Други горњи секутић

Стални зуби човјека
Други горњи секутић
Други горњи секутић
Зуби горње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Горњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)
Зуби доње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Доњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)

Други горњи (латерални, дистални) секутић – dens incisivus secundus superior - је други зуб од медијалне линије у оба квадранта горњег денталног лука. Постоје два горња латерална секутића која се обележавају на следећи начин:

• стални горњи десни други секутић – 12;
• стални горњи леви други секутић – 22.

Својом мезијалном површином он контактира са централним секутићем, а дистално са очњаком. Други горњи секутић је умањени облик првог и допуњује га у функцији (мастикација, фонетика и естетика). Показује правилан знак угла и лука и правилан нагиб корена, а оклудира са доњим латералним секутићем и доњим очњаком.

Круна

Круна зуба је по облику слична горњем централном секутићу, али је нешто заобљенија и показује честе варијације, па може да се јави у више различита облика: облик сличан перли (бисеру), облик сличан очњаку, а најчешће је ипак слична круни првог секутића. На круни се описује пет површина (аспеката): лабијална, палатинална, две проксималне и инцизална.

Лабијани аспект

Лабијална површина (лат. facies labialis) је облика високог трапеза или правоугаоника, са базом у пределу сечивне ивице. У целости подсећа на аналогну површину горњег централног секутића, али је нешто мања и заобљенија. Максимум конвекситета се налази у вратној трећини и више је изражен мезијално (правилан знак лука). На лабијалној површини се уочавају и два плитка удубљења (мезиолабијална и дистолабијална развојна депресија), која полазе од сечивне ивице и завршавају се у средњој трећини. У вратној трећини могу да се виде тзв. глеђни набори (преклопне линије), паралелни са цервикалном линијом.

Мезијални профил је конвексан и висина контуре се налази на споју инцизалне и средње трећине, а дистални профил је сличан, с тим што се висина контуре налази у средњој трећини. Сечивна ивица је равна, али се код новоизниклих зуба могу наћи два кумулуса, која нестају када он успостави активну оклузију. Цервикална линија је конвексна у смеру корена.

Палатинални аспект

Палатинална површина (лат. facies palatinalis) је нешто ужа од лабијалне и има облик троугла. У инцизалној и средњој трећини она је конкавна и овде се налази лингвална јама (лат. fossa lingualis s. dentalis), коју ограничавају мезијални и дистални маргинални гребенови. У цервикалној трећини палатинална површина је конвексна и гради цингулум, који је израженији у односу на централни секутић. Између ових структура налази се хоризонтална лингвогингивална бразда са слепим отвором (лат. foramen caecum) из кога извире и fissura liguocervicalis и пружа се вертикално ка дисталном делу врата зубa. Највећи конвекситет палатиналне површине се налази у пределу цингулума.

Проксимални аспект

Мезијална и дистална проксимална површина (лат. facies mesialis et facies distalis, s. facies proximalis) су облика троугла са базом у пределу врата зубa. Мезијална страна је дужа, шира и равнија од дисталне и има већу контактну област, која се налази у инцизалној трећини (док је код дисталне она локализована нешто цервикалније).

Лабијални профил је конвексан, а палатинални конкаван у средњој и инцизалној, а конвексан у цервикалној трећини. Сечивна ивица је оштра или благо заобљена и нагнута орално.

Инцизални аспект

Са инцизалног аспекта зуб је трапезоидног облика, слично очњаку, са базом коју чини лабијална површина и врхом у пределу цингулума.

Врат

Врат зубa (лат. collum dentis) се наставља на круну и показује цервикалну линију са конвекситетом у апикалном (код лингвалне и палатиналне површине) и инцизалном смеру (код проксималних површина).

Корен

Горњи латерални секутић има један корен, купастог облика. Често показује уздужну бразду на дисталној површини и на попречном пресеку је овоидног облика. У поређењу са централним секутићем, нешто је дужи у односу на висину круне и има оштрији врх, али у принципу личе један на други.

Димензије

Други горњи секутић
Мезио-дистална ширина	Вестибуло-орална ширина	Висина круне	Дужина корена	Укупна дужина зуба
6,5 mm	6,0 mm	9,0 mm	13,0 mm	22,0 mm

Развој зуба

Почетак калцификације	Комплетно формирана круна	Ницање (ерупција)	Завршен раст корена
1 година	4 - 5 година	8 - 9 година	11 година

Варијације

Код овог зубa се среће највећи број варијација и аномалија у читавом зубику, са изузетком умњака. Често се среће и као прекобројни зуб у вилици. Од многобројних варијација већина се односи на:

• облик лабијалне контуре,
• облик цингулума,
• облик проксималних површина и
• закривљеност корена.

Види још

• Топографско-анатомска обележја зуба
• Посебне морфолошке карактеристике зуба
• Дентална номенклатура
• Каријес

Референце

• Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 978-86-7549-175-0;
• Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 978-86-17-08912-0;
• Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 978-86-7330-139-6, COBISS-ID 94080780;