Predrag Mijatović
Predrag Mijatović (Titograd, 19. januar 1969) jeste bivši jugoslovenski fudbaler.
| Predrag Mijatović | |||
|---|---|---|---|
 Predrag Mijatović, 2007. godine | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Predrag Mijatović | ||
| Nadimak | Peđa, Mijat | ||
| Datum rođenja | 19. januar 1969. | ||
| Mesto rođenja | Titograd, SR Crna Gora, SFRJ | ||
| Visina | 1,78 m | ||
| Pozicija | napadač | ||
| Juniorska karijera | |||
|
Kom Budućnost | |||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1987—1989 1989—1993 1993—1996 1996—1999 1999—2002 2002—2004 |
Budućnost Partizan Valensija Real Madrid Fjorentina Levante |
72 104 104 90 42 21 |
(10) (45) (56) (29) (4) (3) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1989—2003 | SFRJ / SRJ / SCG | 73 | (26) |
Igrao je za Budućnost (1987—1989), Partizan (1989—1993), Valensiju (1993—1996), Real Madrid (1996—1999), Fiorentinu (1999—2002) i Levante (2002—2004). Za reprezentaciju Jugoslavije je igrao 73 puta i postigao 29 golova.
Od jula 2006. do maja 2009. obavljao funkciju sportskog direktora Real Madrida.
Od oktobra 2024. godine Predrag Mijatović je postao član privremene Radne grupe u Partizanu zadužen za sportska pitanja.[1]
Karijera
urediKlupska
urediPrve fudbalske korake načinio u FK Kom iz Podgorice, nastavio u FK Mladost, da bi vrlo brzo bio zapažen od strane trenera FK Budućnost iz Podgorice. U prvom timu Budućnosti debituje u sezoni 1986/87. i do 1990. je na 73 prvoligaških susreta bivše države postigao 10 pogodaka.
U zimskom prelaznom roku 1989/90, Mijatović je bio na pragu transfera iz Budućnosti u splitski Hajduk. Dobio je i akontaciju u iznosu od 50.000 tadašnjih nemačkih maraka. Međutim, zbog situacije koja je mirisala na rat upozoravali su ga u Podgorici da ne ide u Split, pa je otišao u Partizan.[2]
Iako je postigao gol na svom debiju u dresu Partizana protiv svog bivšeg kluba FK Budućnost, prolećnu polusezonu u novom klubu je uglavnom proveo u prilagođavanju na igru „crno-belih” i do kraja sezone na 14 nastupa nije postigao pogodak. U sezonama koje slede postaje važan šraf ekipe „crno-belih” koja pod vođstvom Ivice Osima ne uspeva da izađe iz senke tadašnje Crvene zvezde koja je u to vreme vladala evropskim i svetskim klupskim fudbalom. Ipak, u sezoni 1991/92. osvaja Kup Jugoslavije, a u prvenstvu 1992/93. sa „crno-belima” osvaja šampionsku titulu. U dresu Partizana odigrao 104 prvenstvenih susreta i postigao 44 gola.
U leto 1993. prelazi u špansku Valensiju u čijem dresu nastupa na 104 prvenstvenih susreta i postiže 56 golova. U sezoni 1995/96. sa Valensijom stiže do vicešampionske titule, a on sam postiže čak 28 golova i biva izabran za fudbalera godine u Španiji.
Sjajne partije nisu prošle nezapaženo u leto 1996. postaje član Real Madrida. U Madridu je za tri godine ostavio neizbrisiv trag – golovima, driblinzima i ponašanjem na terenu i van njega. Proglašen za drugog fudbalera u Evropi u anketi „Frans fudbala” za 1997. godinu, iza Ronalda. Njegov pogodak u finalu Lige šampiona 1998. protiv Juventusa (1:0) doneo je madridskom Realu titulu prvaka Evrope nakon pune 32 godine.[3] Osvajač Interkontinentalnog kupa sa Realom 1998.
Iz Reala je otišao u Fjorentinu (osvojio kup 2001), a karijeru je završio u Levanteu 2004. godine.[4]
Reprezentativna
urediBio je član omladinske reprezentacije SFRJ koja je 1987. godine postala šampion sveta, ali nije igrao u finalu protiv SR Nemačke jer je isključen u polufinalu protiv ondašnje Nemačke DR.
Odigrao je 73 utakmica za nacionalni tim postigavši 26 golova. Za A tim SFRJ debitovao je 23. avgusta 1989. godine, protiv Finske, a prvi pogodak za reprezentaciju postigao tek na svom 15. meču za „plave” protiv Malte (6:0) u kvalifikacijama za SP 1998. U „baražu” za Francusku 1998. Mađarima je u dva meča dao – 7 golova! Tri u Budimpešti (1:7), četiri u Beogradu (5:0).[5]
Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj i na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji.
U osmini finala Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine, Jugoslavija je mogla da baci Holandiju na kolena kada je Mijatović namestio loptu na belu tačku u momentu gađanja penala i pogodio prečku.[6]
Privatni život
urediPredrag Mijatović je porijeklom iz Bjelopavlića, a njegov otac Miodrag je rođen u selu Bare Šumanovića pod Ostrogom.
Uspesi
uredi| 1. | Goran Pandurović | |
|---|---|---|
| 2. | Slobodan Komljenović | |
| 3. | Slobodan Dubajić | |
| 4. | Branko Brnović | |
| 5. | Miroslav Đukić | |
| 6. | Slaviša Jokanović | |
| 7. | Vladimir Jugović | |
| 8. | Dejan Savićević | |
| 9. | Predrag Mijatović | |
| 10. | Dragan Stojković (k) | |
| 11. | Siniša Mihajlović | |
| sel. | Slobodan Santrač | |
| BRA—JUG 2:0 (23. 12. 1994) | ||
Klupski
uredi- Prvenstvo Jugoslavije (1): 1992/93.
- Kup Jugoslavije (1): 1991/92.
- Prvenstvo Španije (1): 1996/97.
- Superkup Španije (1): 1997.
- Liga šampiona (1): 1997/98.
- Interkontinentalni kup (1): 1998.
- Kup Italije (1): 2000/01.
Individualni
uredi- Jugoslovenski igrač godine: 1992, 1993, 1998.
- Najbolji igrač španske lige 1995/96.
- Zlatna lopta, drugo mesto: 1997.
Reference
uredi- ^ „BOMBA! Najuticajnija poslovna žena Srbije ulazi u Partizan!”. fansport.rs.
- ^ „Mijatović otvorio dušu: Hteo sam u Hajduk, a ne u Partizan”. vesti-online.com. Pristupljeno 10. 4. 2016.
- ^ „Mijat o '98: Pamtim gol i "rat" Zizu - Karembe”. mondo.rs. 6. 5. 2015. Pristupljeno 10. 4. 2016.
- ^ „Poslednji "Čileanac"”. vreme.co.rs. Pristupljeno 10. 4. 2016.
- ^ „Mijatovićeve simultanke protiv Mađarske”. strategija.org. Pristupljeno 10. 4. 2016.
- ^ „Mijatova prečka, fenomen i trauma za sva vremena: Trese se i boli čak i 22 godine kasnije”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). 29. 6. 2020. Pristupljeno 2022-09-14.
- ^ „Predrag Mijatovic”. Real Madrid. Pristupljeno 19. 11. 2014.
- ^ „2001: Coppa Italia ai Viola”. Arhivirano iz originala 10. 1. 2016. g. Pristupljeno 7. 1. 2015.
Spoljašnje veze
uredi- Predrag Mijatović na sajtu reprezentacija.rs
- Predrag Mijatović na sajtu partizanopedia.rs
- „Mijatović dobio godinu dana zatvora, ali neće ići iza rešetaka”. MozzartSport. 25. 4. 2019.
- Razgovor s Predragom Mijatovićem, serijal (Ne)uspjeh prvaka s Mariom Stanićem, 24. 8. 2023. (Jutjub)
