Портал:Европа/Изабрани 2010.

Изабране слике

уреди

Јануар

уреди
 
Подгорица

Подгорица је главни и највећи град Црне Горе, док Цетиње има статус пријестонице. Према попису из 2003. имала је 136.473 становника (према попису из 1991. било је 117.875 становника). Шире подручје Подгорице обухвата 10,4 % територије Црне Горе и 27,3 % њеног становништва.

Подгорица је главна раскрсница путева у Црној Гори. Њен погодан положају на ушћу реке Рибнице у Морачу у Зетско-бјелопавлићкој равници. Град је близу зимским центрима на сјеверу земље и летовалитишима на Јадранском мору.

Подгорица се налази близу остатака римског града Доклеје. У средњем вијеку овде је постојало насеље које се звало Рибница, а под овим именом град се први пут смомиње 1326. Подгорица је од 1878. ушао у састав Кнежевине Црне Горе. Од 1946. је административно сједиште Црне Горе, а за вријеме СФРЈ Подгорица се звала Титоград.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Фебруар

уреди
 
Средњовековни дворац изнад Братиславе.

Братислава (слч. Bratislava) је главни и највећи град Словачке и седиште Братиславског краја. Удаљена је само 60 km од Беча, а пре Првог светског рата његово је предграђе било повезано са Братиславом електричним трамвајем. С обзиром на међусобну удаљеност, Беч и Братислава су најближи главни градови у Европи. Границе града готово досежу државне границе са Аустријом и Мађарском.

На источној обали Дунава налази се стари, историјски део града, а на западној се сместио модерни део града. Некада познат као немачки Pressburg или мађарски Pozsony одувек је био једно од културних средишта Средње Европе. Као средиште вишевековне историје био је раскрсница бројних култура и трговинских путева. Данас је најважније индустријско и културно средиште Словачке.

Као средиште вишевековне културе Братислава обилује бројним културно историјским грађевинама које су већином смештене у старом делу града које је главно место богатих културних дешавања током целе године.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Март

уреди

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Налази се 237 километара југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km2, укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 13 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Април

уреди
 
Каље Лариос је централна градска улица.

Малага (шп. Málaga) је после Севиље други по величини град аутономне заједнице Андалузије и главни град покрајине Малага. Малага је са 565.000 становника око пети град у Шпанији по броју становника.

Налази се на крајњем западу Медитерана, на нешто више од 100 километара од Гибралтара. Демографски, Малага је најгушће насељен град Косте дел Сол. Окружена је планинским венцима, а две реке, Гвадалмендина и Гвадалорсе, пролазе кроз град и уливају се у Медитеранско море.

даље Остали изабрани чланци
уреди

 
Црква у Маковецпакшу

Пакш (мађ. Paks) је град у јужној прекодунавској регији, Толна жупаније у Мађарској, налази се на 110 km јужно од Будимпеште на десној обали Дунава. По попису из 2001. године Пакш има око 21.000 хиљаду становника.

По броју становника Пакш је трећи по величини град у Толна жупанији, одмах иза Сексарда и Домбвара. Историја града се протеже, судећи по околним археолошким ископинама, у далеку прошлост. Град је познат такође по одржавању старих швапских обичаја и алаској чорби. Данас се традиционално у граду одржавају неколико фестивала од којих је најпознатији Фестивал хармонике (Paksi Harmonika Fesztivál) и Фестивал грожђа и вина (Szüreti felvonulás és mulatság). На својој популарности град је добио од времена изградње атомске централе, једине у Мађарској. Захваљујући овоме Пакш је постао град са најдинамичнијим економским растом у Мађарској. У граду поред житеља ради такође и пуно радника из околине, тако да је Пакш са двадесетак хиљада становника у ствари постао велики индустријски центар.

даље Остали изабрани чланци
уреди

 
Колосеум у Риму

Рим (итал. Roma) је главни град Италије и региона Лацио, такође и највећи и најбројнији град у Италији са око 2,7 милиона становника (у децембру 2006. године). Град се налази на западу централног дела Апенинског полуострва, на месту где се река Анијен улива у Тибар. Градоначелник Рима је Ђовани Алемано.

Рим се идентификује и са Католичком црквом, а на трону римског епископског седишта се налази папа. Део Рима је држава Ватикан, који представља суверену територију Свете столице, а уједно и најмању нацију на свету.

Рим, Caput mundi („Престоница света“), la Città Eterna („Вечни град“), Limen Apostolorum („Апостолски праг“), la città dei sette colli (Град седам брежуљака) или једноставно l'Urbe (Град), је у потпуности модеран и космополитски. С обзиром да је Рим једна од неколико европских престоница које су прегурале Други светски рат релативно неоштећене, центар Рима је задржао карактер суштинске ренесансе и барока. Историјски центар Рима се налази на листи Светске културне баштине УНЕСКО-a.

даље Остали изабрани чланци
уреди

 
Поглед на Паклене отоке с Хвара

Паклени отоци или Паклински отоци су средњедалматински архипелаг од двадесетак острва, острваца и хриди који се налази уз југозападну обалу острва Хвар и пред улазом у луку града Хвара. Име су добили према паклини — врсти борове смоле, која се користила у бродоградњи. Острва су грађена од кречњака кредне старости. Пружају се паралелно са рељефним структурама на острву Хвар, од којег су одвојена Пакленим каналом. Иако се на Светом Клементу, највећем острву архипелага, налазе три насеља: Момића Поље, Влака и Палмижана, она немају административни статус насеља. Такође, острва немају сталних становника. Од 1972. године архипелаг је под заштитом државе у категорији значајног пејзажа. У ували Палмижана на Светом Клементу налази се истоимена АЦИ марина.

даље Остали изабрани чланци
уреди

Август

уреди

Портал:Европа/Изабрани август 2010.
уреди

Септембар

уреди

Портал:Европа/Изабрани септембар 2010.
уреди

Октобар

уреди

Портал:Европа/Изабрани октобар 2010.
уреди

Новембар

уреди

Портал:Европа/Изабрани новембар 2010.
уреди

Децембар

уреди

Портал:Европа/Изабрани децембар 2010.
уреди