Певање из вика
Певање из вика је традиционално двогласно певање које спада у певачке традиције које се испољавају као хетерофоно бордунски вокални облик. Евидентирано је као елеменат нематеријалног културног наслеђа Србије.[1] Овај начин певања карактеристичан је за локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији.
| Певање из вика | |
|---|---|
.jpg) Панорама Златибора | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Златиборски округ, западна Србија |
| Заједница | Локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији |
| Предлагач | Друштво за неговање традиционалног певања извика |
| Веб сајт | http://nkns.rs/cyr |
Певање из вика се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.[2]
Техника певања
уредиПесме изводе два певача истог пола или комбиновано, а певач који почиње песму, према народном тумачењу, „поведе”, „управља”, „предваја”, „даје команду”, „усјеца”, док се други извођач, укључује нешто касније и прати певање „вози направо”. Важно је да у току извођења не дође до прекидања музичког тока. Ове песме не певају деца због старосне доби у којој још немају развијене потребне физичке предиспозиције (зрео, јак, продоран глас, дугачко задржавање даха). Мелодија је увек иста, песма може да буде у два или у четири стиха, а када се пева аријом, како то народ зове, у четворо или и више њих, пева се такозваном пожешком, златиборском или златарском „кајдом”.[3]
Теме песама
уредиТекстови песама забележени у ужичком крају класификовани су у песме уз женске и мушке послове (жетелачке, косачке, рабаџијске, „прељске”, чобанске...), свадбарске и сватовске, песме о завичају, славске, љубавне. Песма се певала и на просидбама, свадбама, сјелима, прелима, комишањима, испраћајима у војску али и без икаквог посебног повода, при случајном сусрету. Песме извика се данас изводе у свакодневном животу уз поједине послове: кошење, моба, комишање, рабаџијање, чување стоке, кад се пече ракија, на свадбама, славама, рођенданима, уз поједине послове.
Нематеријално културно наслеђе
уредиПевање из вика чувају локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији, селима општина Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Ужице, Чајетина.
Такође, у оквиру више културно-туристичких манифестација у Златиборском округу одржавају се такмичења изворних група у певању, као што су Златарфест у Новој Вароши, Сусрети на Змајевцу у Рожанству, Сабор „Злакуса у песми и игри” у Злакуси и др. У Новој Вароши постоји Друштво за неговање традиционалног певања Извика.[4]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Листа елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Србије”. Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 2. 12. 2017.
- ^ „Певање из вика”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Енографски музеј у Београду. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ „Певање „из вика“ - певање из душе”. РТС. Приступљено 2. 12. 2017.
- ^ „Традиција певања извика”. Друштво за неговање традиционалног певања Извика. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 2. 12. 2017.
Спољашње везе
уреди- „Muzička tradicija na Zlatiboru i Zlataru - pevanje "iz vika"”. Srbiju volimo. Приступљено 2. 12. 2017.
