Пласидо Доминго
Хосе Пласидо Доминго Ембил (шп. José Plácido Domingo Embil; Мадрид 21. јануар 1941)[2] је шпански оперски тенор. Један је од најпознатијих тенора и најпродуктивнијих музичара свога доба.[3][4]Познат је по свом јединственом, драматичном гласу са распоном од више од четири пуне октаве. Са 136 оперских улога у свом репертоару, Доминго је певао у више улога него иједан други тенор у историји.[5][6][7] Такође је познат по свом природном таленту за глуму, као и широког музичког знања. Поред певања, још је и диригент и интендант Вашингтонске народне опере и опере у Лос Анђелесу. 8. децембра 2014. одржао је концерт у Комбанк арени у Београду уз пратњу Симфонијског оркестра и хора РТС-а.[8] Почетком 2010-их он је прешао са репертоара тенора у готово искључиво баритонске делове, од којих је најпознатији Сајмон Боканегра. Према подацима из 2020. Доминго је имао 151 различиту улогу.[9][10]
| Пласидо Доминго | |
|---|---|
_06_(cropped).jpg) Доминго јуна 2019. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Хосе Пласидо Доминго Ембил |
| Датум рођења | 21. јануар 1941.[1] |
| Место рођења | Мадрид, Шпанија |
| Занимање | Баритон, Диригент |
| Музички рад | |
| Активни период | 1957—данас |
Доминго је такође постигао значајан успех као вишестрани уметник, посебно у жанровима латино и популарне музике. Осим што је освојио четрнаест Греми и Латин Греми награда, неколико његових плоча је остварило сребру, златну, платинску и мулти-платинску продају. Његов први поп албум, Perhaps Love (1981), проширио је његову славу изван оперног света. Насловна песма, изведена у дуету са кантри и фолк певачем Џоном Денвер, продата је у готово четири милиона примерака[11] и помогла је као увод у његове бројне телевизијске наступе за тенор. Он је такође глумио у многим биоскопским и телевизијским оперским филмовима, посебно под водством Франка Зефирелија. Године 1990. почео је да пева са колегама тенорима Лучаном Паваротијем и Хосеом Карерасом у оквиру групе The Three Tenors. Први снимак Три тенора постало је најпродаванији класични албум свих времена.[12][13]
Одрастајући радећи у сарсуела компанији својих родитеља у Мексику, Доминго је од тада редовно промовисао овај облик шпанске опере. Такође све више диригује опере и концерте и био је генерални директор Опере у Лос Анђелесу у Калифорнији од 2017–2019.[14][15] У почетку је био уметнички директор, а касније генерални директор Вашингтонске националне опере од 1996–2011. Учествовао је у бројним хуманитарним радовима, као и у напорима да помогне младим оперским певачима, укључујући покретање и вођење међународног певачког такмичења Опералија.
Након оптужби за сексуално узнемиравање од касних 1980-их, Доминго је у октобру 2019. дао оставку на место генералног директора Опере у Лос Анђелесу, а касније се извинио због наношења повреда неколико жена које су га оптужиле.[16]
Биографија
уредиПласидо Доминго је рођен у Мадриду 1941. године. Музика и певање пратили су његов живот од самог почетка. Родитељи су му били популарни извођачи традиционалних народних шпанских напева.[17]
Године 1949, његова породица се преселила у Мексико. Већ је као 20-годишњак наступио у улози Алфреда у Вердијевој "Травијати", а 1966. године заменио је болесног колегу, оперског певача у њујоршкој градској опери. Тим наступом је освојио и публику и критику и отворио врата светске оперске позорнице. У само неколико година прославио се врхунским интерпретацијама Вердијевих опера. Касније је певао Пучинија, Леонкавала, Бизеа и Маснеа.
Један од његових најпознатијих наступа је онај из 1990. године када је са Лучаном Паваротијем и Хосе Карерасом одржао концерт поводом отварања Светског првенства у фудбалу у Италији.
Галерија
уреди
Дела
уреди| Датум | Наслов | Издавач | ISBN | Страна | Аутори |
|---|---|---|---|---|---|
| септембар 1983 | My First Forty Years | Alfred A. Knopf | ISBN 0-394-52329-6 | 256 | Пласидо Доминго |
| 1983 | Jacqueline du Pré: Impressions | Vanguard Press | ISBN 0814908675 | 141 | Вилијам Вордсворт Пласидо Доминго |
| децембар 1994 | Opera 101: A Complete Guide to Learning and Loving Opera |
Hyperion | ISBN 0-7868-8025-2 | 494 | Фред Плоткин Пласидо Доминго |
| јул 1997 | Christmas With Plácido Domingo: Trumpets Sound And Angels Sing |
Alfred Publishing Company | ISBN 0-89524-321-0 | 80 | Пласидо Доминго Милтон Окун |
| јул 1997 | Bajo el Cielo Español (Under the Spanish Sky) |
Warner Brothers Publications | ISBN 0-7692-0024-9 | 84 | Пласидо Доминго Карол Куелар |
| март 1999 | Plácido Domingo: Por Amor | Hal Leonard Corporation | ISBN 0-7119-7258-3 | 104 | Пласидо Доминго |
| јануар 2003 | The Zarzuela Companion | Scarecrow Press | ISBN 0810844478 | 352 | Кристофер Вебер Пласидо Доминго |
| март 2003 | Plácido Domingo: My Operatic Roles | Baskerville Publishers, Incorporated | ISBN 1-880909-61-8 | 319 | Хелена Матеопулос Пласидо Доминго |
| март 2007 | Leoncavallo: Life and Works | Rowman & Littlefield Publishers, Inc | ISBN 0-8108-5873-8 ISBN 0-8108-5880-0 |
349 351 |
Конрд Клод Драјден Пласидо Доминго |
| децембра 2007 | So When Does the Fat Lady Sing? | Hal Leonard Corporation | ISBN 1-57467-162-6 | 173 | Мајкл Волш Пласидо Доминго |
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ Пласидо Доминго на сајту Енциклопедија Британика
- ^ Encyclopædia Britannica, Encyclopedia of World Biography, Thomson Gale, 2006, The Concise Grove Dictionary of Music, Oxford University Press, 1994, Warrack, J. and West, E. The Oxford Dictionary of Opera, Oxford University Press, 1992 all give the year of birth as 1941.
- ^ „| Awards/ Grammy”. Placidodomingo.com. Архивирано из оригинала 2015-06-12. г. Приступљено 2015-06-10.
- ^ „| Awards/ Special Honours”. Placidodomingo.com. Архивирано из оригинала 2015-06-11. г. Приступљено 2015-06-10.
- ^ Macy, Laura Williams (2008). The Grove Book of Opera Singers. Oxford University Press. стр. 127—8. ISBN 978-0195337655.
- ^ Matheopoulos & Domingo 2003, стр. 19: "Otello is a dramatic part and Domingo a lirico spinto tenor. But from the beginning it was clear that this was an ideal role for him..."
- ^ Michener, Charles (4. 10. 2004). „Heppner Now Reigning Otello As Domingo Relinquishes Role”. New York Observer. Приступљено 7. 8. 2015.
- ^ „Plasido Domingo oduševio publiku u Beogradu”. Blic. 9. 12. 2014. Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ „Review: In his 151st role, Plácido Domingo plays the ‘wild cat’ as old lion”. Los Angeles Times. 6. 5. 2019. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ „OperaChaser: Domingo's 151st role accompanies zarzuela's great appeal in a passionately presented El Gato Montés ("The Wildcat") at L.A. Opera”. Operachaser.blogspot.com. 20. 5. 2019. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ Butler, Susan (21. 6. 2008). „Milt Okun: Music Legend Milt Okun Honored for a Lifetime of Vision”. Billboard: 34.
- ^ Gareth Malone (28. 4. 2011). Music for the People: The Pleasures and Pitfalls of Classical Music. HarperCollins Publishers. стр. 34—. ISBN 978-0-00-739618-4. Приступљено 30. 7. 2013.
- ^ Classical Music Magazine, volume 17, p. 39 (1994). "And then there's the three tenors phenomenon: The London recording from the 1990 concert became the biggest-selling classical album of all time, having now topped 10-million units throughout the world."
- ^ „Los Angeles Opera homepage, accessed 2017-07-01”. Архивирано из оригинала 2019-04-10. г. Приступљено 2017-07-01.
- ^ Singh, Maanvi (2. 10. 2019). „Plácido Domingo resigns from Los Angeles Opera amid sexual harassment claims”. The Guardian. Приступљено 2. 10. 2019.
- ^ „Plácido Domingo apologises to women who accused him of sexual harassment”. BBC News. 25. 2. 2020.
- ^ Klaus Gehrke, Željka Telišman, 70 rođendan multitalenta svjetskog glasa, Deutsche Welle, 21. siječnja 2011., preuzeto 4. listopada 2013.
Литература
уреди- Amón, Rubén (2011). Plácido Domingo: Un coloso en el teatro del mundo (на језику: шпански). Barcelona: Planeta. ISBN 978-8408099192.
- Domingo, Plácido (1983). My First Forty Years. New York: Knopf. ISBN 0-394-52329-6.
- Matheopoulos, Helena; Domingo, Plácido (2003). Placido Domingo: My Operatic Roles
(2nd изд.). Fort Worth, TX: Baskerville Publishers. ISBN 1-880909-61-8. - Phillips-Matz, Mary Jane (2006). Washington National Opera 1956–2006. Washington, D.C.: Washington National Opera. ISBN 0-9777037-0-3.
- Snowman, Daniel (1985). The World of Plácido Domingo . New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-059527-5.
- Swan, Annalyn (8. 3. 1982). „King Of The Opera: Bravissimo, Domingo!”. Newsweek. Washington, D.C. Архивирано из оригинала 10. 11. 2005. г. Приступљено 14. 7. 2015.
- Volpe, Joseph (2006). The Toughest Show on Earth: My Rise and Reign at the Metropolitan Opera. New York: Knopf. ISBN 0307262855.
- Webber, Christopher (2003). The Zarzuela Companion. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 0810844478.
- Goodnough, David (1997). Plácido Domingo: Opera Superstar (Hispanic Biographies). Enslow Publishers. ISBN 0-89490-892-8
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- Plácido Domingo – My Greatest Roles, collection of televised performances
- Plácido Domingo International Operalia Opera Singer Contest
- Discography Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2012), Deutsche Grammophon Classics
- History of the Tenor – sound clips and narration
- Placido Domingo performs arias from Andrea Chėnier, Abduction from the Seraglio, Carmen, Der Rosencavalier, Fidelio, Forza del destino, Otello, Samson et Dalila, Tales of Hoffman, Tannhaeuser, Tosca, Trovatore, Un Ballo in Maschera on archive.org
Биографија, интервјуи и профили
- Domingo's biography on the Kennedy Center's website at kennedy-center.org
- Peter Conrad, " 'I must live up to what people expect' ", The Observer (London), 9 July 2005 on guardian.co.uk.
- Martin Kettle, "A tenor no more: Domingo to make switch to baritone", The Guardian (London), 24 January 2007.
- Nahuel Lopez, "Oper ist teuer, Sänger sind billig" ("Opera is expensive, singers are cheap"), Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung, 17 March 2009. "Plácido Domingo about too small operas, casting singers as Paul Potts and the humility before a great career". (In German)
- Matthew Stadlen, "Plácido Domingo: 'I've done nothing to deserve this voice'", The Telegraph (London), 25 August 2013 on telegraph.co.uk. (Domingo and his career at age 72)
- Домингова молитва за сценску дуговечност („Политика”, 8. септембар 2021)