Аеродром Константин Велики Ниш

Аеродром Константин Велики
	;
Општи подаци
IATA	INI
ICAO	LYNI
Тип	Јавни/Војни
Оператор	Република Србија
Отворен	12. октобар 1986.
Држава	Србија
Локација	Медошевац и Поповац
Најближи град	Ниш
Градови који се; служе аеродромом	Ниш, Лесковац, Пирот, Врање
Надморска висина	198 m
Координате	43° 20′ N 21° 51′ E / 43.333° С; 21.850° И
Статистика
Број путника	422.255
Количина робе	1.180.000 kg
Авио-операције	1.967
Полетно-слетне стазе

Аеродром Константин Велики Ниш (IATA: INI, ICAO: LYNI) је аеродром који опслужује југоисток Србије. Налази се 4 km од центра Ниша у насељу Медошевац и Поповац на територији нишке општине Црвени крст. Други је аеродром у Србији по броју примљених путника годишње (после аеродрома Никола Тесла).

Са повољним временским условима током већине године, а такође са повољним положајем, аеродром Константин Велики служи и као алтернативни аеродром суседним аеродромима у Београду, Охриду, Приштини, Скопљу и Софији. Капацитет аеродрома је три авиона по часу.

Последњих година аеродром нишки аеродром је забележио велики пораст путника. Године 2019. број путника је прешао 420 хиљада.^[2]

Историја

Терминал аеродрома

Министар војни генерал Степа Степановић донео је Уредбу да се у Нишу по правилнику инжињеријског капетана и „аеронаута” Косте Милетића устроји станица „Голубије поште” у Нишу 1908. године. Први командир „голубије станице” је био инжињеријски поручник Лазар Костић, а већ наредне године подигнута је наменска станица за потребе станице на Трупалском пољу. Крајем 1908. године у Немачкој су поручена два балона, један змај балон и један слободан балон, који је крштен „Србија". Нови министар војни генерал Радомир Путник одобрио је средства за изградњу водоничке централе у Нишу 1911. године. Следеће године расписан је конкурс за питомце за изучавање пилотаже у иностранству. Крај Ниша на Трупалском пољу, у близини железничке станице Топоница, био је уређен први аеродром. Подигнуто је шест пољских платнених хангар-шатора. Војвода Радомир Путник је 24. децембра 1912. године потписао решење којим је установљена Ваздухопловна команда са седиштем у Нишу, која се састојала од Аеропланске ескадре, Балонске чете и Голубије поште. За команданта је постављен мајор Коста Милетић. Национални авио-превозник Краљевине Југославије Аеропут уврстио је нишки аеродром код Медошевцa у редовни путнички саобраћај на линији Београд-Ниш-Скопље-Битољ-Солун, у летњој сезони од маја до краја октобра 1935. године. После Другог светског рата аеродром је коришћен као војна база. На аеродрому је, међу осталим, био стациониран 63. падобрански батаљон и 119. хеликоптерска бригада која је основана 1945. као 1. ваздухопловни транспортни пук.

На локацији данашњег аеродрома је 1952. године изграђена прва бетонска стаза дужине 1.500 м, која је служила за војно летење. Стаза је 1972. године продужена на 2.200 м.

Године 1986. основана је Радна организација „Аеродром Ниш“ која је управљала аеродромом, а данас је то Јавно предузеће „Аеродром Ниш“.

Аеродром је свечано отворен 12. октобра 1986. године слетањем првог авиона Боинг 737 и аеро-митингом.

Током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, полетно-слетна стаза аеродрома „Ниш“ погођена је 57 пута и у потпуности је уништено 11% асфалта. Након рата аеродром је био ван употребе неколико година.

Године 2003. норвешко краљевско министарство спољних послова је уложило велика средства у обнову аеродрома. Аеродром је отворен 12. октобра 2003. и добио име „Аеродром Константин Велики“. Пре тога, 2002. године, урађене су студије у фази реконструкције, према којима је одређен циљни број путника који би годишње могли да користе аеродром — од 90.000 до 120.000.

Пројекат реконструкције аеродрома коштао је 4 милиона евра, а радови на њему су трајали од марта 2003. до децембра 2004. године. У реконструкцију је утрошено 2.130 m³ бетона и 58.400 t асфалта, и током реконструкције полетно-слетна стаза је продужена на 2.500 м.^[3]

Године 2017. је обновљена је фасада зграде аеродрома.

Од 2017. године власник аеродрома је Република Србија након што је Град Ниш одлуком предао власништво и управљање републици. Ово је изазвало негодовање свих грађана Ниша^[4].

Редовне линије

Ербас А320 чартер лет из Ниша за Анталију, јун 2013.

Следеће редовне путничке авио-компаније користе аеродром Константин Велики:


Авио-компанија	Одредишта
Виз ер	Базел/Милуз/Фрајбург, Меминген
Ер Србија	Болоња, Гетеборг, Карлсруе/Баден-Баден, Љубљана, Нирнберг, Рим-Фијумићино, Салцбург, Франкфурт-Хан, Фридрихсхафен, Хановер, Сезонски: Тиват^[5]^[6]
Рајанер	Бергамо, Берлин-Бранденбург (од 25. октобра 2020), Берлин-Шенефелд (до 22. октобра 2020), Братислава, Малта

Статистике

Након отварања савременог комплекса 1986. године аеродром је имао успоне и падове у броју путника. До бомбардовања 1999. једино је 1989. године број путника благо прешао 20.000, а 1987, 1988. и 1998. је број путника био између 15.000 и 20.000 путника. Најмање је превезено 1995. када је број путника био око 3.000.

**Подаци о промету на Аеродрому Константин Велики Ниш**
Година	Путници	Промена	Авио операција	Промена	Карго (т)	Промена
2004.	19.040	927%	284	13%	147
2005.	26.787	41%	315	11%	452	207%
2006.	35.518	33%	382	12%	112	75%
2007.	30.453	14%	456	19%	448	300%
2008.	22.870	24%	353	23%	163	64%
2009.	17.159	25%	349	1%	390	139%
2010.	23.627	38%	558	60%	1.554	298%
2011.	25.112	6%	591	5,9%	705	66%
2012.	27.426	9,2%	781	32,1%	322	54,3%
2013.	21.700	21%	497	36%	357	10%
2014.	1.335	93%	271	45%	288	19%
2015.	36.200	2611,6%	526	94%	553	91,82%
2016.	124.917	345,1%	722	37%	1.967	355,5%
2017.	331.582	165,4%	1.477	104,6%	2.537	29,33%
2018.	351.582	6%	1.417	4%	688	74,5%
2019.	422.255	20%	1.967	39%	1.180	71,5%
2020.	154.233	63%	1.011	49%	523	56%
2021.	146.296	5%	1.040	3%	310	32.2%
2022.	389.022	166%	1.928	85%	91	70%
2023.	448.312	15,24%	3.974	3,06%	70	24,08%

Извор:^[7]^[8]

**Путници (у хиљадама) 2010−2023.**

Последњи унос: 17. март 2024.

Услуге

Аеродром је удаљен око 4 km од средишта Ниша. ЈП „Аеродром” поседује аутобусе којим се обавља превоз путника по кружној линији у Нишу (линија 34).^[9] Аутобуси су набављени као донација након 2000. године.

Такси-услуге такође постоје на аеродрому и повезују путнике за било који део града. Вожња таксијем од аеродрома до средишта града кошта око 300 дин. Rent-a-car агенције се налазе у зони за сортирање пртљага.

Последњих година појавио се и комби-превоз из Београда и градова дуж ауто-пута Београд-Ниш (Велика Плана, Јагодина, Параћин), који превози путнике у складу са сатницом полазака и долазака авиона на аеродром.

Центар за ванредне ситуације

Од августа 2010. на аеродрому су стационирани руски авион Иљушин Ил 76 и два хеликоптера (Мил Ми 26 и Камов Ka 32), који се користе за гашења пожара у Србији и окружењу, према Закону о ванредним ситуацијама. За седиште овог центра, Ниш је изабран због своје повољне географске локације, а током 2007. године аеродром у Нишу је коришћен као база за гашење пожара који су захватили Србију и околне земље.

Иљушин Ил-76 је, поред Бериева Бе-200, служио у гашењу пожара који су 2012. године захватили Тару.^[10]^[11]

Референце

^ „World Aero Data: SKAVSTA - ESKN”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2019. г. Приступљено 17. 02. 2019.
^ EX-YU airport race 2018
^ „GP Planum AD - Gradjevinsko preduzece”. Planum.rs. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 24. 4. 2012.
^ Политика Online - Протест у Нишу због предаје аеродрома држави
^ Air Serbia to launch twelve routes from Niš
^ Air Serbia to be subsidised for Nis flights | News | Flight Global
^ „Statistics | Nis Constantine the Great Airport” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 03. 2020. г. Приступљено 2020-07-14.
^ Niš, Fly From (понедељак, 11. јануар 2016). „FLY FROM NIŠ: Wizz Air bez zamerki, rukovodstvo aerodroma očekuje nove linije”. FLY FROM NIŠ. Приступљено 2020-07-14. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ „ЈП Аеродром - Ниш”. Jgpnis.rs. Архивирано из оригинала 17. 4. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2012.
^ „Press Online :: Vesti dana - politika, skupstina, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: "Iljušin" sleteo u Niš, odmah se uključuje u gašenje”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2013.
^ „Ruski avion za gašenje požara sleteo u Niš | Glas javnosti”. Приступљено 28. 3. 2013.

Спољашње везе

[1] „World Aero Data: SKAVSTA - ESKN”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2019. г. Приступљено 17. 02. 2019.

[2] EX-YU airport race 2018

[3] „GP Planum AD - Gradjevinsko preduzece”. Planum.rs. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 24. 4. 2012.

[4] Политика Online - Протест у Нишу због предаје аеродрома држави

[5] Air Serbia to launch twelve routes from Niš

[6] Air Serbia to be subsidised for Nis flights | News | Flight Global

[7] „Statistics | Nis Constantine the Great Airport” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 03. 2020. г. Приступљено 2020-07-14.

[8] Niš, Fly From (понедељак, 11. јануар 2016). „FLY FROM NIŠ: Wizz Air bez zamerki, rukovodstvo aerodroma očekuje nove linije”. FLY FROM NIŠ. Приступљено 2020-07-14. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[9] „ЈП Аеродром - Ниш”. Jgpnis.rs. Архивирано из оригинала 17. 4. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2012.

[10] „Press Online :: Vesti dana - politika, skupstina, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: "Iljušin" sleteo u Niš, odmah se uključuje u gašenje”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2013.

[11] „Ruski avion za gašenje požara sleteo u Niš | Glas javnosti”. Приступљено 28. 3. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]