Драгољуб Бешлин |
— |
|
Драгољуб Бешлин је био познати српски и југославенски конструктор авиона. Прe Другог светског рата радио је на пројекту авиона Б-5, а након рата је радио на усавршеној верзији под ознаком Пионир 232 - који је испитиван 1948. године. Током блокаде Југославије од стране СССР, бавио се радом на експерименталним авионима малих димензија. Пројектовао је први Југословенски и Српски авион с турбомлазним мотором.
|
|
|
Михајло Петровић |
Коста Сивчев |
|
Михајло Петровић био је српски пилот, с пилотском дозволом број 1 и први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку код Скадра, 7. март 1913. године. Српска војска је послала добровољце у Француску на обуку за пилоте 1912. године, међу њима је био наредник Михајло Петровић. Након успешног завршетка обуке 22 и 23. јуна 1912. успешно полаже завршне испите и тако постаје први српски пилот са дипломом, а имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979.
|
|
Коста Сивчев је један од најзначајнијих српских и југославенских конструктора авиона. Био је ваздухопловно технички пуковник ЈНА у СФРЈ, завршио је Технички факултет у Београду а постдипломске студије на универзитету у Цириху, Швајцарска. Прe Другог светског рата радио је у Паризу у више ваздухопловних конструкционих бироа, потом на конструкцији ловачких авиона ИК-1, ИК-2 и ИК-3. Након рата, дао је велики допринос на пројекту првог послератног борбеног авиона С-49Ц.
|
Владимир Алексић |
Иван Сарић |
|
Владимир Алексић се сматра првим Србином који је полетео једрилицом сопствене конструкције. Летелица је израђена по његовим нацртина на јесен 1909. године. Био је то двокрилац од дрвета, шпанске трске и платна. Труп је имао дужину од 6 m. Први покушај лета се десио 17. октобра 1909. на терену градског вашаришта у Панчеву, уз помоћ гуменог ужета-праћке. Иако је био неупешан (лет од око десетак метара), Алексић је био први Србин који је полетео на ваздухоплову своје конструкције и тиме је постао пионир нашег ваздухопловства.
|
|
Иван Сарић је први човек из Србије који је полетео авионом и то личне конструкције и израде. Овај лет се догодио 16. октобра 1910. у Суботици. Седиште авиона од прућа је сачувано и налази се у Музеју ваздухопловства, код аеродрома Сурчин - Београд. У Музеју се такође налази и реплика авиона Сарић-1, у чијој изради је Сарић лично учествовао. |
Огњеслав Костовић Степановић |
Коста Милетић |
|
Огњеслав Костовић, српски проналазач и научник, капетан руске војске. Сматра се да је две деценије пре Цепелина, конструисао први ваздушни брод такозвани "дирижабл" и израдио за њега бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење. Дирижабл његове конструкције је 1888. године био практично готов, али нажалост није имао прилику да буде испитан у лету. Конструисана летелица је остала у складиштима све док је није након невремена знатно оштетио пожар. Године 1911. први на свету је констуисао хидроавион или летећи чамац како је називан почетком 20. века. |
|
Коста Милетић је био инжењеријски капетан Српске војске и први школовани пилот балона у Србији. Завршио војну академију 1895. године. Током школовања за ваздухопловца у Русији и практично је показао своје знање и оспособљеност у управљању балоном и у раду са голубијом поштом. Након повратка у Србију 1908. године основао је прву српску станицу голубије поште у Медошевцу код Ниша. Био је ангажован на припремама за куповину првих балона за српску војску и на формирању балонског одељења, а приликом пријема купљених балона 19. априла 1909. летео је на балону "Србија" са српском заставом, што је био први лет једног српског ваздухоплова са српским пилотом и српским обележјима. |
Види још |
Српски пилоти | Српски конструктори |
Михаило Мерћеп | Јосип Микл |
Едвард Русјан | Сима Милутиновић |
Тадија Сондермајер | Драган Станојевић |
Михаило Маринковић | Љубомир Илић |
Милош Жуњић | Борис Цијан |
Петар-Пјер Мариновић | Живојин Рогожарски |
Димитрије Коњовић | — |
Ленс Сајџан | Слободан Зрнић |
Миленко Павловић | Душан Станков |
Љубиша Величковић
|
Спортско ваздухопловство | Ваздухопловна медицина |
Стеван Бешевић | —— |
Мирослав Жупански | —— |
Марица Барић | —— |
Квиз о историји српског ваздухопловства на сајту nationalgeographic-srbija.com |