Предраг Мијатовић
Предраг Мијатовић (Титоград, 19. јануар 1969) јесте бивши југословенски фудбалер.
| Предраг Мијатовић | |||
|---|---|---|---|
 Предраг Мијатовић, 2007. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Предраг Мијатовић | ||
| Надимак | Пеђа, Мијат | ||
| Датум рођења | 19. јануар 1969. | ||
| Место рођења | Титоград, СР Црна Гора, СФРЈ | ||
| Висина | 1,78 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
|
Ком Будућност | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1987—1989 1989—1993 1993—1996 1996—1999 1999—2002 2002—2004 |
Будућност Партизан Валенсија Реал Мадрид Фјорентина Леванте |
72 104 104 90 42 21 |
(10) (45) (56) (29) (4) (3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1989—2003 | СФРЈ / СРЈ / СЦГ | 73 | (26) |
Играо је за Будућност (1987—1989), Партизан (1989—1993), Валенсију (1993—1996), Реал Мадрид (1996—1999), Фиорентину (1999—2002) и Леванте (2002—2004). За репрезентацију Југославије је играо 73 пута и постигао 29 голова.
Од јула 2006. до маја 2009. обављао функцију спортског директора Реал Мадрида.
Од октобра 2024. године Предраг Мијатовић је постао члан привремене Радне групе у Партизану задужен за спортска питања.[1]
Каријера
уредиКлупска
уредиПрве фудбалске кораке начинио у ФК Ком из Подгорице, наставио у ФК Младост, да би врло брзо био запажен од стране тренера ФК Будућност из Подгорице. У првом тиму Будућности дебитује у сезони 1986/87. и до 1990. је на 73 прволигашких сусрета бивше државе постигао 10 погодака.
У зимском прелазном року 1989/90, Мијатовић је био на прагу трансфера из Будућности у сплитски Хајдук. Добио је и аконтацију у износу од 50.000 тадашњих немачких марака. Међутим, због ситуације која је мирисала на рат упозоравали су га у Подгорици да не иде у Сплит, па је отишао у Партизан.[2]
Иако је постигао гол на свом дебију у дресу Партизана против свог бившег клуба ФК Будућност, пролећну полусезону у новом клубу је углавном провео у прилагођавању на игру „црно-белих” и до краја сезоне на 14 наступа није постигао погодак. У сезонама које следе постаје важан шраф екипе „црно-белих” која под вођством Ивице Осима не успева да изађе из сенке тадашње Црвене звезде која је у то време владала европским и светским клупским фудбалом. Ипак, у сезони 1991/92. осваја Куп Југославије, а у првенству 1992/93. са „црно-белима” осваја шампионску титулу. У дресу Партизана одиграо 104 првенствених сусрета и постигао 44 гола.
У лето 1993. прелази у шпанску Валенсију у чијем дресу наступа на 104 првенствених сусрета и постиже 56 голова. У сезони 1995/96. са Валенсијом стиже до вицешампионске титуле, а он сам постиже чак 28 голова и бива изабран за фудбалера године у Шпанији.
Сјајне партије нису прошле незапажено у лето 1996. постаје члан Реал Мадрида. У Мадриду је за три године оставио неизбрисив траг – головима, дриблинзима и понашањем на терену и ван њега. Проглашен за другог фудбалера у Европи у анкети „Франс фудбала” за 1997. годину, иза Роналда. Његов погодак у финалу Лиге шампиона 1998. против Јувентуса (1:0) донео је мадридском Реалу титулу првака Европе након пуне 32 године.[3] Освајач Интерконтиненталног купа са Реалом 1998.
Из Реала је отишао у Фјорентину (освојио куп 2001), а каријеру је завршио у Левантеу 2004. године.[4]
Репрезентативна
уредиБио је члан омладинске репрезентације СФРЈ која је 1987. године постала шампион света, али није играо у финалу против СР Немачке јер је искључен у полуфиналу против ондашње Немачке ДР.
Одиграо је 73 утакмица за национални тим постигавши 26 голова. За А тим СФРЈ дебитовао је 23. августа 1989. године, против Финске, а први погодак за репрезентацију постигао тек на свом 15. мечу за „плаве” против Малте (6:0) у квалификацијама за СП 1998. У „баражу” за Француску 1998. Мађарима је у два меча дао – 7 голова! Три у Будимпешти (1:7), четири у Београду (5:0).[5]
Учествовао је на Светском првенству 1998. у Француској и на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији.
У осмини финала Светског првенства у Француској 1998. године, Југославија је могла да баци Холандију на колена када је Мијатовић наместио лопту на белу тачку у моменту гађања пенала и погодио пречку.[6]
Приватни живот
уредиПредраг Мијатовић је поријеклом из Бјелопавлића, а његов отац Миодраг је рођен у селу Баре Шумановића под Острогом.
Успеси
уреди| 1. | Горан Пандуровић | |
|---|---|---|
| 2. | Слободан Комљеновић | |
| 3. | Слободан Дубајић | |
| 4. | Бранко Брновић | |
| 5. | Мирослав Ђукић | |
| 6. | Славиша Јокановић | |
| 7. | Владимир Југовић | |
| 8. | Дејан Савићевић | |
| 9. | Предраг Мијатовић | |
| 10. | Драган Стојковић (к) | |
| 11. | Синиша Михајловић | |
| сел. | Слободан Сантрач | |
| БРА—ЈУГ 2:0 (23. 12. 1994) | ||
Клупски
уреди- Првенство Југославије (1): 1992/93.
- Куп Југославије (1): 1991/92.
- Првенство Шпаније (1): 1996/97.
- Суперкуп Шпаније (1): 1997.
- Лига шампиона (1): 1997/98.
- Интерконтинентални куп (1): 1998.
- Куп Италије (1): 2000/01.
Индивидуални
уреди- Југословенски играч године: 1992, 1993, 1998.
- Најбољи играч шпанске лиге 1995/96.
- Златна лопта, друго место: 1997.
Референце
уреди- ^ „BOMBA! Najuticajnija poslovna žena Srbije ulazi u Partizan!”. fansport.rs.
- ^ „Mijatović otvorio dušu: Hteo sam u Hajduk, a ne u Partizan”. vesti-online.com. Приступљено 10. 4. 2016.
- ^ „Mijat o '98: Pamtim gol i "rat" Zizu - Karembe”. mondo.rs. 6. 5. 2015. Приступљено 10. 4. 2016.
- ^ „Poslednji "Čileanac"”. vreme.co.rs. Приступљено 10. 4. 2016.
- ^ „Mijatovićeve simultanke protiv Mađarske”. strategija.org. Приступљено 10. 4. 2016.
- ^ „Mijatova prečka, fenomen i trauma za sva vremena: Trese se i boli čak i 22 godine kasnije”. Telegraf.rs (на језику: српски). 29. 6. 2020. Приступљено 2022-09-14.
- ^ „Predrag Mijatovic”. Real Madrid. Приступљено 19. 11. 2014.
- ^ „2001: Coppa Italia ai Viola”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2016. г. Приступљено 7. 1. 2015.
Спољашње везе
уреди- Предраг Мијатовић на сајту reprezentacija.rs
- Предраг Мијатовић на сајту partizanopedia.rs
- „Mijatović dobio godinu dana zatvora, ali neće ići iza rešetaka”. MozzartSport. 25. 4. 2019.
- Разговор с Предрагом Мијатовићем, серијал (Не)успјех првака с Мариом Станићем, 24. 8. 2023. (Јутјуб)
