Окривљавање жртве

Окривљавање жртве се дешава када се жртва кривичног дела или било које противправне радње сматра потпуно или делимично кривом за штету која ју је задесила.[1] Постоје историјске и актуелне предрасуде према жртвама насиља у породици и сексуалних злочина, као што је већа тенденција да се окриве жртве силовања него жртве пљачке ако су се жртве и починиоци познавали пре извршења кривичног дела.[2]

Историја

уреди

Иако је Рајан популаризовао ову фразу, други научници су идентификовали феномен окривљавања жртава.[3] Теодор В. Адорно је, 1947. године, дефинисао оно што ће се касније назвати 'окривљавањем жртве' као 'једну од најзлокобнијих карактеристика фашистичког карактера'.[4][5]

Секундарна виктимизација жртава сексуалног и другог насиља

уреди
 
Стотине људи окупило се у згради парламента Алберте у Едмонтону да протестују против окривљавања жртава

Секундарна виктимизација је ретрауматизација жртве кроз одговоре појединаца и институција. Типови секундарне виктимизације укључују окривљавање жртве, неверовање у причу жртве, минимизирање озбиљности напада и неодговарајући третман након напада од стране медицинског особља или других организација.[6] Секундарна виктимизација је посебно честа у случајевима познанствa, војничких сексуалних траума, као и силовања малолетнице.[тражи се извор]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Victim Blaming” (PDF). Canadian Resource Centre for Victims of Crime. Приступљено 2018-08-31. 
  2. ^ Bieneck, Steffen; Krahé, Barbara (јун 2011). „Blaming the Victim and Exonerating the Perpetrator in Cases of Rape and Robbery: Is There a Double Standard?” (PDF). Journal of Interpersonal Violence. 26 (9): 1785—1797. PMID 20587449. S2CID 206561769. doi:10.1177/0886260510372945. 
  3. ^ Robinson 2002, стр. 141.
  4. ^ Adorno, T. W. (1947). „Wagner, Nietzsche and Hitler”. The Kenyon Review. 9 (1): 155—162. JSTOR 4332830. 
  5. ^ Harding, James Martin (1997). Adorno and 'A Writing of the Ruins': Essays on Modern Aesthetics and Anglo-American Literature and Culture. SUNY Press. стр. 143. ISBN 978-0-7914-3270-9. 
  6. ^ Campbell, R.; Raja, S. (1999). „Secondary victimization of rape victims: insights from mental health professionals who treat survivors of violence”. Violence and Victims. 14 (3): 261—275. PMID 10606433. S2CID 32496184. doi:10.1891/0886-6708.14.3.261. 

Литература

уреди

Додатна литература

уреди

Спољашње везе

уреди