Рашка (област)

За друге употребе, погледајте Рашка (вишезначна одредница).

Рашка област преусмерава овде. За област Краљевине СХС погледајте страницу Рашка област (Краљевина СХС).

Рашка (лат. Rascia), односно Рашка област или Стара Рашка је историјска и географска област, која обухвата југозападни део данашње Србије, северни део данашње Црне Горе и крајњи источни део данашње Босне и Херцеговине. Обласни назив (хороним) Рашка изведен је из имена старог рада Раса, који је у периоду од 9. до 13. века био један од најзначајнијих утврђених градова у средњовековним српским земљама. Током касније историје, просторни опсег Рашке се постепено мењао, тако да свака појединачна употреба тог појма у савременој стручној литератури и публицистици зависи од конкретног историјског и геополитичког контекста.

Традиционална историјско-географска подела српских земаља (у унутрашњости) на Рашку и Босну

Остаци старог града Раса, по коме је и област Рашка добила име

Иако је првобитно био везан за стару Рашку жупу, која је обухватала слив реке Рашке, појам Рашка се након стварања древене Рашке епсикопије знатно проширио, пошто је почео да означава и целокупно подручје под надлежношћу рашких епископа. Стварању шире области под рашким именом је у међувремену допинела и Рашка катепаникија, која је успостављена током кратког раздобља непосредне византијске власти над источним српским областима, у периоду од око 971. до око 976. године.

Након настанка Великожупанске Србије крајем 11. века, стари град Рас је постао престоница српских великих жупана, али њихова држава је тек накнадно почела да се означава уз употребу рашких одредница. Таква употреба посведочена је тек на измаку 12. века и то у изворима на латинском језику, у којима је појам Рашка (лат. Rassia) по први пут употребљен као назив за државу српских великих жупана (1189). Од тог времена, назив Рашка (лат. Rascia) је у изворима страног порекла почео да се употребљава и као синоним за српску државу у целини, што се пренело и на означавање краљевине, царевине и деспотовине. Насупрот томе, извори домаћег порекла сведоче да је просторни опсег Рашке, односно рашких земаља и даље био везиван првенствено за традиционалну поделу унутрашњих (загорских) српских области на источне и западне, у односу на ток реке Дрине, тако да су западне области рачунате у Босну, а источне у Рашку. У том смислу, Рашка је обухватала источну половину српских земаља у унутрашњости.

Назив

Продор Турака преко Косова у Рашку и Босну средином 15. века

У етимолошком смислу, хороним (обласни назив) Рашка је изведен из астионима (назив града) Рас, који је настао преобликовањем имена позноантичког, односно рановизантијског утврђења, које се под именом Арса (грч. Αρσα) помиње у 6. веку, код византијског историчара Прокопија. Као хороним, појам Рашка је првобитно употребљаван као назив за стару Рашку жупу, а потом је пренет и на знатно ширу историјску област.

Приближни просторни опсег разних области на које се од 16. до 18. века пренео назив Рашка (Rascia, Racszag, Ráczország, Ratzenland, Rezenland)

Почевши од краја 12. века, назив Рашка се у изворима на латинском и италијанском језику јавља у разноврсним облицима (Rascia, Rassia, Rasia, Raxia), који су употребљавани у разним контекстима. У неким изворима, тим називом је означавана српска држава у целини, од позног периода Великожупанске Србије, преко краљевине и царевине, до деспотовине. У другим изворима, исти појам је употребљаван у контексту традиционалне поделе унутрашњих (загорских) српских области на источне (Рашка) и западне (Босна).

Назив Рашка је временом добио још неке, сасвим нове функције. Након великих сеоба српског народа према северу и западу, које су покренуте већ у време турског освајања српских земаља током 15. века, назив Рашка се пренео и на поједине области у којима су се Срби (Rasciani: Рашани) настанили у знатном броју, те су тако настале: Мала Рашка у Банату и Мала Рашка у Славонији.

Историја

Рашка (нем. Rascien) на немачкој карти из 1892. године

За више информација погледајте: Великожупанска Србија и Рашка епархија

Прошлост Рашке, као историјске области, дели се на неколико сукцесивних и специфичних периода:

• Рашка као историографски назив за источне области раносредњовековне Кнежевине Србије, од 7. до 10. века
• Рашка као назив за Рашку катепаникију (971-976), односно визнтијску управну област са седиштем у Расу током периода непосредне власти (1018-1034)
• Рашка као историографски назив за посебну управну област у склопу државе Војислављевића, средином 11. века
• Рашка као првенствено историографски назив за Великожупанску Србију, оквирно од краја 11. до почетка 13. века
• Рашка као назив за рашке земље у оквиру средњовековне Краљевине Србије и њених феудалних наследница, до турског освајања
• Рашка као српска историјска област под турском влашћу, оквирно од средине 15. века, до етапног ослобађања током 19. и почетком 20. века (1912)
• Рашка као савремена географска и историјска област, у саставу Србије и Црне Горе, а мањим делом и Босне и Херцеговине, односно Републике Српске.

У позном средњем веку, испод Старог Раса развило се значајно трговачко место, Старо Трговиште (турски: „Ески Базар“, односно Стари Пазар). Средином 15. века, у време коначног турског освајања Рашке, недалеко од старог основано је и ново тржно место, које су Турци прозвали „Јени Базар“ (Ново Трговиште, односно Нови Пазар). За време Османског царства, средишњи део Рашке налазио се, почевши од 1463. године, у саставу новоствореног Босанског санџака.

Почетком 19. века, упоредо са формирањем два српска државна језгра, у тадашњој Устаничкој Србији и Црногорско-брдској држави, стара Рашка је добила важну улогу у њиховом међусобном повезивању, које је настављено и касније, кроз разне облике сарадње, али и супарништва између Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе, пошто је свака од те две српске државе настојала да Рашка, као славна историјска област у склопу будућег ословбођења што већим делом припадне управо њој. У то време, током последњих деценија турске власти, средишње облаасти старе Рашке налазиле су се у саставу тадашњих турских санџака (административних јединица): Новопазарског (1865-1902), Пљеваљског (1880-1912) и Сјеничког (1902-1912). Такво стање је окончано 1912. године, ослобођењем и поделом Рашке између двају српских краљевина, Србије и Црне Горе.

Наслеђе

Део историјске области Рашке у границама данашње Србије

Као обласни назив, појам Рашка је наставио да живи у називу Рашке епархије, која је у периоду од 16. до 18. века припадала обновљеној Српској патријаршији (1557-1766).

Чак и након каснијег спајања са Призренском епархијом (1818), исти појам је наставио да живи и у називу обједињене Рашко-призренске епархије, која је под тим именом постоји и данас, али у знатно суженом територијалном опсегу, који од читаве историјске области Рашке обухвата само њене средишње делове. Након 1999. године, покренути су предлози за обнављање посебне Рашке епархије. Ово питање је разматрао и од стране Светог архијерејског сабора СПЦ који је на пролећном заседању 2011. године усвојио закључак о постојању оправданих разлога за будућу обнову посебне Рашке епархије, али спровођење тог закључка је касније одожено, до наступања повољнијих организационих прилика.

Део историјске области Рашке у границама данашње Црне Горе

О значају обласног појма Рашка додатно сведочи и ранија одлука о оснивању Захумско-рашке епархије, која је донета 1878. године, након ослобођења појединих делова горњег Полимља од турске власти и њиховог прикључења Књажевини Црној Гори, чиме је створен црногорски део Рашке, који је додатно проширен накнадним прикључењем преосталих делова горњег Полимља и других области након Првог балканског рата (1912). Захумско-рашка епархија је постојала све до 1931. године, када је њено подручје ушло у састав проширене Епархије црногорско-приморске.

Рашка и Санџак

Током последњих деценија османске власти, средишње области старе Рашке налазиле се у саставу тадашњих турских санџака (административних јединица): Новопазарског (1865-1902), Пљеваљског (1880-1912) и Сјеничког (1902-1912). Подручја свих тих санџака су у колоквијалном говору често означавана само као санџак, чиме је постављена основа за настанак посебног хоронима (обласног назива) Санџак, који је по територијалном опсегу ужи од историјске области Рашке.

Види још

• Рашка (жупа)
• Рашка епархија
• Рашки управни округ
• Рашка (град)
• Рашка (општина)
• Рашко-призренска епархија
• Захумско-рашка епархија
• Стари Влах
• Полимље
• Стара Херцеговина
• Санџак (област)
• Рашки стил

Литература

• Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126. 
• Грујић, Радослав (1926). „Захумско-рашка епархија” (PDF). Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. 1. Загреб: Библиографски завод. стр. 798. 
• Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд. 
• Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Јагодић, Милош (2012). „Православна црква у новим крајевима Србије (1912—1915)” (PDF). Српске студије (3): 101—135. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 7. 2017. 
• Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет. 
• Јагодић, Милош (2016). Србија и Стара Србија (1839—1868): Наслеђе на југу. Београд: Evoluta. 
• Јагодић, Милош (2017). „Свештенство у Рашко-призренској епархији 1913. године” (PDF). Црквене студије (14): 325—348. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 11. 2018. г. Приступљено 31. 07. 2017. 
• Драгица Премовић-Алексић, Цркве и манастири Старе Рашке, Нови Пазар 2015.
• Kalić, Jovanka (1977). „Zur Bezeichnung Raška (Rascien) für den serbischen Staat bis zur mitte des 12. Jahrhunderts”. Balcanoslavica. 5 (1976): 53—61. 
• Калић, Јованка (1979). „Назив Рашка у старијој српској историји (IX-XII век)”. Зборник Филозофског факултета. 14 (1): 79—92. 
• Kalić, Jovanka (1988). „La région de Ras à l'époque byzantine”. Géographie historique du monde méditerranéen. Paris: Éditions de la Sorbonne. стр. 127—140. 
• Калић, Јованка (1989). „Прокопијева Арса”. Зборник радова Византолошког института. 27-28: 9—17. 
• Калић, Јованка (1994). „Српска црква у средњовековном Расу”. Новопазарски зборник. 18: 7—11. Архивирано из оригинала 28. 01. 2021. г. Приступљено 27. 08. 2022. 
• Kalić, Jovanka (1995). „Rascia - The Nucleus of the Medieval Serbian State”. The Serbian Question in the Balkans: Geographical and Historical Aspects. Belgrade: Faculty of Geography. стр. 147—155. 
• Калић, Јованка (1997). „Српски државни сабори у Расу” (PDF). Саопштења. Републички завод за заштиту споменика културе. 29: 27—33. 
• Калић, Јованка (2004). „Рашка краљевина: Regnum Rasciae”. Зборник радова Византолошког института. 41: 183—189. 
• Калић, Јованка (2010). „Стара Рашка”. Глас САНУ. 414 (15): 105—114. 
• Коматина, Предраг (2015). „О српско-бугарској граници у IX и X веку”. Зборник радова Византолошког института. 52: 31—42. 
• Драги Маликовић, "Стање у старој Рашкој и држање великих сила 1850-1878", Новопазарски зборник, 27, Нови Пазар 2003, 157-176.
• Микић, Ђорђе (1983). „Политичка, културна и привредна стремљења”. Историја српског народа. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 291—315. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Између балканских суседа и великих сила”. Историја српског народа. 6 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 316—329. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Под младотурцима”. Историја српског народа. 6 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 330—348. 
• Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике. 
• Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес. 
• Мркобрад, Душан (2000). „Стефан Немања и традиција рашког епископског средишта”. Стефан Немања-Свети Симеон Мироточиви: Историја и предање. Београд: САНУ. стр. 249—258. 
• Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art (PDF). 1. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. 
• Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије. 
• Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије. 
• Станко Равић, "Турски коридор кроз Рашку", Ужички зборник, 16, Ужице 1987, 107-134.
• Пузовић, Предраг (2018). „Страдање свештеника Рашко-призренске епархије током Првог светског рата” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 77 (1): 123—138. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 04. 2020. г. Приступљено 13. 07. 2018. 
• Радосављевић, Недељко В. (2012). „Јоаникије, митрополит рашко-призренски” (PDF). Историјски часопис. 61: 145—163. 
• Ракочевић, Новица (1983). „Политичке и друштвене прилике”. Историја српског народа. 6 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 263—290. 
• Руварац, Иларион (1901). Рашки епископи и митрополити. Београд: Српска краљевска академија. 
• Селимовић, Салих (1999). „Стара Рашка (Рашка област) у турским административно-управним подјелама”. Брезнички записи. 11-12: 25—36. 
• Селимовић, Салих (2001). „Неке карактеристике исламизације у Рашкој области”. Ужички зборник. 27 (1998): 85—106. 
• Селимовић, Салих (2001). „Старовлашки кнезови Рашковићи”. Новопазарски зборник. 25: 149—158. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 09. 04. 2019. 
• Селимовић, Салих (2004). „Вожд Карађорђе на Сјеничко-пештерској висоравни 1809. године”. Први српски устанак и Рашка област: Зборник радова. Пријепоље: Милешевски културни клуб Свети Сава. стр. 28—39. 
• Селимовић, Салих (2012). Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области. Београд: Институт за политичке студије. 
• Селимовић, Салих (2013). Прилози прошлости старе Рашке. 1. Ужице: Графичар. 
• Селимовић, Салих (2014). Прилози прошлости старе Рашке. 2. Ужице: Графичар. 
• Селимовић, Салих (2017). Рашка или Санџак. Београд: Српска радикална странка. 
• Терзић, Славенко (1996). „Рашка или Санџак (о судбини обласног историјског имена Рашка)”. Милешевски записи. 2: 197—208. 
• Терзић, Славенко (2010). „Историјско-географске представе о Старој Србији у Европи и међу Србима” (PDF). Наша прошлост. 9: 9—28. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 04. 2019. г. Приступљено 22. 04. 2019. 
• Терзић, Славенко (2012). „Рашка и османско наслеђе”. О Србима муслиманске вероисповести: Зборник радова. Београд: Институт за политичке студије. стр. 35—52. 
• Терзић, Славенко (2012). Стара Србија (XIX-XX век): Драма једне цивилизације: Рашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовска област. Нови Сад-Београд: Православна реч, Историјски институт САНУ. 
• Терзић, Славенко (2013). „Цивилизацијски смисао ослобођења Старе Србије и Вардарске Македоније”. Први балкански рат 1912/1913. године: Друштвени и цивилизацијски смисао. 1. Ниш: Филозофски факултет. стр. 15—21. 
• Терзић, Славенко (2015). „Прилике у Старој Србији уочи ослобођења 1912. године”. Први балкански рат 1912-1913: Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства. Београд: САНУ. стр. 37—44. 
• Храбак, Богумил (1979). „Харамије, одметници и устаници у старим рашким областима од 1450-1700”. Новопазарски зборник. 3: 3—12. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 22. 04. 2019. 
• Храбак, Богумил (1996). „Стара Рашка у Бечком и Морејском рату (1683-1699. године)”. Новопазарски зборник. 20: 81—92. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 22. 04. 2019. 
• Храбак, Богумил (1997). „Муслимани или Бошњаци у Старој Рашкој (Новопазарском санџаку)”. Новопазарски зборник. 21: 265—273. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 22. 04. 2019. 
• Храбак, Богумил (1998). „Призренска лига и Стара Рашка”. Новопазарски зборник. 22: 79—107. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 22. 04. 2019. 
• Храбак, Богумил (2000). „Партијско-политички живот на Косову, у Метохији и Рашкој 1919-1923. године”. Новопазарски зборник. 24: 141—191. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 22. 04. 2019. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 
• Шалипуровић, Вукоман (1972). Културно-просветне и политичке организације у Полимљу и Рашкој 1903-1912. Нова Варош: Општинска заједница образовања. 

Спољашње везе

• Политика (2018): Предраг Коматина: Досељавање Срба на Балканско полуострво
• Политика (2018): Предраг Коматина: Срби од VII до X века
• Политика (2018): Предраг Коматина: Доба византијске доминације у другој половини X и првој половини XI века
• Политика (2018): Предраг Коматина: Прво српско краљевство у XI веку
• Политика (2018): Предраг Коматина: Династија великих жупана - Вукановићи