Разговор:Срби у Хрватској/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Треба иѕбацити ову статистику, а допунити са енглеске википедије --BokicaK ^{Got something to say?} 06:41, 26. јануар 2007. (CET)

Краљевина Хрватска Славонија

Која је то Краљевина Хрватска Славонија? --Момир Томић 14:36, 7. мај 2007. (CEST)

• У питању су краљевинЕ Хрватска (и) Славонија.

То је квази историјска конструкција коју су стврорили натриповани краљеви Мађарске којима није доста да су краљеви Мађарске и титуларни краљеви Хрватске,него су још измислили и некакву квази краљевину Славонију.Онда када су се Мађарска и Аустрија спојиле у једну државу(кад год да је то било) Мађарска је у нову државу унела и своје територије(између осталих) Хрватску и Славонију које су титуларно имале ранг краљевине,иако ова друга никада није ни постојала.

Црни Бомбардер!!! (†) 15:04, 7. мај 2007. (CEST)

• Задовољан.--Момир Томић 15:07, 7. мај 2007. (CEST)

Стање чланка

Чланку би добро дошла једна стручна ревизијица, пошто је тон благо приповедачки (што није пожељно овде), а могло би се мало порадити на референцама. -- Bojan  Razgovor  15:26, 7. мај 2007. (CEST)

• А шта ради Тиле на списку знаменитих? Црни Бомбардер!!! (†) 06:24, 19. новембар 2007. (CET)

Ћирилично Б и латинично B

Ало, ваљда смо у школици учили да не мешамо писма? :-) Садржај чланка ме не интересује, али ако се бира између верзије са ћириличним Б (Балтазар) и латиничним B (Bалтазар), немам намеру да другу дозволим. Михајло ^{_[ talk _]} 19:25, 10. јун 2008. (CEST)

Ако причаш о госпон Богишићу, он је Валтазар (са ћириличним В као вода). --ФилиП × 20:49, 10. јун 2008. (CEST)

Otkud znaš?:) Kod Hrvata je Baltazar. Treba, naravno Valtazar, nego ovde je bila zabuna o mešanju pisama odnosno slova, a ne pitanje njegove nacionalnosti.--Grofazzo (разговор) 20:59, 10. јун 2008. (CEST)

Srbi u Hrvatskoj danas

Trebalo bi promijeniti citav odjeljak clanka, jer je prepun poluinfomacija, nepotkrijepljenih izvorima.

No, za početak, trebalo bi promijeniti netocne podatke o broju Srba u Zagrebu, Zadru (5 (?!) misli li se to da je preostalo 5 Srba ili 5 000, s obzirom da se za Zagreb navodi podatak 30 000) i Osijeku (isto kao i za Zadar). Podaci su vrlo lako provjerljivi na internetu na stranicama Drzavnog zavoda za statistiku (dzs.hr), te tako u Zagrebu ima 18 881 Srba, u Osijeku 8 767 i Zadru 2 382 (prema popisu stanovnistva 2001.).

Nadalje, podatak o ubojstvu "hiljadu Srba u Poljani kraj Pakraca" je, na svu srecu, netocan. Odredeni broj civila je na tome mjestu ubijen, i to svakako treba biti spomenuto (mozda u posebnom clanku), ali radi se o daleko manjem broju.

Srpska demokratska stranka vise ne postoji (od 1995.). Itd.

Naziv zupanije, opcine

Sluzbeno ime zupanije koja obuhvaća zapadno podrucje regije Srijem/Srem je Vukovarsko-Srijemska zupanija, sa -IJE. U istocnom dijelu regije stanovnistvo kaze Srem, u zapadnom Srijem, sluzbeno je Srijemska, pa bih zamolio da radi tocnosti podataka tako ostane. Mjesto sa nazivom Vrginmost u Hrvatskoj vise ne postoji. Sluzbeno se zove Gvozd. Radi tocnosti podataka bilo bi u redu kada bi stajalo: Gvozd (nekadasnji Vrginmost). --XZ (разговор) 15:53, 25. јун 2008. (CEST)

Јел то држање предавања неко или ми се, надам се, само учинило?

Службени језик ове Википедије је за твоју ТОЧНУ информацију српски, а опћине, постројбе, Гвоздове и слична с*ања остави на другом месту. Поздрав уз пријатељски савет.

--Оњегин (разговор) 04:10, 11. јул 2008. (CEST)

Pazi na rečnik i to kako se obraćaš drugima. -- Bojan  Razgovor  04:59, 11. јул 2008. (CEST)

Шта је ово тражи се извор?

Какав извор се тражи у реченици сда су Срби куће и имања имали у Хрватској још пре косовског боја, када у наставку те исте реченице следе године када су подигнути манастири Крупа и Крка? Или су то по новој хрватској историографији Власи градили манастире, па су одједном пред крај деветнаестог века решили да постану Срби :)))) Дакле, то није извор, па је потребно да га нађемо?

--Оњегин (разговор) 04:21, 11. јул 2008. (CEST)

Знаменита српска личност из Хрватске - Милка Дудундић????

По чему је то Милка Месић знаменита осим што је жена тренутног поглавника?

--Оњегин (разговор) 04:52, 11. јул 2008. (CEST)

Nazivi

Vidim da ovdje postoje neki nesporazumi oko naziva pojedinih gradova. Da krenem redom: Osijek nije Osek, kao što Beograd nije Bjeograd. Osječani svih narodnosti za svoj grad govore Osijek. Prema četvrtom izdanju Opšte enciklopedije, knjiga druga, 896. stranica (Prosveta, Beograd, 1986.) stoji:

„Oсијек (антички назив Мурса) највећи град, главни привредни, саобраћајни и културни центар и средиште општине (659 км2 ст. 158 790) у Славонији, СР Хрватска, на десној обали Драве, близу њеног ушћа у Дунав, надм. вис. 93 м, ст. 104 775; развијена индустрија, ливница, пољопривредних, текстилних и других машина, хемијска, намештаја, шибица (највећа у СФРЈ), текстилна са конфекцијом и трикотажом, коже и обуће, прехрамбена, грађевинског материјал и др.; важан саобраћајни чвор – железнички и друмски, речно пристаниште и аеродром; универзитет (осн. 1975). Центар за знанствени рад ЈАЗУ (осн. 1972) и др. научни институти. Музеј Славоније, хисторијски архив, позориште, библиотека, галерија слика идр. Састоји се од Донјег града, Тврђаве (Тврђа) и Горнјег града, који су се до краја XVIII. б. засебно развијали, као и Новог града. Први пут се помиње 1196. под именом Есек; био под тусрком влашћу 1526-1687. године.“

Kao što se vidi spomena o nazivu Osek nigdje nema.

Ista enciklopedija, knjiga treća na 454. stranici za grad Split, koji se pokušava preimenovati u Spljet navodi:

„Сплит највећи град на југос. обали Jадрана и у Далмацији, њен главни привредни и културни центар …“

Da ne navodim cijeli tekst natuknice, opet nigdje nema spomena naziva Spljet.

Gvozd ili Vrginmost

Sada, svrha Vikipedije bi trebala biti da daje točnu informaciju. Ako se grad sada zove Gvozd, onda bi tako trebalo stajati u tekstu i u naslovu članka. Promjena imena može bit objašnjena u samom članku u nekom od pododjeljaka. Navest ću neke primjere gdje je došlo do promjene grada, a članci su dobro napravljeni, jer se navodi sadašnje ime grada, uz napomenu dalje tekstu kako se taj grad prije zvao: najbolji primjer je de:Kaliningrad ili en:Kaliningrad – originalno ime Königsberg, zatim en:Karlovac – originalno ime Karlstadt, en:Volgograd, poznat i kao Caricin i Staljingrad ili Lovćenac ili Sekić.

Vukovarsko-srijemska županija ili Vukovarsko-sremska županija

Opet, s obzirom da se radi o služenom nazivu, svojevrsnom imenu i prezimenu, teritorijalno-upravne jedinice, trebalo bi stajati onako kako se zove u izvorniku. Da karikiram, tako Miljenka Jergovića nitko neće prozvati Milenkom Jergovićem, jer mu se tako više sviđa. Zato treba da stoji Vukovarsko-srijemska županija.--XZ (разговор) 00:16, 21. јул 2008. (CEST)

• Што се тиче Осијека, наравно, потпуно си у праву, може само Осијек, као што је и Ријека а не Река (мада сад управо видех да у нашем чланку стоји да се на српском зове Осек, али нема никакве референце за то, а и морам признати да у животу не чух за тако нешта, па сам врло сумњичав).
• Што се тиче Гвозда или Вргинмоста, не слажем се у потпуности. То је већ (за разлику од остала два примера) питање српског језика. Јер иако хрватске власти имају право да промене име граду, тако од српског језика зависи како ће неки град звати у српском језику. Рецимо, може да буде да се тај град у хрватском зове Гвозд, а у српском Вргимност (Као што ми Беч зовемо Бечом, док га у немачком називају потпуно другачије). Наравно, око тога да треба да стоји објашњење се слажемо, и ту нема проблема. Да наведем пример који илуструје о чему говорим - град који се званично зове Клагенфурт, Словенци зову Целовец, и на словеначкој Википедији ћеш га наћи под тим именом
• И што се овога тиче, исто као и са Осијеком, треба да буде Вуковарско-сријемска жупанија. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:53, 21. јул 2008. (CEST)

Da, u jednu ruku imaš pravo. No, evo opet postoji i suprotan(i) primjer(i), gdje se poštuju službena imena, kroz čitavi članak, uz navođenje i imena na službenom jeziku Wikipedije: de:Agram za Zagreb, de:Esseg za Osijek ili de:St. Veit am Flaum za Rijeku.--XZ (разговор) 01:40, 21. јул 2008. (CEST)

Наравно, могао бих и ја да додам још пар примера (на обе стране). Поента је да се око прве и треће тачке слажем са тобом, и мислим да су мање-више неоспорне, док око друге тачке треба поразговарати. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:54, 21. јул 2008. (CEST)

Знамените личности

Списак знаменитих личности је лоше конципиран. У њега су потрпане знамените личности које су рођене у Хрватској, иако су многи од њих само рођени тамо, и можда већ се у детињству преселили и са Хрватском никакве везе више нису имали. На пример Милутин Миланковић (чим је стасао, отишао у Беч на студије) Јасна Шекарић или Синиша Михајловић.

У овом списку треба да се нађу особе српске националности које су се оствариле (провеле већи део живота, учиниле дела због којих су постале знамените), боравећи на територији која је данас у саставу Хрватске. Значи могу Владан Десница и Јован Рашковић, али не и Јован Карамата. -- Обрадовић Горан (разговор) 06:27, 6. август 2008. (CEST)

Не може никако Вуковарско - СРИЈЕМСКА

Уосталом, у тој жупанији српска национална заједница је врло бројна (ако ништа друго). На српском језику се каже Срем, и самим тим на википедији српског језика може се једино звати Вуковарско-сремска жупанија, као што се не пише ни нпр. Нидер Естерајх него Доња Аустрија, Рајнланд - Пфалц него Рајнско - Фалачка и сл. Друго, у српским историјским изворима периода који се спомиње у датом тексту (од до) користили су се изрази Осек и Спљет. Просто, тако је било у званичној српској историографији, с тим што наравно апсолутно није спорно да оба града од уједињења 1918. године имају само један назив једнак и на српској и на хрватској варијанти српског језика, а то су Осијек и Сплит. Стари називи су наведени само због историјског контекста у делу текста. Гвозд је просто хајдучија. Неко је из Загреба тек тако одлучио да промени вишевековни или бар двовековни назив Вргинмост преко ноћи, без сагласности било кога, изнад свега становника Вргинмоста, већином Срба. Самим тим те фашисоидне појаве преименовања одређених места да би она што хрватскије звучала могу се у датом тексту само негативно коментарисати. Дегутантно би било и помислити да се текст Вргинмост замени тзв. Гвоздом, који је обична историјска магла непроверена у широј европској историографији, позната само у главама локал-патриотских квази-историчара. Уосталом, и само коментарисање таквих ствари на Википедији која користи српски језик је у најмању руку сувишно и може да користи искључиво у великохрватске сврхе којима надам се није место на овој Википедији.

--Оњегин (разговор) 02:58, 5. септембар 2008. (CEST)

Јеси ли ти икад чуо у животу да се у српском језику користе и екавица и ијекавица? -- Bojan  Razgovor  20:05, 21. септембар 2008. (CEST)

Знамените личности

Да ли је могуће да у истом списку знамениктих личности, једни поред других стоје научници као Никола Тесла, Милутин Милановић, Јосиф Панчић, Јован Карамата и др. и Јово Станисављевић Чаруга разбојник бар тако пише у овом списку. --Drazetad (разговор) 13:36, 21. септембар 2008. (CEST)

Сада бар знам са ким имам посла

Дотични Бојан или Бокица К, додао је коментар на причу о томе да је хрватска војска окупирала Крајину и протерала 250.000 Срба, додаје у наставку "ослободила Хрватску од србочетничке агресије и вратила 200.000 прогнаних Хрвата!!!", што се може проверити у историји странице. Сада само нека ми још неко каже да је он администратор или слично??? Мада, био ми је сумњив и раније, сад ми је јасно - проусташки смрад из Темерина!!!

--Оњегин (разговор) 03:47, 23. септембар 2008. (CEST)

Заправо није.Упорно га је додавао господин који је ишао у Африку да би садиЈо паприку,знате ону жуту,фину,али љуту.Касније се вратија `амо,као и други домољуби,и на крају је заглавија у Ден `аг.Хер Обрадовић и Хер Бокица су га врћали,али је тај дилић заоста` у чланку.Омашком,вирујем. Црни Бомбардер!!! (†) 04:27, 23. септембар 2008. (CEST)

Mislio sam da li da ti odgovorim ili ne, ali neka ide u očin. Čudno mi je da ti ne voliš ustaše, kad ostavljaš svoje fobije od Jevreje, komunista i ijekavice, kategorišeš ljude da su Jevreji, braniš Dimitrija Ljotića, koristiš termin 'rase'. Rekao bih ti da su braća ti po ideologiji. A sad si zacementirao i nivo svoje inteligencije na jako nisku vrednost (da si pogledao istoriju izmena video bi ko je šta pisao). Stormfront bi se ponosio tobom --  Bojan  Razgovor  05:34, 23. септембар 2008. (CEST)

eeeeeeeeeeeeeeeeeeee

Prestanite da se prepucavate međusobno, nego pogledajte članak o Srbima u Hrvatskoj na hrvatskoj wikipediji !!! Kod njih vlada jedno jedinstvo i ustaški duh !!! Srbi su kolonizirani u Hrvatsku nakon Prvog svetskog rata i to je tako kod njih usvojeno...nemaju oni administratore koji će se tom baljezganju suprostaviti kao što bi se kod nas našlo njih gomila i tražila da članak bude neutralan.--Zrno (разговор) 18:39, 27. септембар 2008. (CEST)Zrno

Večita polemika na srpskoj Vikipediji

Vukovarsko-sremska ili Vukovarsko-srijemska županija!!! Samo me interesuje jedna stvar, do kada??? Da li iko skrene pažnju ovom Bojanu, Bokici ...oko toga ili se on i dalje pravi pametan i siri i jezicki hrvatizuje vikipediju i uwput sve koji drugacije misle naziva nacistima. Posle svih njegovih doskocica i vredjanja, kad mu neko na isti nacin odgovori taj je banovan. Taj isti Bokica ovde nekoga naziva nacistom!!! i cisto sumnjam da ga je iko banovao. Pazi ti njega STORMFRONT!!! Sta covek da kaze za ovakvo obracanje prema drugim korisnicima, ili je ovde neko zasticen kao polarni medved. Moze li negde da se predlozi, da ovaj "poslanik" napusti dato mu mesto i vrati se medju "obican svet" koji uredjuje Vikipediju, pa da za svoje postupke i obracanje odgovara na bilo koji nacin ili cemo ovako i u narednim godinama? A tom Bokici samo da odgovorim da je upravo njegovo ovakvo obracanje vid fasizma i netolerancije prema oprecnom misljenju, ako mu to nije jasno nema sta da trazi medju administratorima.

--Оњегин (разговор) 13:17, 3. октобар 2008. (CEST)

I jos jedna stvar...Ti ces da mi zabranis da branim Dimitrija Ljotica, a nista o istoriji ne znas. Da nije bilo Ljotica i njegovih domova za decu izbeglice iZ NDH moji preci ne bi preziveli Drugi svetski rat. Ne vidim da su takve stvari vezane za ovog coveka napisane u ovom tekstu o Ljoticu. Mada kad vidim kako lako lepis etikete ljudima da su nacisti i ostalo, sto bi znacilo da si ti automatski komunista onda mi je jasnije, da si bas klinja.

--Оњегин (разговор) 13:21, 3. октобар 2008. (CEST)

Neki ljudi su nacionalno orijentisani odn. pripadaju odredjenom narodu. To treba da shvatis. To sto si ti iz Vojvodine i pripadnik si neke manjine ili si iz mesovitog braka, ili si vaspitavan u bajkama o bratstvu i jedinstvu, to je tvoja stvar. Ima nas ovde koji to nismo, nego tacno znamo ko smo i sta smo. I toga se ne stidimo, ili bi mozda trebalo? I to ces morati da prihvatis. Za nas koji smo nacionalno odredjeni, npr. niko ko je na bilo koji nacin pomogao pripadnicima srpskog naroda ne moze da bude neprijatelj i izdajnik istog. Milan Nedic i Dimitrije Ljotic su heroji drugog svetskog rata za svakog ko je Srbin u duhovnom smislu. To sto oni ne odgovaraju pobednicima u ratu, njihovoj ideologiji i sl. to se nas ne tice. Oni su spasili stotine hiljada prognanog naseg naroda, a samu Srbiju totalne propasti u WW2. Nemam nista protiv da se naglasava da su saradjivali sa Nemcima i to je tacno. Pitanje je u cije ime su saradjivali, za svoju ili narodnu korist. Uostalom cetnici su saradjivali sa Amerikancima i Englezima, kao i partizani sa istima plus sa Sovjetima. I to nije sporno. Takvo misljenje nekih ljudi ovde ces morati sa postovanjem da prihvatis, jer je razlicito misljenje od tvog nesto cega ne treba da se bojis, nego moye samo da te natera da sire razmisljas o kompleksnim stvarima kakva je bio Drugi svetski rat. Najlakse je ponavljati mantre kao papagaj.

--Оњегин (разговор) 13:37, 3. октобар 2008. (CEST)

• Ne hrvatizujem ovu vikipediju.
• Bokica sam za prijatelje, za tebe sam Bojan.
• Ti se najveći ksenofob ove vikipedije, i to nije uvreda, već konstatacija. Mogu izlistati sve tvoje napade na nacionalnoj osnovi i ostale "lepe" reči.
• Nisam nikog uvredio, a da pri tom nisam bio prvi uvređen iz čista mira i još pri tom lažno optužen. A da li sam te uvredio, ja mogu izlistati tvoje doprinose, nek drugi zaključuju.
• Nedić je saradnik fašista iz nužde, a Ljotić je ideološki bio blizak Nemcima, sa Nemcima koji su ubili toliko Srba, da su priče o spasavanjima smešne. Odgovorni su smrt Srba koji nisu bili njihovi ideološki sledbenici.
• Ako Srbi iz Hrvatske kažu Vukovarsko-srijemska županija, po kom osnovu onda ti preimenuješ u Vukovarsko-sremska? Udaraš kontru Hrvatima? -- Bojan  Razgovor  14:02, 3. октобар 2008. (CEST)

Hrvatizujes ovu Vikipediju, jer se odjednom "pojavljujes" na svakoj stranici vezanoj za Hrvatsku, Hrvate, Srbe u Hrvatskoj i sve ostalo sto je vezano za Hrvatsku, kao da si pretplacen da pratis bas te stranice, sad dal je to slucajno ne znam, i dajes vajno objektivne komentare, cisto da coveku digne pritisak i da pomisli da si stvarno neki "jastreb", sto ja mislim da jesi, osecaj me obicno ne vara, a "jastrebove" prepoznam odmah po stilu i komentarima. Stanje Srba u Hrvatskoj trebalo bi da ti je poznato, narocito sada kada ova "najbrojnija manjina" uziva sva prava hrvatskog "demokratskog" drustva i to toliko da moraju da prihvataju sve ono sto inace ne bi da je to drustvo zaista demokratsko, pa tako i vajni "Srijem", mada je i to diskutabilno. Ne naginjes na hrvatizaciju, ali se pod firmom objektivnosti zalažeš za Vukovarsko-srijemsku županiju, Gvozd umesto Vrginmost i vrlo se onako brecnes kad neko to pokusa da vidi srpskim ocima. Da ne navodim sad primere. Smetala ti je i lista Naselja sa preko 500 Srba u Hrvatskoj ‚1991. , da se zna gde je i koliko Srba bilo i to pod firmom sta ce nam to kad imamo popis iz 2001, koji je naravno objektivan onako oficijelno zagrebački. Izlistati se moze gomila stvari, a želim da navedes gde sam ja to pokazao ksenofobiju, a da na tim stranicama neko nije pokazao prethodno srbofobiju ili velikosrbofobiju, odn. bez određenog povoda? Za mene je srbofobija kada mi neko kaže da rase ne postoje, pa od mene pravi majmuna i tikvu bez korena, ako nista obnovi lekcije iz biologije iz osnovne skole, kada neko srpski jezik proglašava hrvatskim, kada se pravno nasilje kao što je proglašavanje Srba u Hrvatskoj za nacionalnu manjinu od strane ksenofobnog ustaskog režima u Zagrebu prihvati kao cinjenicno stanje i normalno stanje, kada se fasisoidna pojava promena srpskih naziva mesta i drugih geografskih naziva ovde prihvata kao tobože demokratsko pravo jedne države da menja te nazive, a vrlo dobro se zna zasto su menjani, da bi to ovde na srpskoj Vikipediji mi onako pionirski prihvatili, ne znam pod kojom firmom, pa naravno da cu da se pobunim i da to kazem. Kada stranicu o Srbima u Hrvatskoj menja i preuredjuje neki Hrvat iz Zagreba, koji pritom ne ume ni da kuca tekst na cirilici, nego ga posle samo prevodi, pa treba neko da ide za njim i da menja uvjete, ć i č, dojmove, lipnje i ostalo. Kako se tekst o Kraljevini Mađarskoj koja je postojala do pada pod Habsburge zbog turske opasnosti u srednjem veku (bar do koliko je meni poznato Mohačke bitke iz 1526 godine), na sred srpske Vikipedije produžava u nedogled do danasnjih dana, pa se velikomađarske aspiracije na teritorije susednih naroda mrtvo hladno podrazumevaju. Pa se koriste pojmovi tipa: jedina mađarska teritorija slobodna ili sta vec u tom periodu je Srem, iako je dobro poznata sremska kulturna bastina, po cemu: mađarskim satorima ili srpskim manastirima na Fruskoj Gori, sta treba covek na to da kaže, da prizna da je npr. Srem eto otet jadnim Mađarima kao i cela Vojvodina, Transilvanija i ostalo na Trijanonskom sporazumu, kao da to nisu teritorije nastale raspadom Kraljevine UGARSKE naziv koji se u nasoj istoriografiji pravilno koristi da bi naglasio dva raylicita pojma Kraljevinu mađarsku što je mađarski nacionalni entitet i Ugarsku nastalu nagodbom sa Nemcima u Habsburskoj Monarhiji koja nije bila specijalno samo Mađarska država nego država svih naroda koji su je naseljavali, pa i Srba. Međutim, ne. Mi ovde imamo tekst, gde čovek samo što se ne rasplače nad sudbinom razdeljenog mađarskog naroda, čiju zemlju banditi raskomadaše, između ostalih i Srbi. Ovde isto treba da se otplace tura i da se ocuti, odn. pređe reko toga. Tako da takav tekst tu jos uvek stoji. Ti si se nasao da pricas o Nedicu i Ljoticu, da nisi zavrsio istoriju mozda pa znas ko je bio iz nužde, a ko ne. Šta čovek drugo da ti kaže kad se trpaš u stvari koje ne znas, nego da te uvredi na neki način da bi ti stavio do znanja da tvoja komsinica verovatno bolje sprema sarmu nego ti, pa spremanje sarme prepusti njoj. I na kraju ne bih ni znao da si i Bokica da se ne potpisujes, nekad ovako nekad onako, boli me bas uvo uostalom za to. Samo da znas da cu sve tvoje antisrpske aktivnosti ovde uvek komentarisati, nevezano koliko cesto budem bio banovan. Da cu Srijem uvek vracati na Srem, Gvozd na Vrginmost i slicno, to budi uveren. Mnogo je klubova i drustava na Vikipediji. Srecom ne misle svi isto i mnogo je ljudi ogorceno na odredjene antisprske tekstove, samo da se zna. --Оњегин (разговор) 18:17, 3. октобар 2008. (CEST)

Tražio si da ispadneš smešan, evo ti sad. Trudim se da da nadgledam sve sporne članke, posebno iz bliže proslosti, jer pokušavam da od ove Vikipedije napravim nešto politički korektno. A ti samo vidis ono sto tebi smeta. Ja sam na toj prokletoj hrvatskoj vikipediji blokiran jer sam hrvatskom Onjeginu rekao da je bolestan jer me je spopadao po nacionalnoj osnovi. Na jos prokletijoj bošnjačkoj vikipediji sam se borio za neutralan stav o Kosovu. I ima mnogo toga još što ti ne znaš.

Za vezu između srbofobija i rasa, restartuj se, pa mi ponovo objasni. I u školama se ne uči o rasama. Fasisoidna promena Vrginmosta u Gvozd je ista fasisoidnoj promeni Bosanskog Novog u Novi Grad. Da si napisao clanak Popis stanovnistva u Hrvatskoj 1991. i nabrojao sva, ali bas sva mesta, tu bi se videlo koliko je Srba živelo, a ne samo u onim do 500 Srba.

Tvoj ljubljeni Ljotić je sarađivao sa Nemačkoj u gome su progoni i koncentracioni logori bili državna politika, a Nemci su u Srbiji ljude zatvarali u logore i iz Srbije (!!!) ih slali u Jasenovac. Pitam se sto oni nisu spaseni. Ako tebe nije toga sramota, srecno ti bilo

Nece biti kako ti hoces, vec kako se većina dogovori. Ako vecina hoce Vukovarsko-srijemska, Gvozd ili Novi Grad, bice tako. A ako hoće Vukovarsko-sremska, Vrginmost i Bosanski novi, biće tako A tvoje fobije od ijekavice zadrži za sebe.

I nemoj, ali nemoj mene da porediš sa sobom. Nikada. Da li treba da tražim odraze tvoje kulture i da se još više osramotiš? -- Bojan  Razgovor  19:24, 3. октобар 2008. (CEST)

Неколико пријатељских савјета за Оњегина у циљу боље комуникације на википедији:

• Труди се да не пишеш километарске текстове него да своје ставове ставиш у што мање текста.
• Пиши краће реченице (односно не пиши реченице које обухватају преко 3 реда) односно користи тачке гдје су потребне, а не зарезе.
• Немој да се узбуђујеш и користи технику да не пишеш ништа кад си узбуђен. Остани хладан као лед и концентриши се на аргументе.
• Немој да етикетираш друге корисника са којима си у спору/расправи, дакле немој друге да називаш србофобима, јастребовима, фашистима итд.
• Немој да претпостављаш и износиш нагађања о нечијем приватном животу, дакле ко је рођен у мјешовитом браку, ко припада којој националности/националној мањини итд. и на тај начин да покушаваш да дисквалификујеш саговорника. Дисквалификуј га аргументима, његовим евентуалним противуријечностима, итд.
• Немој говорити другима шта ће морати (да прихвате, да признају, да се сложе, да пристану итд.)
• Ако хоћеш да се Бојану (или било коме другом) одузму администраторска права, покрени расправу и гласање на овој страници, али добро припреми аргументе, изворе, итд. јер се та права не одузимају само зато што се неко с неким закачио или је неки корисник исфрустриран. Дакле, ако си сигуран да Бојан злоупотребљава своја права, и то можеш да докажеш, поднеси захтјев. --Дарко Максимовић (разг.) 21:18, 3. октобар 2008. (CEST)

Не кажем да је у праву Бојан, нити кажем да је у праву Оњегин, само покушавам да дам пар савјета за понашање у разговору на википедији. Добронамјерних. --Дарко Максимовић (разг.) 21:18, 3. октобар 2008. (CEST)

Врло добри савети! Хвала, Дарко. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:26, 3. октобар 2008. (CEST)

Нема на чему) :) --Дарко Максимовић (разг.) 23:33, 3. октобар 2008. (CEST)

Nema potrebe, ja nisam admin vec nekoliko nedelja. -- Bojan  Razgovor  07:48, 4. октобар 2008. (CEST)

Не бих да се мешам у ову вашу расправу, али ми стварно смета што је прво стављена карта Срба у Хрватској по попису из 2001. године, након етничког чишћења, као ударна карта, а тек при дну стране карта Срба пре рата. Мислим да много допуштате Хрватима да праве измене...њихов усташки чланак о Србима у Хрватској је закључан и њихови администратори ни мало не брину о неутралности --Zrno (разговор) 14:47, 4. октобар 2008. (CEST)Зрно

Ја тек сада видим и не могу да верујем !!!!!! Срби у Хрватској већином говоре хрватски језик !!!!! Ко је то написао баш ме занима ? Да ли је вама познато да је за стандардни хрватски језик усвојено штокавско наречје које су донели Срби са собом кад су насељавали Хрватску. До доласка Срба, у Хрватској су постојали Кајкавски и Чакавски који се данас причају у областима где никад није било Срба - Загорје, Истра, Приморје...то је хрватски језик, а не они којим причају Срби тј. штокавски.--Zrno (разговор) 15:04, 4. октобар 2008. (CEST)Зрно

Ето ни ја не бих да се мешам али... Јесте тако како ти Зрно написа и то може да смета... Али овде није реч о сметању, овде је реч о чињеничном стању, а оно је тако... Чланак се ваљда односи на Србе у Хрватској данас... Па онда иде историјат надаље...Има у чланку и то при крају и о 'Олуји и треба да има и тада се може сагледати то о чему ти говориш... Како то Хрвати раде – то јесте њихова ствар, а овде, наша ствар је да не уносимо, бар по мени, никакве пропагандне поруке, па ма колико нам њихове сметале... Једино што мислим да би том чланку требало у делу ВИДИ ЈОШ додати и Операција Олуја... А то у вези језика је исто тако прилично одмерено и избалансирано – већим делом хрватски и онда итд... Опет, свиђало се то неком или не, били ми за или против, хрватски језик је сада хрватски језик, а сва та објашњења о наречјима спадају у чланак хрватски језик... Ја ништа и никог не браним, а и не нападам, већ само износим своје мишљење о томе где се и шта се пише... --Nikostrat (разговор) 15:26, 4. октобар 2008. (CEST)

Чињеница је да Срби из Хрватске причају хрватски јер ако неко користи речи као што су: трвањ, липањ, тисућа, вратар итд. онда је то свакако хрватски језик, исто тако бар овде код мене у БЛ Хрвати причају српски. Њихова деца у школи уче српски, а не хрватски. --Награисаловићкажи/лажи 15:36, 4. октобар 2008. (CEST)

Тисућа се каже и на златибору нпр. То је такође српски. Е сад што код нас српским људи сматрају само онако како се говори у београду је друга ствар. Значи без релевантне референце (неки попис по коме се већина срба у хрватској изјаснила да говори хрватским а не српским језиком) ту реченицу треба уклонити. А да ли је хрватски језик потекао из српског или не уопште није релеватно овде. Важно је да је признат као постојећи језик и ми то морамо поштовати --Јован Вуковић (р) 16:40, 4. октобар 2008. (CEST)

Чуј то, сад је битно да ли кажу тисућа или липањ, а кад се говори о нпр. црногорском језику онда се тврди да није битно јесте ли то или није заправо српски језик него како се они изјашњавају. Баш како Јован рече, битај је податак са неког пописа, а подразумијевано стање (ако тог пописа нема или не можемо да дођемо до њега) је да причају српски, као што и причају. Срби у стању каквом јесу тамо, и имајући у обзир њихов национални осјећај, сигурно не тврде да причају хрватски језик. --Дарко Максимовић (разг.) 17:06, 4. октобар 2008. (CEST)

Evo ovako, imam neke rodjake u Čakovcu i njihova deca u školi uče hrvatski. Ne kažem da je ovo za sve Srbe tamo, ali sigurno važi za većinu.--Награисаловићкажи/лажи 17:38, 4. октобар 2008. (CEST)

То нема никакве везе шта они уче у школи. Ваљда дјеца која не иду у школу не причају ниједним језиком? Они тамо уче српски зато што немају другог избора, а језик којим се служе је онај који они кажу. Да је Балкан нормалан, као што се у цијелој Великој Британији и Америци учи енглески, и овде би се знало којим се језиком говори, а у нашем случају смо приморани да биљежимо оно како се човјек изјашњава, ако такав податак негдје има (референца која је дата у чланку овде односи се на становништво без помена националности). Ја сам рођен у Тузли, па бих ваљда сад причао босански да сам остао тамо зато што се у школи учи "босански". --Дарко Максимовић (разг.) 17:42, 4. октобар 2008. (CEST)

Ја сам рођен у Тузли, па бих ваљда сад причао босански да сам остао тамо зато што се у школи учи "босански".

Наравно, причао би: ћуј ба раја и не би био Максимовић већ Максимович.--Награисаловићкажи/лажи 17:55, 4. октобар 2008. (CEST)

Не бих, то прича сеоски народ у околини Сарајева ;-) --Дарко Максимовић (разг.) 18:23, 4. октобар 2008. (CEST)

Шалу на страну, занима ме да ли негде пише да Срби у Хрватској говоре српски, а не хрватски? Мислим да то треба бити на попису Хрватске.--Награисаловићкажи/лажи 18:31, 4. октобар 2008. (CEST)

Полазиш од лоше премисе. Треба негдје доказ да Срби причају хрватски, пошто се српски подразумијева. --Дарко Максимовић (разг.) 18:35, 4. октобар 2008. (CEST)

Није то баш тако, ево још личних примера:

Неколико мојих рођака у САД и Канади су Срби (значи оба робитеља су са простора РС), али њихова деца не говоре српски. Шта кажеш на то?--Награисаловићкажи/лажи 18:45, 4. октобар 2008. (CEST)

Ја само сматрам да је Србима довољно стреса кад оду на хрватску википедију и да не треба то да доживљавају и на српској. Надам се да више нећу наилазити на такве глупости, као што је тврдња да Срби у Хрватској говоре хрватски језик, а Хрвати у Србији хрватски такође, мада и једни и други говоре српски. --Zrno (разговор) 19:51, 4. октобар 2008. (CEST)Зрно

Па јер ти је ту јасно којим се језиком говори. А у суштини српски, хрватски бошњачки и ускоро црногорски су један језик, који се различито назива. Е сад ако можеш да направиш јасну границу између српског и бошњачког онда ти свака част. А нормално је да с еподразумева да срби говоре српски језик, а не неки други. Мада не знам ни да ли је то потребно да стоји у чланку. Иначе би могли и у чланку Београд да стављамо да срби у београду говоре српски језик. --Јован Вуковић (р) 19:55, 4. октобар 2008. (CEST)

За Награисаловића: није ти добро поређење. Да ли Енглези у Шкотској причају енглески језик или шкотски (кад би сад Шкоти измислили такав назив)? Говоримо о ситуацији кад је буквално један те исти језик и питање је говорника како се опредјељује. А убијеђен сам да можемо да пођемо од претпоставке да се изјашњавају да говоре српски језик, а не хрватски, осим можда изузетака који хоће да се уклопе у средину. --Дарко Максимовић (разг.) 20:02, 4. октобар 2008. (CEST)

Ни ти ниси нашао добар пример.. пошто постоји шкотски језик :) Елем, заиста нема потребе да потежемо стричеве из Канаде и тетке из Чаковца, и да трошимо оволико времена. Да ли постоје подаци са пописа? Да ли је попис спроведен коректно? (У Бугарској рецимо не можеш ти да се изјасниш шта си и ко си као у Србији, већ те пописивач уметне у предефинисане категорије - ако кажеш да си Македонац, он климне главом и заокружи Бугарин. Значи ово се може утврдити тако што ћемо видети да ли се ико изјашњавао да говори српски - ако јесте, онда можемо да прихватимо да је методологија била коректна). Ако постоје подаци пописа и ако прихватамо те податке за прихватљиве - онда кажемо како је попис рекао, све са извором. Ако нема података са пописа а има неких других - онда поступити по њима. У супротном уклонити податак о језику и тачка. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:10, 4. октобар 2008. (CEST)

За Јована и Дарка: Значи вама неће онда сметати да пребацивање чланака са босанске и хрватске вики на нашу. Пошто је то све исти језик.--Награисаловићкажи/лажи 20:11, 4. октобар 2008. (CEST)

Мислим да нешто ниси схватио...знам ја да Срби, Црногорци, Бошњаци и Хрвати штокавци говоре сви истим језиком, а то је српски. Међутим, у овом чланку је писало да Срби у Хрватској углавном говоре хрватски. То што су ти Срби на попису рекли да говоре хрватски, за мене није релевантно. Исто тако су Хрвати говорили да према задњем попису из 2001. има само 6 Срба у Сплиту, а само ја имам неколико десетина рођака Срба тамо. И ја сам склонио оно о језику и надам се да нико неће враћати ту срамоту.--Zrno (разговор) 20:14, 4. октобар 2008. (CEST)Зрно И она карта Срба из 2001. је рађена на нивоу општина а не насеља, смишљено, да би Срби заузимали што мању површину--Zrno (разговор) 20:19, 4. октобар 2008. (CEST)Зрно

Е, то шта радиш већ није лепо! Како очекујеш да ће ти ико касније веровати ако фабрикујеш податке? Како то да су тврдили да има 6 Срба у Сплиту? Да није бројка мало већа? Можда 3.047 (да, знам.. хтео си да кажеш 3047, али су бројеви слични па ти се омакло при куцању). -- Обрадовић Горан (разговор) 20:23, 4. октобар 2008. (CEST)

Пре неколико година је у свим новинама била хит вест да има само 6 Срба у Сплиту. Касније је утврђено да се тих 6 изјаснило да припадају "српској православној цркви" а осталих 3 хиљаде да припадају "православној цркви"...тако су Хрвати закључили да има само 6 Срба у Сплиту. Иста таква је пропаганда и са хрватским језиком. --Zrno (разговор) 20:29, 4. октобар 2008. (CEST)Зрно

Најозбиљније те упозоравам да припазиш на своје понашање! Фабриковање података је врло озбиљан прекршај, и можеш да будеш блокиран због њега. Ако је била хит вест у свим новинама, неки траг о томе мора да је остао на Интернету. Изволи доставити извор.

Сад што се тиче пописа. Кога занима шта је овај или онај рекао? Јел постоје подаци са пописа? Јел тамо лепо пише 3 хиљаде? Какве то онда има везе са нечијом интерпретацијом података. Питање је врло једноставно: да ли је попис спроведен коректно. За питања пописа су битни само подаци који се налазе на http://www.dzs.hr/ а не некакви други. Ти значи покушаваш да дискредитујеш податке са пописа. То свакако не можеш да учиниш тиме што ћеш да нападнеш неку нетачну или злонамерну интерпретацију тих података. Мораћеш да нађеш податак на сајту њиховог завода за статистику, који је нетачан и доказ да је податак нетачан. До тада толико. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:39, 4. октобар 2008. (CEST)

http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20021113/temedana01.asp - то је чланак у Слободној Далмацији у којој бивши градоначелник говори о томе у поднаслову "Подаци о броју Срба су неточни" - то је само мали траг који сам нашао, а писало се о томе много. И припази ти на своје понашање мало !--Zrno (разговор) 20:59, 4. октобар 2008. (CEST)Зрно

Аха, значи ти када хоћеш да аргументујеш тврдњу о попису читаш шта о њему говори Слободна Далмација? Боље да не питам где би тражио податке о БДПу.. вероватно код локалног фризера. Браво, баш такви су нам потребни за рад на Википедији.. Дакле, попис је нетачан зато што..? -- Обрадовић Горан (разговор) 21:08, 4. октобар 2008. (CEST)

Е људи, ајде дајте прво линк где се говори да по попису већина срба говори хрватским језиком. Па после оспоравајте његову тачност. Ако у попису то стоји онда ставите у текст да је по званичном попису из 2002. године већина срба говорила хрватским језиком (бројка), па потом српским (бројка) и зулу језиком (бројка). Без референци цела ова прича нема смисла. Мада чисто сумњам да ће неко наћи валидну референцу која показује да срби говоре хрватским језиком --Јован Вуковић (р) 21:15, 4. октобар 2008. (CEST)

Можда ја нисам био довољно јасан или ти ниси схватио..мој фризер је схватио кад сам му причао, а не пише чланке на википедији. Из новинског чланка се јасно види да новинар пита градоначелника откуд тако минималан број Срба у Сплиту према задњем попису а градоначелник каже да то није тачно. То јасно говори о пропаганди на коју је и новинар насео. Ја нисам оспоравао податке са државног завода за статистику Хрватске. Бок стари !!!--Zrno (разговор) 21:23, 4. октобар 2008. (CEST)Зрно

Кулирање

Овако!!! !!!!!!

• „Усташки мешанац из Темерина“ и сличне карактеристике потпадају под Политику нулте толеранције. Још једно такво неконтролисање поганог језика и уследиће бесконачан блок. Око овога нема разговора. С тим реченим, ни „овим си запечатио своју интелигенцију“ а ни „Стормфронт би се поносио тобом“ није лепо изражавање и не приличи искусном кориснику нити администратору, чак и ако је испровоцирано. Ако неко крши ПНТ, онда га на то треба упозорити.
• Овде се не бавимо доказивањем ничега, већ документовањем. Писање енциклопедије је досадан посао прикупљања знања, а не креативан посао осмишљавања света. Ако у чланку стоји тврдња о томе колико људи говори овај или онај језик, онда је једино питање да ли је та тврдња документована. Ако јесте, онда она има ту да стоји ма шта неко о њој мислио. Ако није, она се може увек уклонити. Терет доказивања је увек на онима који теже укључивању информација, а никада на онима који теже њиховом уклањању. И, такво уклањање је много лакше спровести него јурити усташке мешанце и хонведске утваре и циЈине плаћенике по странама за разговор. Уместо непосредног уклањања, може се у духу претпостављања најбоље намере прво убацити шаблон {{чињеница}}, а затим уклонити ако нико не унесе извор за неколико седмица — таквим добронамерним поступањем ћете себи значајно подићи рејтинг у вики заједници.
• Википедија на српском језику није национална енциклопедија Срба. На Википедији на српском језику пишемо непристрасну, потпуну, тачну и слободну општу енциклопедију на српском језику. На Википедији на хрватском језику раде оно што раде, у складу или нескладу са циљевима Задужбине Викимедија (није ни моје ни било чије да се тиме бави на овом, потпуно неповезаном, пројекту). Ако се некоме више свиђа како функционише Википедија на хрватском, нека „научи“ „хрватски језик“ и оде тамо да уређује — лепо ће се уклопити. --Dzordzm (разговор) 01:28, 6. октобар 2008. (CEST)

Poštovani kolege Vikipedijci, javlja se „Hrvat“, pardon, ustaša „iz Zagreba“, „koji se našao miješati u srpsku Vikipediju… Ma što to on ima tu raditi“. (Pogledajte moju stranicu za razgovor i Onjeginove i Zrnine komentare.)

Bez zle namjere, nadovezat ću se na posljednju tvrdnju kolege Dzordzoma, koji kaže da: „Vikipedija na srpskom jeziku nije nacionalna enciklopedija Srba. Na Vikipediji na srpskom jeziku pišemo nepristrasnu, potpunu, tačnu i slobodnu opštu enciklopediju na srpskom jeziku.“

Zrno, je u čuđenju podatku da Srbi u Hrvatskoj govore hrvatskim jezikom izbrisao referencirani, i to ne forumaški, već službeni podatak sa posljednjeg popisa stanovništva u Republici Hrvatskoj iz 2001. godine. Podaci koji su dostupni na internetu na [1] pod Baze podataka – Popisi – Popis stanovništva 2001. – Rezultati – Tablice – Točke 12 i 13.

• Da obrazložim tvrdnju: prema posljednjem popisu stanovništva u Hrvatskoj je 2001. godine živjelo 4 437 460 stanovnika od čega: je Hrvata bilo 3.977.171 ili 89,63%, dok je Srba bilo 201.631 ili 4,54%. Pretpostavimo li načas da su nacionalno neizjašnjeni (98.130 ili 2,01%) i nepoznati (17.975 ili 0,41%) stanovnici Hrvatske svi Srbi, dobit ćemo ukupan broj Srba od 317.736 ili 6,96%.

• Situacija prema materinskom jeziku je sljedeća: hrvatski kao materinski jezik govori 4.265.081 stanovnika ili 96,12%, dok srpski govori 44.629 ili 1,01%. Ako u govornike srpskog jezika pribrojimo i sve govornike hrvatsko-srpskog (2.054 ili 0,05%), srpsko-hrvatskog (4.961 ili 0,11%) pa i sve nepoznate (16.709 ili 0,38%) dobit ćemo podatak da na razini Hrvatske srpski govori 68.353 ili 1,55% stanovništva.

• Na lokalnoj razini to izgleda ovako. U Vukovarsko-srijemskoj županiji, koja ima najveći udio Srba među županijama u Hrvatskoj, Srbi čine 15,45% stanovništva (31.644), no srpski jezik govori 10,08% (20.650), što je također najveći udio među županijama. Hrvata je 160.277 ili 78,27%, a hrvatski je materinski jezik za 176.714 ili 86,30% stanovništva. Ako, kao u prethodnom primjeru za teritorij čitave Hrvatske među Srbe dodamo sve nacionalno neizjašnjene (2.553 ili 1,25%) i nepoznate (823 ili 0,40%), a u govornike materinskog srpskog sve govornike hrvatsko-srpskog, srpsko-hrvatskog i nepoznate dobit ćemo da u Vukovarsko-srijemskoj županiji živi 35.020 ili 17,10% Srba od kojih 22.393 ili 10,79% govori srpski kao materinski jezik. Onih 6% možda govori kineski?

• Za drugi primjer sam uzeo Rijeku, grad koji se može podičiti dugotrajnom multikulturalnošću i koji nije pretrpio izravna ratna razaranja. U Rijeci je 2001. godine živjelo 144.043 stanovnika, od čega je Hrvata bilo 115.797 ili 80,39%, a Srba 8.946 ili 6,21%. Opet, sa neizjašnjenima, kojih je bilo 7.272 ili 5,05% i nepoznatima (834 ili 0,58%) dobit ćemo broj od 17.052 ili 11,84% Srba. Hrvatski kao materinski jezik govori 133.964 ili 93,00% stanovnika Rijeke, a srpski samo 1.131 ili 0,79%. Uz govornike hrvatsko-srpskog (138 ili 0,10), srpsko-hrvatskog (351 ili 0,24%) i nepoznatih (718 ili 0,50%) udio govornika srpskog raste na 2.338 ili 1,13%.

• Iz navedenog je vidljivo da udio Srba na nacionalnoj razini, kao i na svim lokalnim razinma ne prati i udio govornika srpskog kao materinskog jezika, unatoč tome što na popisu stanovništva postoji opcija izjašnjavanja srpskog kao materinskog jezika.

Kako medalja ima dvije strane, trenutačna verzija stranice o Srbima u Hrvatskoj, i to povijesnog dijela, je zapravo samo naličje iste stranice na Vikipediji na mome materinskom jeziku. Nije u redu da se kroz povijeni dio članaka, neprestano provlači teza o ugroženosti i samo ugroženosti Srba u Hrvatskoj, bez ijednog spomena velikana poput Josifa Rajačića i Svetozara Pribičevića i njihove uloge u srpskom nacionlanom korpusu u Hrvatskoj. Srbi u Hrvatskoj žive najmanje 300 godina, i tih 300 godina dobrih odnosa, bratimljenja i suživota dvaju naroda, Hrvata i Srba, ne smije se zasjeniti kratkim, ali bolnim periodima neuvažavanja dvaju naroda. Da citiram tekst V. Sekulića preuzet sa stranice Vijeća srpske nacionalne manjine u Zagrebu:

„Postaje sasvim očito da su Srbi i Hrvati svoje najveće dosege dostigli kada su se uvažavali i surađivali, a najteže padove baš onda kada su se sukobljavali i uzajamno negirali. To bi mogla biti i glavna pouka historijskog iskustva Srba u Zagrebu: Hrvati i Srbi u Zagrebu su, otvarajući se jedni prema drugima i surađujući na univerzalnim principima uvažavanja i poštovanja drugog, na principima integracije, a ne asimilacije, ostvarili svoja najvrednija, evropski relevantna postignuća koja nadrastaju nacionalne okvire, stvorivši od Zagreba značajno evropsko kulturno središte, a također i značajan privredni centar.“ --XZ (разговор) 19:58, 6. октобар 2008. (CEST)

Хвала на линку. Дакле, према методологији хрватског завода за статистику,

Pod materinskim jezikom podrazumijeva se jezik koji je neka osoba naučila govoriti u ranom djetinjstvu odnosno jezik koji osoba smatra svojim materinskim jezikom ako se u kućanstvu govorilo nekoliko jezika.[2]

а ако се у кућанству говорио само један језик, под матерњим језиком се подразумева онај који је особа научила говорити у раном детињству, без обзира који језик она сматра својим матерњим. Не знам зашто ме не чуди да је увек у питању "хрватски". Никола (разговор) 20:26, 6. октобар 2008. (CEST)

Poštovani gospodine XZ !!! Nisam rekao ste vi ustaša, ali sigurno tako mogu osloviti onoga ko je napisao onu očigledno ustašku propagandu na hrvatskoj wikipediji u članku „Srbi u Hrvatskoj“ i vaše administratore koji to štite. Da li ti je možda palo napamet da napišeš nešto na hrvatskoj wikipediji na ovu temu, ili da barem ispraviš onaj fašistički stav ? Brojnost Srba u Hrvatskoj je posljedica nasilne kolonizacije u doba Jugoslavije...hahaha...i onda neki administrator samo dodao „traži se izvor“.--Zrno (разговор) 21:47, 6. октобар 2008. (CEST)Zrno

To što Srbi smatraju da pričaju Hrvatski je žalosno...mogla bi hrvatska država da ispravi istorijsku nepravdu načinjenu pravim Hrvatima - onima što pričaju Kajkavski i Čakavski i da uvede jedan od tih ili oba kao standarne hrvatske književne jezike...umjesto Štokavskog koji je srpski jezik i jezik Srba katolika koji se danas identifikuju sa Hrvatima. Tada bi se jasno znalo ko priča srpski a ko hrvatski. Umjesto toga dolazimo do apsurdne situacije, koja je i dovela do ovih sukoba...da je srpski jezik postao hrvatski, plus što su i Srbi počeli vjerovati da je hrvatski...i što govore tečniji „hrvatski“ od Hrvata u Zagorju i u dalmatinskom primorju. Pozdrav XZ... nemam ništa protiv tebe, ali mora neko da ti iznese činjenice, pošto to nećeš čuti u Hrvatskoj...možda je i dobro što dolaziš na srpsku wikipediju.--Zrno (разговор) 21:47, 6. октобар 2008. (CEST)Zrno

Добро, јел’ може овако како сам ја сада унео? [3] То су све суви, досадни, необориви подаци, без оригиналног истраживања. --Dzordzm (разговор) 22:11, 6. октобар 2008. (CEST)

Ako je hrvatska definicija maternjeg jezika takva, onda to može samo da ide u prilog srpskom jeziku. Ako se dete rodilo u srpskoj porodici, od ranog detinjstva je naučilo jezik svojih roditelja tj. srpski, kao što su oni naučili od svojih roditelja i tako unazad do 1305. godine, kada su se prvi Srbi naselili u Dalmaciju. --Zrno (разговор) 22:25, 6. октобар 2008. (CEST)Zrno

Aha, kako da ne:) Rečenice kao što su: "Србима су по логици родитељи били Срби, па су од њих у раном детињству научили свој матерњи језик, односно српски." predstavljaju čist POV. Po čijoj logici? Tvojoj? --loshmi (разговор) 23:28, 6. октобар 2008. (CEST)

Mislio sam da će to biti svačija logika, ali vidim da grešim. Naučno je dokazano da Srbi pričaju hrvatski...uostalom to piše u hrvatskom zavodu za statistiku...izvini molim te što sam se drznuo da to osporavam--Zrno (разговор) 23:47, 6. октобар 2008. (CEST)Zrno

Tvoje je pravo da misliš šta hoćeš, ali ako hoćeš nešto da osporavaš upotrebi činjenice. --loshmi (разговор) 23:59, 6. октобар 2008. (CEST)

Pobedio si..povlačim se ! Ne mogu nikako da osporim da Srbi govore hrvatski. Moja logika je glupa a činjenica nemam --Zrno (разговор) 00:18, 7. октобар 2008. (CEST)Zrno

Ako neko bude napisao da u Srbiji žive nacionalne manjine kao što su Marsovci i Teletabisi, zato što ih ima u Srbiji prema zadnjem popisu, hoću li i to morati da osporavam činjenicama ? --Zrno (разговор) 00:44, 7. октобар 2008. (CEST)Zrno

Ево ја да покушам да објасним кориснику Зрно шта Лошми и Џорџ (опростите ако сам некога заборавио) хоће да кажу. Зрно, ја се с тобом слажем (можеш да видиш и у мојим порукама изнад ако ми овде не вјерујеш) да се подразумијева да Срби причају српски јер ако се изјашњавају као Срби онда се изјашњавају и као да говоре српски језик. Код нас нас на Балкану је то, нажалост, ствар избора јер је српски језик у прошлости присвајао како је ко хтио, а данас то чине и још неки (Муслимани, Црногорци по националности, итд.) Кад је већ ствар избора, и то је званична политика у реалном свијету, то мора бити званична политика (и јесте) и код нас на википедији (као и на другим википедијама). Дакле, оно шта човјек каже да је (Србин, Хрват итд.) - то је. Оно што човјек каже да је његов језик, ако је тај језик званично признат негдје, то је његов језик. Слагали се ми или не. Ако се сложимо да је то наша званична политика, све што је потребно је да наведемо релевантан извор на којем то пише, и то је податак (јер се википедија бави искључиво подацима). --Дарко Максимовић (разг.) 01:07, 7. октобар 2008. (CEST)

Сад кад нам је то јасно, можемо да наиђемо на проблем - поједини корисници оспоравају дати извор, методе њиховог долажења до тих података итд. Тада је потребно доћи до компромиса. Компромис може бити, и доказао се током времена као најбољи, ово што је Џорџ урадио - не рећи „Ово је чињеница“ него рећи „по том и том извору, на том и том мјесту, тврди се да је ово чињеница.“. То је компромис јер не желимо рећи да је то тачно јер они кажу да је тачно (неко сумња у те податке) него кажемо да је чињеница да то они кажу. И то је заиста чињеница, зар не? Потенцијалном читаоцу се оставља избор да сам у те изворе вјерује или не. Ми смо му изнијели чињеницу да то они кажу, јер је наш посао да се бавимо подацима. --Дарко Максимовић (разг.) 01:07, 7. октобар 2008. (CEST)

Иначе, што се тиче твоје последње поруке: нама нико не брани да се користимо логиком, али не и „логиком“. Допусти да објасним: пошто је националност ствар опредјељености, а не генетике (мијешање хиљадама година је оставило јако мало изворних Срба из првобитног српског племена који се нимало нису мијешали баш никад у том огромном периоду; па чак и у тој праисторији су се мијешали међу племенима, зар не?), не мора бити логично да је син Србина такође Србин, јер је њему, као и у цијелом свијету а не само код нас, сасвим дозвољено да се опредјељује и као Ирац, ако он то хоће. Зато то није логика, него „логика“. А таквом се не смијемо користити. Умјесто ње, можемо рецимо рећи (већ сам нашао извор, само док га ставим тамо) да дјеца у већини градова Хрватске имају једино „хрватски“ језик на располагању у школама, и зато доста њих мисли да заиста прича баш тај хрватски. То ти је процес асимилације против којег се може и треба борити, али не на википедији. На википедији можемо да ставимо само податак о таквом учењу у њиховим школама, а на читаоцу је да схвати да је то асимилација. Ако је неко релевантан, на релевантном мјесту, и гласно рекао да је то асимилација, може се и то ставити у чланак. Али не можемо ми долазити до тог закључка јер ту логике нема - то је закључивање које је подложно личном мишљењу а то се на вики зове ПОВ - забрањено је. Ето толико, надам се да схваташ моје добре намјере, као што и ја схватам твоје. Само мораш да се бориш правим средствима јер ти расрђеност ништа неће помоћи. Поз --Дарко Максимовић (разг.) 01:07, 7. октобар 2008. (CEST)

Jasno je meni sve to što si rekao , ali mi jedna stvar nikada neće biti jasna...zašto neki Srbin ima potrebu da stavi na wikipediju apsolutno nepotrebnu konstataciju temeljenu na Hrvatskom zavodu za statistiku - " Srbi u Hrvatskoj većinom govore hrvatski a manjim delom srpsko-hrvatski i srpski". Sad neka svako dobro razmisli o ovoj rečenici i o njenom značaju da uopšte stoji na srpskoj wikipediji. Jedini njen značaj je u tome da pokaže kakav su Srbi jadan i inferioran narod kad tako nešto pišu na svojoj wikipediji. --Zrno (разговор) 02:32, 7. октобар 2008. (CEST)Zrno

Још једном, ово није Википедија Срба. Ово је, као што би то требало да буде свака Википедија, језички пројекат који не затвара очи пред документованим чињеницама (према којима је вредносно неутралан), без обзира на субјективан став корисника према истима. --Кале ^{↙info/talk↗} 03:11, 7. октобар 2008. (CEST)

Зрно има свој став и, иако је раније имао своје испаде, бар у овој посљедњој реченици има став, ни мање ни више. Али, Кале је у праву - податак је податак, и има своје мјесто на википедији, ако је релевантан. Не треба да се заобиђе ако не одговара српском националном интересу/осјећају, него само ако је ирелевантан. А ако хоћеш, овај чак ни не иде у корист Хрватима јер, ако се срочи објективно (како је сад, премда може и боље), из њега се види константна тежња Хрвата да Србе асимилирају - што кроз пописе, што кроз школе, што кроз медије, ... --Дарко Максимовић (разг.) 03:44, 7. октобар 2008. (CEST)

Срби сви и свуда ;)

Да додам и ја мало својих 5 центи...

Број ријечи нашег језика је заиста велик. Уз то, граничимо са многим другим (славенским и неславенским) народима. Али сваки Србин говори Српски, док му живо срце бије...

За примјер навешћу занимљиву анегдоту из основне школе коју сам похађао у СРХ. Писали смо задатак о ч и ћ словима. Срби су ријешили све скоро 100 % тачно, а Хрвати ... једна до мене је писала све са ч. Питам је, зашто тако пишеш? „Па мени је све то исто...“ И тако је било код 90 % Хрвата (кајкавци).

Толико о хрватском језику. Српски којем додаш пар ријечи, искривиш пар и украдеш пар из чешког није хрватски.

Ако хоћете хрватски, узмите кајкавски или чакавски. А оставите српски штокавски на миру. --Мирослав Ћика (разговор) 04:03, 7. октобар 2008. (CEST)

I još nešto za kraj, pošto se neću više javljati (osim ako me gospodin XZ isprovocira)...ovo nije srpska wikipedija ali je wikipedija na srpskom jeziku...nju sigurno neće čitati neki Englez, Kinez ili Bantu crnac...čitaju je Srbi i poneki od onih naroda koji govore srpski. Imajte u vidu da ovu wikipediju čitaju SRBI, a ne znam koji je to genije koji će napisati potpuno neutralan članak vezan za ovu temu. --Zrno (разговор) 09:31, 7. октобар 2008. (CEST)ZRNO

Можда си у праву, али зашто се не бисмо потрудили? --Дарко Максимовић (разг.) 12:17, 7. октобар 2008. (CEST)

Imam jedno pitanje nevezano za sve ovo...jel može da se koristi i ekavica i ijekavica u jednom istom članku ? Vidim da je to slučaj u ovom članku --Zrno (разговор) 23:20, 7. октобар 2008. (CEST)Zrno

Не може у једном истом чланку. Несавјесни уређивачи (или они који то случајно ураде или не знају да пишу у дотичном наријечју) уписују (иј)екавицу у (иј)екавски чланак. Ако желиш да исправиш, погледај како је чланак започет или како је написана прва већа ревизија и усклади с тим. --Дарко Максимовић (разг.) 23:59, 7. октобар 2008. (CEST)

У попису познатих Срба са простора данашње Хрватске недостаје Руђер Бошковић.

Po tom principu bi onda mnogi "Hrvati" bili na popisu. --Zrno (разговор) 23:54, 12. октобар 2008. (CEST)Zrno

Vidim da je XZ malo preuredio članak..pohvalno, nema šta..još kad bi preuredio i hrvatsku verziju...--Zrno (разговор) 23:39, 12. октобар 2008. (CEST)Zrno

Čak nema ni Mesićeve žene više među poznatim ličnostima...mogao bi s njom da ode i Djordje Novković i Arijan Komazec koji kaže za sebe da potiče iz Nemačke...selo Komazeci, odakle je on je imalo 1991. 100% Srba...ali bože moj, ako je njega sramota, ne stavljajte ga. Josif Pančić je bio katolik koji je prešao na pravoslavlje u Srbiji, pa mislim da je on posebna sorta, ali prihvatljiv je za mene. Stjepan Filipović je bio partizan Hrvat, ali je u Srbiji dobio nadimak Steva, što je i pisalo ali je XZ izbacio. Mislim da mu i na tom spomeniku piše Steva. Ne znam šta je to bilo tako uvredljivo..prvo je pisalo Stjepan pa onda Stevan...nemaju Srbi tu potrebu da prisvajaju Hrvate, kao što je obrnut slučaj. --Zrno (разговор) 23:54, 12. октобар 2008. (CEST)Zrno

Vijeće srpske nacionalne manjine Grada Zagreba

U članku piše:

• Остала значајнија удружења Срба у Хрватској су Српско народно вијеће и Српско културно друштво Просвјета из Загреба, Српски демократски форум, Заједница Срба Ријека и Вијеће српске националне мањине Града Загреба.

Vijeće srpske nacionalne manjine Grada Zagreba nije udruženje nego predstavničko tijelo koje se bira na izborima. Takvih vijeća srpske (i ostalih) manjina ima u mnogim hrvatskim gradovima, opštinama i županijama, u kojima živi određni broj ljudi koji se deklarišu kao pripadnici neke manjine (npr. Vijeće srpske nacionalne manjine u Gradu Belom Manastiru ili Vijeće srpske nacionalne manjine Općine Darda). Zato bi zagrebačko Vijeće trebalo obrisati iz ovog dijela članka i eventualno dodati dio (ili poseban članaka) o vijećima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj. Belirac (разговор) 00:17, 31. јануар 2009. (CET)

Trebalo bi razmisliti o pojmu "konstitutivni narod" jer on u socijalističkoj Jugoslaviji (odnosno SRH) nije politički ni pravno dovoljno definiran, niti se to moglo učiniti u tom razdoblju. Treba dobro prostudirati tadašnje Ustave,, te donijeti pravilan sud o takvoj 2konstitutivnosti". Problem priznavanja ili nepriznavanja srpskog naroda u Hravtskoj kreće se od 1861. godine, i treba pravilno procjeniti što te formulacije znače u onom vremenu. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 94.253.202.96 (разговор • доприноси) | 23:34, 6. април 2010

http://sr.wiki.x.io/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Croatia2001_Serbs.png Ova slika treba da se izbrise, jer pokazuje popis iz '91. Ne vidim zasto je neutralnost ovog clanka osporena. 109.245.0.146 (разговор) 10:46, 6. децембар 2012. (CET)

Konstitutivni narod u HR?

U glavi 1., članu 1., odlomku 2. Općih odredbi Ustava SRH iz 1974. stoji: "Socijalistička Republika Hrvatska je nacionalna država hrvatskog naroda, država srpskog naroda u Hrvatskoj i država narodnosti koje u njoj žive.". Gdje je spomenuta konstitutivnost Srba? Ako se gornji pasus tumači kao što sugerira članak, onda su i narodnosti bile konstitutivne.--95.156.131.142 (разговор) 13:48, 15. јун 2014. (CEST)

Тако правници тумаче. Није случајно што су Срби посебно истакнути. Ваљда схватате разлику између народа и народности.--Нимчевић разговор  15:19, 15. јун 2014. (CEST)

Tu se nema šta tumačiti, vrlo je jasno: nacionalna država hrvatskog naroda, i država ostalih (Srba i narodnosti) koji u njoj žive. Gdje su to Srbi posebno istaknuti ili spomenuti kao konstitutivni narod?--95.156.155.245 (разговор) 17:41, 15. јун 2014. (CEST)

А шта ћемо са првим и другим заседањем ЗАВНОХ-а, где се уз хрватски истиче и српски народ?--Нимчевић разговор  18:00, 15. јун 2014. (CEST)

Nemoj izbjegavati odgovor. Spori li netko spominjanje srpskog naroda u SRH? Ne. O konstitutivnosti u Ustavu SRH nema ni govora. Nikakav pravnik ne treba biti da bi se razumjela jasna rečenica. Nađi Ustav SRH pa pročitaj.--95.156.155.245 (разговор) 18:14, 15. јун 2014. (CEST)

Треба да цитирамо неког правника, јер не знам с ким имам част да се дописујем. ;) Српски правници тврде да су Уставом Хрватске из децембра 1990. Срби елиминисани као „државно-правни субјект и конститутивни елемент“ и претворени у националну мањину. Не знам како је виђење хрватских правника, али бих волео да знам.--Нимчевић разговор  18:26, 15. јун 2014. (CEST)

Izgleda da bi neki (pravnici) trebali opet u školu i obnoviti čitanje s razumijevanjem. Šta onda ti isti (pravnici) kažu na kraj gornje rečenice: ...država narodnosti koje u njoj žive.? I narodnosti su bile konstitutivne? Svašta. Meni ne treba pravnik da bi mi rastumačio nedvosmislenu rečenicu, a tebi? --95.156.155.245 (разговор) 18:55, 15. јун 2014. (CEST)

А ко каже да се само на том члану заснивао правно-политички положај Срба у Хрватској?--Нимчевић разговор  19:59, 15. јун 2014. (CEST)

A baš sam papak, vjerojatno je nešto o tome zapisano u Statutu Hrvatskog nogometnog saveza. Kakav crni ustav, zar on uopće išta propisuje?--95.156.155.245 (разговор) 20:19, 15. јун 2014. (CEST)

По Уставу СР Србије, Србија је „држава српског народа и делова других народа и народности који у њој живе и остварују своја суверена права, као и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и грађана и равноправних народа и народности“. Дакле, у овој сложеној дефиницији изостављен је придев „национална“. Да ли то значи да Србија није била национална држава Срба, него заједничка држава народа и народности који у њој живе? Одговор на то питање препуштам правницима, који се у ово разумеју боље од нас двојице.--Нимчевић разговор  21:27, 15. јун 2014. (CEST)

Nepotrebno skrećeš temu. Ja uopće ne pričam o Ustavu SRS, niti me zanima šta u njemu piše. Ovdje se govori o konstitutivnosti Srba u SRH koja nigdje nije spomenuta. Ti bi očito htio pod svaku cijenu da tako piše (ako ništa, negdje drugdje) pa sam te uputio na Statut HNS-a.--95.156.155.245 (разговор) 21:49, 15. јун 2014. (CEST)

Мене занима ово: Ако Срби нису били конститутиван народ у Хрватској, зашто се у НИН-у 1991. критикује нови хрватски устав који их је свео на положај националне мањине?--Нимчевић разговор  22:02, 15. јун 2014. (CEST)

Bit će da su u NIN-u radili ti tvoji odvjetnici koji bi trebali opet u školu. Nije čudno, zaboravi se tijekog godina.--95.156.155.245 (разговор) 06:36, 16. јун 2014. (CEST)

Izgleda da su mnogi istoricari dozivljavali ustav iz 1990. kao dekonstituisanje Srba [4][5][6][7][8][9] -- Bojan  Razgovor  06:52, 16. јун 2014. (CEST)

Pokušaću ja da odgovorim na pitanje "gde su to Srbi posebno istaknuti ili spomenuti kao konstitutivni narod?" Meni se čini da to možda može da bude u sledećem delu gorepomenute rečenice: "Socijalistička Republika Hrvatska je ... država srpskog naroda u Hrvatskoj ...". Za razliku od ostalih narodnosti Srbi jesu posebno istaknuti - time što su imenovani i to baš svojim imenom - dok za nijednu od ostalih narodnosti to nije slučaj. Nisam primetio da negde piše "i država ostalih (Srba i narodnosti) koji u njoj žive". Radije bih rekao da je to samo jedno od mogućih tumačenja. A ono ne mora da zaista odgovara značenju dela "... država srpskog naroda u Hrvatskoj i država narodnosti koje u njoj žive. Verovatno bi bile korisne još neke reference ali iz oblasti ustavnog prava, i ako je ikako moguće od što eminentnijih poznavalaca, barem nebalkanske ako ne i međunarodne provenijencije - e da bace još koje svetalce na ovu izuzetnu kompleksnu problematiku. --СлободанKovačevićбиблброKS 17:57, 16. јун 2014. (CEST)

Ključna riječ više puta spomenuta i podcrtana, a nalazi se u prvoj poruci u ovoj odlomku. Nigdje uz Srbe i narodnosti ne stoji na je SRH nacionalna država. Jasno su razlučeni Hrvati od Srba i narodnosti. Zašto zatvarate oči pred tim? Najprije su nekome trebali odvjetnici da bi razjasnili nešto što je sasvim jasno. Odjednom su se iz naftalina izvadili novinari NIN-a i povjesničari, sve vrsna pera od prava. Naravno, niti jednoga među njima a da je Hrvat ili da ima veze s Hrvatskom. Ako ćemo pratiti vašu čudnu logiku da su Srbi bili konstitutivni u SRH, onda su temeljem citirane rečenice Ustava iz 1974. i narodnosti bile konstitutivne. Tko zna, možda tom logikom SRH uopće nije bila država Hrvata. Problematika uopće nije toliko kompleksna da bi trebali tražiti pomoć sa strane, samo treba slijediti sintaksu u rečenici i zdravu logiku, a to baš i ne vidim u vašim izlaganjima. Svaka daljnja rasprava postaje suvišna.--95.156.149.86 (разговор) 18:42, 16. јун 2014. (CEST)

У праву сте. Са људима који су умислили да су експерти за право свака даља расправа у вези са правнополитичким положајем Срба у СР Хрватској је сувишна. Досад нисмо чули ништа паметно осим ничим потврђених и ноншалантних изјава да се ту „nema šta tumačiti“, да ја „pod svaku cijenu“ желим да пише да су Срби били конститутиван народ, да би „neki (pravnici) trebali opet u školu i obnoviti čitanje s razumijevanjem“ итд. Нико Вам не брани да наведите мишљење једног правника „a da je [он] Hrvat“--Нимчевић разговор  19:13, 16. јун 2014. (CEST).

Ako tebi trebaju eksperti da ti rastumače jasnu rečenicu, to je tvoj problem. Uostalom, kako vidim, ti si se satrao iznoseći mišljenja pravn...., pardon novinara NIN-a. Vrlo objektivno, nema šta. Uživajte i dalje u svom bezgrješnom i apsolutno ispravnom mišljenju.--95.156.149.86 (разговор) 20:29, 16. јун 2014. (CEST)

Нисте се ни Ви много потрудили да нам наведете опречна мишљења. Такође, свако добро.--Нимчевић разговор  22:05, 16. јун 2014. (CEST)

Mišljenja sam da bi ponuditi neki razlog takvoj netrpeljivosti ka našem nepoznavanju pravnih stvari nesumnjivo barem malko doprinelo daljem boljem razumevanju u ovoj ne baš tako srećnoj komunikaciji. Ako uz Srbe već ne stoji da je SRH nacionalna država da li to obavezno znači da oni nisu bili konstituvan narod? I ako je to slučaj: zašto? Može biti da ne mogu baš najbolje da pohvatam svaku tanjušnu nit argumentacije za tvrdnju da Srbi nisu bili konstitutivan narod u SRH. Možda zato što ne kužim finu "en:Legalese" frazeologiju koja je upotrebljena da bi se ona pojasnila, ili možda pak stoga što se s jedne strane naglašava da je sled sintakse i zdrave logike prevagujući u dešifrovanju sporne rečenice a s druge strane se ne nudi nikakav rezon za pretpostavku preimućstva povesničara/pravnika Hrvata nad ostalim povesničarima/pravnicima ne-Hrvatima uključenih u raščivijanje ove problematike. U svakom slučaju, imali-nemali povesničari/pravnici Hrvati takvo jedno preimućstvo, opet ne bi bilo nimalo zgoreg upoznati se sa njihovim oprečnim ili neoprečnim mišljenjem - kao što je već i rečeno. Nego ako je važno da je SRH bila država Hrvata, a bila je (ako pratimo slovo ustava) i država Srba, zar nije pomalo neobično da su *jasno* "razlučeni Hrvati od Srba i narodnosti", a nisu onda takođe isto tako *jasno* razlučeni _Srbi_ od _narodnosti_? Ili jesu i _Srbi_ *jasno* razlučeni od _narodnosti_ ali opet nisu konstitutivni, i to uprkos tome da se imenom pominju u ustavu tj. konstituciji? Ako je tako, zašto? --СлободанKovačevićбиблброKS 00:30, 17. јун 2014. (CEST)

[10] Obratite pozornost na prvi odlomak, a evo vam još malo literature za popodnevni odmor: [11], [12], [13]. Biblbrokse, postavljaš meni pitanja? Zapravo sam ja počeo postavljati pitanja, ali mi vi ne dajete smislene odgovore na njih ili (kao ti) postavljate protupitanja. To je uglavnom znak da odgovora nema ili ima, ali dotični ga ne želi dati. --95.156.162.37 (разговор) 06:34, 18. јун 2014. (CEST)

Da li su Srbi bili konstitutivni narod i nije toliko bitno. Bitno je da novi ustav oduzeo i to sto su imali. -- Bojan  Razgovor  11:42, 18. јун 2014. (CEST)

Dragi anonimni korisniče, ja tebi odgovorih na neka od pitanja koja ti beše postavio. Ti meni ni na jedno. Ako ćemo slediti tvoj rezon, to bi bio onda uglavnom bio znak da dotični (a to si ti) ne želi dati odgovor - jer moramo isključiti mogućnost da dotični (odnosno ti) nema odgovor (s obzirom da si se ti postavio tako kao da znaš odgovore i da je to vrlo jasno - citat: "Tu se nema šta tumačiti, vrlo je jasno"). Hoćeš li molim te pobliže objasniti šta bi valjalo tražiti u literaturi koju sugerišeš? U prvom pasusu na strani en:Serbs of Croatia#War in Croatia stoji između ostalog i sledeće: "... the Croatian Parliament ratified a new constitution in December 1990 which changed the status of Serbs from a constitutional nation to a national minority, listed with other minorities." Mislim da se to tumači kao da su Srbi bili konstitutivan narod a nakon toga više nisu. Logika mi onda nalaže da te ponovo nešto priupitam: na šta to tu treba obratiti pozornost ako ova rečenica u odlomku na koji upućuješ, potkrepljuje upravo tezu suprotnu od tvoje? --СлободанKovačevićбиблброKS 14:49, 18. јун 2014. (CEST)

Namjerno nisam citirao na što aludiram jer sam znao na šta ćete se upecati, a istovremeno svjesno (na vašu sramotu?) prešutiti nastavak tog teksta: A majority of Serb politicians have misread this as taking away some of the rights from the Serbs granted by the previous Socialist constitution, because the Constitution of SR Croatia treated solely Croats as a constitutive nation. Croatia was the "national state" for Croats, "state" for Serbs and other minorities. Treba li prevesti? Što reći na taj način podmetanja klipova? Sramite se? Što se tiče date literature, treba pročitati i ne opet izvlačiti ono što vama odgovara, jer to je najblaže rečeno - nisko (da ne upotrijebim težu kvalifikaciju).

Pitanje Bokici: kako se može nekome oduzeti nešto što netko ne posjeduje? Još jedna u nizu od bajki za malu djecu? Sve bolje od boljeg. Mašala!--95.156.162.37 (разговор) 18:11, 18. јун 2014. (CEST)

Тврдња да Срби нису били конститутивни чинилац хрватске државности не одговара истини. Срби су и те како имали битну улогу у историји хрватске државности. Славен Летица пише у књизи Četvrta Jugoslavija 1989: „U tom smislu Jugoslavija je činilac jedinstva hrvatskog naroda. Jednako načelo vrijedi i za druge narode u Jugoslaviji. Tako je i srpski narod u SR Hrvatskoj konstitutivni dio državnosti naše republike. Kada su Hrvati i Srbi u Hrvatskoj u pitanju, valja imati na umu da takvo shvaćanje državnosti nije oblikovano tek u komunističkoj tradiciji. Ilirski pokret, primjerice, odlučujuća je faza ne samo hrvatske, nego i srpske nacionalne integracije u hrvatskim zemljama“.--Нимчевић разговор  18:38, 18. јун 2014. (CEST)

Ode ti do stoljeća sedmog... Jedno je bitna uloga u povijesti, a drugo je što je zapisano u Ustavu. Evo, pitali ste me par dokaza, pa ni oni sad ne valjaju. Ni famozna en.wiki ne valja. Eeee, Bože dragi.--95.156.162.37 (разговор) 20:35, 18. јун 2014. (CEST)

Кревељење ти, стварно, не иде на част. Ако си остао без речи, боље се огласи другом приликом. Срби су били уставом из 1974. конститутиван народ. То лако може да се докаже, без обзира на касније интерпретације.--Нимчевић разговор  21:23, 18. јун 2014. (CEST)

To ćeš dokazati uz pomoć srpskih i engleskih političara i "povjesničara"? Ma da, i onda je svizac zamotao čokoladu. Naravno da sam ostao bez riječi vašim jednoumljem i sljepilom.--95.156.134.91 (разговор) 06:25, 19. јун 2014. (CEST)

Хрватски новинар Милован Балетић пише у књизи Hrvatska simultanka (2003): „SKH [Савез комуниста Хрватске] je, dakle, odbacivao sve svoje prijedloge i tendencije kojima bi se u bilo kojem trenutku pokušala negirati državnost hrvatskog naroda, kao i da se bilo kakvom formulacijom dovede u sumnju puna nacionalna ravnopravnost Srba u Hrvatskoj i činjenica da su Srbi konstitutivni element hrvatske državnosti,, poštujući u isto vrijeme puna nacionalna prava drugih naroda i narodnosti u SRH.“--Нимчевић разговор  15:38, 19. јун 2014. (CEST)

Malo manje dragi anonimni korisniče, moram ti priznati da je u mom poprilično dugom wiki iskustvu malo bilo trenutaka u kojima sam teže pretpostavljao dobru nameru. Pokušava se s tobom iskreno komunicirati, međutim ti otvoreno priznaješ da dezavuišeš sagovornike upućujući ih na pogrešne navode a još pritom izvlačeći zaključke o njihovim motivima a da su tvoji u startu neiskreni. A i dalje ne nudiš nikakve odgovare na pitanja iako se na tvoja pokušalo odgovoriti. Tvrdiš da se Srbima nije oduzelo nešto što nisu posedovali, međutim u tekstu na koji si sam upućivao sagovornike piše upravo da su Srbi imali jedan status koji im je potom promenjen - to po meni znači da im je taj status oduzet. Kako to tumačiš? A kako tumačiš svoje argumentovanje nekonstutivnosti Srba pomoću citata u kojem se upravo ta konstitutivnost potvrđuje? I konačno kako tumačiš svoje sopstveno podmetanje klipova u ovoj konverzaciji? Ako tvoji sagovornici nisu glupi (a po tvojim merilima nisu jer i dalje komuniciraju sa tobom), šta to govori o tvojim motivima? Ti si pomenuo reč "nisko" uz konstataciju da ne želiš upotrebiti težu kvalifikaciju - pitam tebe: koju kvalifikaciju upotrebiti za tvoj diskurs? --СлободанKovačevićбиблброKS 20:17, 18. јун 2014. (CEST)

To ti namjerno ignoriraš dio iz teksta en.wiki (A majority of Serb politicians have misread this as taking away some of the rights from the Serbs granted by the previous Socialist constitution, because the Constitution of SR Croatia treated solely Croats as a constitutive nation. Croatia was the "national state" for Croats, "state" for Serbs and other minorities.) ili ne znaš engleski?! I onda ja podmećem klipove. Daj molim te...--95.156.162.37 (разговор) 20:35, 18. јун 2014. (CEST)

Pre te rečenice stoji "... the Croatian Parliament ratified a new constitution in December 1990 which changed the status of Serbs from a constitutional nation to a national minority, listed with other minorities", koju ti izgleda namerno ignorišeš ili ne znaš engleski. I dalje izbegavaš pitanje kako to da nisu izgubili konstitutivnost, a sam si druge upućivao na taj tekst koji bi navodno potvrđivao tvoju tezu. I onda drugi podmeću klipove. Daj, molim te... --СлободанKovačevićбиблброKS 20:42, 18. јун 2014. (CEST)

Znao sam da nisi pročitao literaturu što sam gore iznad ostavio, a pouzdao si se u ono što piše bajna en.wiki. E pa morat ću te razočarati: to što piše u toj rečenici ne piše u tom izvoru koji se navodi. Uostalom, kako može jedan te isti izvor tvrditi dvije suprotne teze? Logika ti i nije baš jača strana. Međutim, kako je veleštovana en.wiki bog i batina, slobodno ti vjeruj njoj. Nego, dečki, rasprava s vama zaista nema smisla, živite vi i dalje u jednom te istom uvjerenju, a i zaključak svega ovoga sami dobro znate.--95.156.134.91 (разговор) 06:25, 19. јун 2014. (CEST)

Da li ti uopste citas svoje tekstove koje linkujes. Lepo Jareb kaze: Srbi do 1990. narod, posle nacionalna manjina. -- Bojan  Razgovor  13:15, 19. јун 2014. (CEST)

Ljudi, uopšte nije bitno da li je naziv bio konstitutivni narod(eksplicitno kao danas u BiH), nacionalna zajednica ili nzn. šta...terminologija uopšte nije toliko bitna da bi se shvatilo šta je suština stvari jugoslovneske teoreije konstitutivnosti i njenog odraza u pravnim aktima...ključni je mehanizam tj. nemogućnost preglasavanja tj. donošenja odluka na osnovu prostih većina u određenim pitanjima (kao npr. o pitanju statusa srpskog naroda u HR ili nekih drugih)....to su Srbi današnim hr. ustavom izgubuli.... tj. HR. je (ne vezano za spoljašnji položaj konstit. subjekt federacije/nez. država) de facto tim ustavom iz višenacionalne države (kao Belgija npr.) pretvorena u nacionalnu državu gde su procesi donošenja političkih odluka potpuno drugačiji...

Vidim da vam je potrebna pomoć u informacijama i logici. A baš u starom komunističkom hrvatskom ustavu nije bilo nikakvog mehanizma protiv preglasavanja tzv. konstitutivnih naroda. Baš nikakvog mehanizma! Ne samo u ustavu nego i u zakonima! Tako je bilo i u ostalim republikama. Na neki su način svi jugoslavenski narodi bili "konstitutivni" u svim republikama. Tvrdite da je po starom ustavu Hrvatska bila država i Srba u Hrvatskoj, a po novom da više nije! E to nije točno! Evo ključne rečenice u Božićnom ustavu: "Republika Hrvatska ustanovljuje se kao nacionalna država hrvatskoga naroda i država pripadnika inih naroda i manjina, koji su njezini državljani: Srba, Muslimana, Slovenaca, Čeha, Slovaka, Talijana, Madžara, Židova i drugih... " Dakle, i u novom se ustavu tvrdi da je Hrvatska također država Srba, samo što je to malo drugačije rečeno i što su uz Srbe navedeni i drugi narodi. Ništa Srbima nije bilo oduzeto, samo su se zbog spominjanja drugih naroda manje isticali. Usto je ustav promijenjen po zakonskoj proceduri. A da je Srbima i ukinuta ta famozna "konstitutivnost", ni to ne bi bio razlog za oružanu pobunu. U civiliziranom svijetu u političkoj se borbi koriste političkia sredstva , a ne oružje. Tek nakon što ste odbili i transformaciju države u konfederaciju republika, Srbi u Hrvatskoj zaista su postali nacionalna manjina. A zašto su vaši političari, novinari pa čak i pravnici onako tumačili naš novi ustav? Pa zato što su vodili propagandni antihrvatski rat kao uvod u oružani rat! Naravno, ni naši im nisu ostali dužni u pljuvanju! Puno se gnjeva skupilo za vrijeme tri-četiri godine hrvatske šutnje dok ste vi divljali u Miloševićevoj jogurt revoluciji. 89.164.118.118 (разговор) 06:17, 2. август 2015. (CEST)

А зашто се морало устав уопште мењати тако да се Срби мање истичу? Могло је остати по старом. Па би онда сигурно и ћирилица била по уставу. Али она је данас симбол "великосрпске агресије". Зар је све то било због нехрватског писма? У цивилизованом свету се ваљда не воде ратови због алфабета. Је ли како је то у Европској Унији компа?

ne treba takođe zaboraviti kada se ovde citiraju pravni akti iz tog doba i pominju termini nacionalno-... i šta ste sve gore pominali, da ti termini imaju drugo značenje tumačeno iz današnje perspektive tumačenja - liberalne građanske demokratije i tog ideološkog svetonazora...tadašnji pravni akti (tj. i dotični ustav) su donošeni u skladu (duhu) sa marksističkom (samoupravno-socijalističkom) ideologijom (tj. specifikumom jugoslovenskog komunizma) gde konotacija nacionalno ima drugačiju ideološku interpretaciju nego danas...i sama Jugoslavija se, u skaldu sa ideologijom, posmatrala kao prelazno stanje vladavine radničke klase (kasnije radnog naroda) ka prelazu u komunističko društvo (pojam odumiranja države) itd..da ne širim...dakle, ti ustavi i drugi pravni akti se tumače kroz cvikere marksizma (kolokvijano rečeno) i tog ideološkog i teorijskog svetonazora, a ne iz ideološke perspektive nekog današnjeg konzervativca/liberala/nacionaliste koji pojmove definisane u marsizmu tumači iz svoje ideološke perspektive (ne zaboravimo da je JUG bila jednopartijska diktatura sa tačno dogmatski određenim vidom tumačenja stvari (zato je u školama i bio marksizam obavezan predmet, da ne bi neki to nacionalno-... shvatili kao što je shvaćeno 90-ih, tj. da bi ga shvatili ideološki ispravno ;) ) ...da ne ulazimo sad u politikološko određenje njenog političkog sistema i razvitka istog)....

Ovo ogd. na brzaka iz čitaonice, nemam literaturu kod sebe (kući mi je) pa nmg sad da analiziram deo po deo tog ustava i uopšte federalnog ustava i ulazim u agrumentovanu debatu...Pozz...--Ivan_FPN92 (разговор) 16:16, 19. јун 2014. (CEST)