Карађорђева Србија
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Карађорђева Србија (позната и као Устаничка Србија) је назив за устаничку државу, створену у време Првог српског устанка, која је постојала од 1804. до 1813. године.
| Карађорђева Србија | |||
|---|---|---|---|
 Застава
 Грб
| |||
 Србија 1809. године | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Престоница | Топола, Београд | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | српски | ||
| Религија | православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | устаничка држава | ||
| — Велики вожд | Карађорђе Петровић | ||
| — Премијер | Председници Правитељствујушчег совјета: Матеја Ненадовић, Младен Миловановић, Јаков Ненадовић, Карађорђе Петровић | ||
| Законодавна власт | Правитељствујушчи совјет сербски | ||
| Историја | |||
| Историјско доба | нови век | ||
| — Оснивање | 1804. | ||
| — Укидање | 1813. (9 год.) | ||
| — Статус | бивша држава | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 24.440 (у највећем обиму) km² | ||
| Земље претходнице и наследнице Карађорђеве Србије | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg){kind=small}
|
| ||
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
| ||
Територија и границе
уредиКарађорђева Србија није имала сталне границе, јер су се оне мењале с обзиром на линију фронта према Османском царству. Обухватала је цео Смедеревски санџак (Београдски пашалук) и околна подручја. У границама устаничке Србије су привремено била и подручја око Ниша, Лесковца, Новог Пазара, Бијелог Поља, Пријепоља, Зворника, Бијељине и Видина.
Историја
уредиПрви српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и шест околних нахија против Османског царства у периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Отпочео је као локална побуна против дахија, а прерастао је у прву фазу српске револуције. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у кратком временском интервалу ослободе пашалук и околна подручја. Као тековина устанка, створена је устаничка држава, која се у изворима назива Карађорђева Србија.
Године 1806. је закључен Ичков мир, којим је Османско царство фактички признало Србију као вазалну државу. Међутим, због прекида односа и рата између Османског царства и Русије, Србија одбацује уредбе Ичковог мира и наставља рат.
До слома устаничке државе дошло је 1812—1813. Руси, савезници устаника, морали су да се повуку назад у Русију јер је Наполеон нападао. Због њега су Руси били принуђени да потпишу и Букурештански мир. По осмој тачки тога мира, Срби би добили аутономију а Турци би се вратили у Београд и поново управљали Србијом. Устаници то нису прихватили, јер би све оно за шта су се изборили пало у воду. Турци су Србију напали са југа, истока и запада. Иако је погинуло много Турака, отпор је био сломљен 7. октобра 1813. Турци улазе у Београд и успостављају управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804. Први српски устанак је угушен, а Карађорђе са неколицином вођа устанка бежи у Аустрију.
Организација државе
уредиОснове државности у устаничкој Србији постављене су радом Народне скупштине, Правитељствујушчег совјета и доношењем законика. 14. августа 1805. године, на Скупштини устаничких старешина у Борку, донета је одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији, а ради решавања разних животних питања. Међу појединим устаничким и нахијским старешинама постојале су тежње да се Совјетом донекле ограничи Карађорђева власт.
Совјет је нарочито радио на организовању сеоских, кнежинских и нахијских судова, а он сам је до 1811. деловао као врховни суд. Временом је Совјет обављао све више послова, одигравши значајну улогу у организовању власти и функционисању устаничке државе.
Друштво и култура
уредиВелика школа Ивана Југовића је била први заметак високе наставе у Србији. Југовићева Велика школа је основана 1808. године у Београду и била је школа посебног карактера.
Види још
уредиЛитература
уреди- Стојанчевић, Владимир (1981). „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—158.
