Нова Варош

Нова Варош
Нова Варош;
	Нова Варош
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Нова Варош
Становништво
— 2022.	7.542
Географске карактеристике
Координате	43° 27′ 37″ С; 19° 48′ 55″ И / 43.46026° С; 19.81539° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1.111 m
	Нова Варош Нова Варош на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31320
Позивни број	033
Регистарска ознака	NV

Нова Варош је градско насеље и седиште истоимене општине у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 7.542 становника.

Географија

Нова Варош - панорама града

Смештена је на средини магистралног пута Београд—Бар, на надморској висини од 1.000 м. Над њом се издиже планина Златар, дуга 22 км и широка 12 км, са највишим врхом од 1.627 м. Сама нововарошка општина обухвата површину од 584 км² у којој живи преко 16.000 становника.

Код насеља Кокин Брод, 11 километара северно од Нове Вароши ка Чајетини, подигнута је насипна брана (хидроцентрала) и тако је у долини Увца створено Златарско језеро (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде.

Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе хидроцентрале „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника.

Пољопривреду карактерише развијено сточарство, производња млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју воћарства, пчеларства и откупу и преради шумских плодова. Пољопривредну површину чини 57,10% укупне површине општине, а шумском земљишту припада 33,85%.

За развој туризма у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера.

Једна од изузетних природних реткости је белоглави суп, чије је станиште у кањону реке Увац.

Културно-историјске споменике представљају: цркве - брвнаре по селима, зграда старе школе у Радоињи, црква и џамија у Новој Вароши и други белези и знамења. Они сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству Келта, Римљана, Словена и других народа на овим просторима.

Овде се налази ОШ „Живко Љујић” Нова Варош. Постоји Завичајни музеј у Новој Вароши отворен 2012. године.^[1]

Историја

Нова Варош је настала у средином 16. века. Везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина. Кад је Скендер-паша, путујући из Босне за Цариград (1530), застао са пратњом на заравни у подножју планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио је при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеља на месту данашње Нове Вароши. Названо је Скендер-пашина Паланка. Кад је нарасло до близу 2.000 кућа, „букну пожар и спржи палаку до темеља“ (Евлија Челебија). Већина становника је остала ту и подигла нову касабу коју назваше Јени Касаба, што на српском значи Нова Варош.

Све живља трговина стоком и њеним производима, учинила је да се варош, на раскрсници важних путева, брзо развијала. Административно, од 1776, била је у саставу новопазарског санџака. Средином 19. века Нова Варош, према записима руског конзула и путописца Александра Гиљфердинга, имала је око 300 кућа и око 1.200 становника, „што је била реалнија процена од оне коју је изнео Елвија Челебија, који је иначе склон претеривању, навео да у Новој Вароши има чак. 2.000 кућа“.^[2]

Почетком 19. века (1809), град су од Турака ослободили Карађорђеви устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.

После више окршаја у Првом и Другом српском, а затим и у Невесињском устанку 1875. године (велика борба у суседном селу Радоињи), народ овог краја ослободио се турског ропства победом у Првом балканском рату 1912. године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.

У времену од 1865. до 1902. године, Нова Варош је припадала Новопазарском санџаку, а потом је од 1902. до 1912. године била у саставу посебног Сјеничког санџака. На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска Краљевине Србије.^[3]

Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.

И у Првом светском рату нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на Солунском фронту и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода Петар Бојовић, родом из села Мишевићи испод планине Златар, командовао је српском Првом армијом.

Соколско друштво је основано 1924. као прво у бившем Новопазарском Санџаку, соколски дом је грађен 1930-тих.^[4]

Нова Варош није остала по страни и у Народноослободилачком рату 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду, а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена 4. децембра 1944.

Демографија

Зграда старе општине у Новој Вароши

У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња два пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	1.781
1953.	2.179
1961.	3.200
1971.	5.718
1981.	8.565
1991.	10.424	10.405
2002.	10.335	10.462
2011.	8.795

Етнички састав према попису из 2011.^[6]‍

Срби	7.182	81,66%
Бошњаци	788	8,96%
Муслимани	525	5,97%
Југословени	33	0,37%
Црногорци	18	0,20%
Хрвати	4	0,04%
Албанци	3	0,03%
Горанци	3	0,03%
Роми	3	0,03%
Руси	3	0,03%
Мађари	2	0,02%
Македонци	2	0,02%
Словаци	2	0,02%
Словенци	2	0,02%
Бугари	1	0,01%
Румуни	1	0,01%
Украјинци	1	0,01%
остали	9	0,10%
неизјашњени	136	1,54%
непознато	77	0,87%
укупно: 8.795

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	16	22
80+	16	34
75—79	44	63
70—74	95	114
65—69	166	200
60—64	217	226
55—59	280	232
50—54	418	448
45—49	530	509
40—44	434	527
35—39	342	386
30—34	304	310
25—29	342	350
20—24	463	411
15—19	482	486
10—14	402	432
5—9	284	291
0—4	218	241
Просек :	35,1	35,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	458	553	1.004	1.807	2.612	3.061	3.132

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	391	564	588	1.085	370	97	25	6	4	2	3,30

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.149	1.399	2.583	100	52	15
Женски	4.318	1.173	2.586	391	163	5
УКУПНО	8.467	2.572	5.169	491	215	20

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.942	80	1	7	815
Женски	1.593	47	0	0	657
УКУПНО	3.535	127	1	7	1.472
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	229	88	199	73	111
Женски	69	10	229	81	18
УКУПНО	298	98	428	154	129
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	11	18	128	68	60
Женски	33	19	92	114	187
УКУПНО	44	37	220	182	247
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	22	0	0	32
Женски	16	0	0	21
УКУПНО	38	0	0	53