Обележавање зуба
Нумерички системи за обележавање зуба служе као скраћенице. Уместо да се у свакодневном говору, комуникацији и вођењу евиденције и статистике користи пун назив зуба, много је једноставније и практичније да се он означи словом, бројем или неким другим симболом.[1]
Три најчешћа начина обележавања су: Палмерова метода, универзални нумерички систем и бинарни систем.[2]
Историјат
уредиКомитет Америчке денталне асоцијације је 1947. године препоручио употребу Палмерове методе обележавања зуба. Пошто је она захтевала употребу симбола, тешко се користила на тастатурама. Као резултат, асоцијација је 1968. подржала универзални нумерички систем. Данас се пак због једноставности углавном користи систем FDI подржан од стране Светске здравствене организације.
Палмерова метода обележавања
уредиПалмерова метода или ангуларни систем се и данас радо употребљава међу студентима стоматологије и лекарима у Уједињеном Краљевству,[3] а ради доброг графичког приказа користе је и ортодонти и орални хирурзи. Овде је хумани зубик пројектован у координатни систем и подељен у четири једнака квадранта. Зуби сталне дентиције се у оквиру квадранта обележавају бројевима 1-8 идући од медијалне линије (од секутића ка умњаку), док су млечни зуби на исти начин обележени великим латиничним словима (A, B, C, D, E). Заправо у почетку је млечна дентиција обележевана римским бројевима (I-V), али је Палмер ово променио због једноставности и мање могућности грешака у интерпретацији.
Овај систем обележавања садржи симболе (┘└ ┐┌) који означавају припадност зуба одређеном квадранту, а број или слово поред симбола указују на његову тачну позицију. Стога ће и десни и леви горњи централни секутић бити означен бројем "1", али ће десни поред себе имати ознаку "┘" а леви ознаку "└".
Универзални нумерички систем
уредиУниверзални нумерички систем (енгл. ADA-system) је начин обележавања зуба који се најчешће користи у САД. Он користи бројеве 1-32 за обележавање сталних зуба и велика слова енглеског алфабета (од А до Т) за обележавање млечне дентиције. Осим тога постоји и алтернативно означавање млечних зуба комбинацијом бројева и слова, где се зуби означавају бројевима 1-20 а као суфикс се додаје мало латинично слово "d".
Зуб означен бројем "1" у сталној дентицији је горњи десни трећи молар, а бројање се наставља у горњој вилици до левог трећег молара који носи ознаку "16". Након тога се почиње у доњој вилици са левим трећим моларом ("17") и наставља се до десног трећег молара који је означен бројем "32". На исти начин се одвија и обележавање млечних зуба (почиње се од горњег другог кутњака који је обележен као „А“ или "1d").
Овај систем има посебан број или слово за сваки зуб, што знатно олакшава коришћење тастатуре.
Бинарни систем
уредиДанас се у свету најчешће користи бинарни бројчани систем (енгл. FDI-system), установљен у Букурешту 1970. године на заседању Светске стоматолошке федерације. Он је познат и као ISO-3950 означавање и подржава га Светска здравствена организација.
Зубни лукови су подељени на четири квадранта који су обележени бројевима 1-4 за сталну дентицију (при чему 1 означава горњи десни, 2 горњи леви, 3 доњи леви и 4 доњи десни квадрант). Четири квадранта млечне дентиције су обележена бројевима 5-8. Други број у систему означава положај зуба у квадранту, идући од медијалне линије. Тако се нпр. горњи десни очњак означава са 13 (чита се један-три); доњи леви латерални секутић са 32 (чита се три-два) итд.
 |
 |
Референце
уреди- ^ Жељко Мартиновић (2000). Основи денталне морфологије (2nd изд.). Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-7549-175-0.
- ^ Олга Јанковић; Верица Вуњак (2001). Морфологија зуба (7th изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-08912-0.
- ^ Blinkhorn A, Choi C, Paget H (1998). „An investigation into the use of the FDI tooth notation system by dental schools in the UK.”. Eur J Dent Educ. 2 (1): 39—41. PMID 9588962. doi:10.1111/j.1600-0579.1998.tb00034.x.
Спољашње везе
уреди
- Светска стоматолошка федерација Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2007)
- Обележавање зуба (језик: енглески)