". Encyclopedia of Angels (1st ed.). New York, NY: Facts on File, Inc. 1996. стр. 69—70. ISBN 0-8160-3825-2. Спољашња веза у |title= (помоћ). LCCN 96-12009.
Guiley, Rosemary. Encyclopedia of Angels (2nd ed.). 2004. ISBN 9780816050239. Спољашња веза у |title= (помоћ). New York, NY: Facts on File, Inc. . LCCN 2003-60147.
Kreeft, Peter J. Angels and Demons: What Do We Really Know About Them?. 1995. ISBN 9780898705508. Спољашња веза у |title= (помоћ). San Francisco, CA: Ignatius Press. .
Lewis, James R.; Oliver, Evelyn Dorothy (2008-05-01). Angels A to Z (2nd ed.). Detroit, MI: Visible Ink Press. стр. 156—157. ISBN 978-1-578592-12-8. Спољашња веза у |title= (помоћ).
Melville, Francis. The Book of Angels: Turn to Your Angels for Guidance, Comfort, and Inspiration (1st ed.). 2001. ISBN 978-0-7641-5403-4. Спољашња веза у |title= (помоћ). Hauppauge, NY: Barron's Educational Series. .
Ronner, John. Know Your Angels: The Angel Almanac With Biographies of 100 Prominent Angels in Legend & Folklore-And Much More!. 1993. ISBN 9780932945402. Спољашња веза у |title= (помоћ). Murfreesboro, TN: Mamre Press. .
Noegel, Scott B.; Wheeler, Brannon M. (2002). Historical Dictionary of Prophets in Islam and Judaism. Scarecrow Press.

Спољашње везе

(језик: српски) Арханђел Гаврило (pravoslavlje.net)
(језик: енглески) St. Gabriel the Archangel (Catholic Encyclopedia)
(језик: енглески) Gabriel (Jewish Encyclopedia)
(језик: енглески) Иконе арханђела Гаврила
Archangel Correspondence. Archangel Gabriel, Angelic & Planetary Symbols. Last accessed 24 March 2017.
Celdrán, José Alfredo González, and Ruck, Carl A. P. Daturas for the Virgin Архивирано 1 октобар 2018 на сајту Wayback Machine Last accessed 24 March 2017.
Hassett, Maurice. "Early Christian Representations of Angels." The Catholic Encyclopedia. Vol. 1. New York: Robert Appleton Company, 1907. Last accessed 24 March 2017

[1] хебр. גַּבְרִיאֵל, "God is my Strength"; Greek: стгрч. Γαβριήλ; лат. Gabriel, Fortitudo Dei; арап. جِبْرِيل, also арап. جبرائيل or Jabrāʾīl

[philologos.org-2] а ^б Ginzberg, Louis. 1909. Legends of the Jews Vol I : The Creation of The World - The First Things Created Архивирано 20 јануар 2019 на сајту Wayback Machine, translated by H. Szold. Philadelphia: Jewish Publication Society.

[je-3] а ^б Gabriel. Jewish Encyclopedia. 5. 1906. стр. 540—543. Приступљено 2. 12. 2016.

[everson-4] Everson, David L. „"Gabriel Blow Your Horn! - A Short History of Gabriel within Jewish Literature", Xavier University, December 2009”. bibleinterp.arizona.edu. Приступљено 1. 5. 2014.

[5] Scholem, Gershom Gerhard (1990). Origins of the Kabbalah. ISBN 0691020477. Приступљено 1. 5. 2014.

[Zimmerman-6] Zimmerman, Julie. „Friar Jack's Catechism Quiz: Test Your Knowledge on Angels”. AmericanCatholic.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012.

[7] For example, Book of Common Prayer 1662, Calendar (29 September) "S. Michael and all Angels", page xxix; or propers, page 227, "Saint Michael and All Angels".

[8] Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

[9] James M. Robinson (2007) [First published 1978]. „The Holy Book of the Great Invisible Spirit”. The Nag Hammadi Scriptures. HarperCollins. ISBN 9780060523787.

[10] Zeitschrift für Religionswissenschaft5. Jahrgang 1997 diagonal-Verlag Ursula Spuler-Stegemann Der Engel Pfau zum Selbstvertändnis der Yezidi p. 14 (German)

[EoQ-11] а ^б Webb, Gisela (2006). „Gabriel”. Ур.: McAuliffe, Jane Dammen. Encyclopaedia of the Qurʾān. II. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-14743-0. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00071.

[:1-12] Skinner, Andrew C (1992), „Noah”, Ур.: Ludlow, Daniel H, Encyclopedia of Mormonism, New York: Macmillan Publishing, стр. 1016—1017, ISBN 0-02-879602-0, OCLC 24502140, Архивирано из оригинала 17. 09. 2016. г., Приступљено 01. 06. 2022 .

[:2-13] Romney, Joseph B. „Noah, The Great Preacher of Righteousness”. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. Приступљено 22. 9. 2019. „the Prophet Joseph Smith said: “Noah, who is Gabriel, … stands next in authority to Adam in the Priesthood;”

[N 1]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]