Молодечно
Молодечно[1] (блр. Маладзе́чна; рус. Молоде́чно) је град у Минској области у Републици Белорусији и административни је центар Молодечанског рејона.
| Молодечно Маладзе́чна; Молоде́чно | |
|---|---|
 Градска већница и главни градски трг | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област | Минска област |
| Рејон | Молодечански |
| Основан | први помен 1388. |
| Статус града | 21. маја 1929. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 93.736 |
| — густина | 3.124,53 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 54° 18′ 49″ С; 26° 51′ 06″ И / 54.313611° С; 26.851667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 161 m m |
| Површина | 30 km2 |
  Молодечно Молодечно на карти Белорусије | |
| Поштански број | 222301, 222302, 222303, 222304, 222305 222306, 222307, 222310 |
| Позивни број | +375 176 |
| Регистарска ознака | 5 |
| Веб-сајт | |
| Град Молодечно | |
Град се налази на обалама реке Уша на око 73 км северозападно од главног града земље Минска.
Према попису из 2009. у граду је живело 97.600 становника.
Порекло имена
уредиИме града води порекло од некадашње реке Молодачанке која је ишчезла услед обимних мелиорационих радова у том подручју.
Историја
уредиНасеље Молодечно се први пут помиње 1388. у писму књаза Димитрија Аљгердовича упућеном књазу Владиславу, као утврђење на десној обали реке Уше. Била је то грађевина опасана каменим зидом висине 3,5 метра и дужине до 11 m.[2] Кнез Жигмунд Пољски је 1501. насеље предао на управу извесном велможи Мстиславу који је био у обавези да обезбеђује сигуран прелазак преко реке за ловце и велможе.[3] У наредна века град је променио неколико господара.
Подручје је постало део Руске Империје 1793. године. Школа је отворена 1864, а 1871. подигнута је и прва православна црква посвећена Покрову Пресвете Богородице (која и данас стоји на централном градском тргу). Кроз град је 1873. прошла железница која је повезивала Минск са Вилнусом, а са проласком железнице која је повезивала Санкт Петербург та Полоцк са Гродном, Молодечно постаје и важно саобраћајно раскршће.
Уочи почетка Првог светског рата у граду је живело преко 2.000 становника, док је током самог рата у њему била стационирана 10. руска армија. Након краткотрајне немачке окупације од фебруара до децембра 1918. у граду су током Руског грађанског рата стационирани бољшевички одреди. Као последица Пољско-совјетског рата, а према одредбама Ришког мира (1921) Молодечно постаје део Пољске. Године 1926. постаје административни центар посебног повјата у оквирима Вилнуског војводства, а 1929. добија и одређена градска права.
Године 1939. град постаје саставни део Белоруске ССР, односно Совјетског Савеза. Током нацистичке окупације (од 26. јуна 1941. до 5. јула 1944) у североисточном делу града постојао је концентрациони логор за ратне заробљенике Шталаг 342 у којем је побијено око 33.000 заробљеника.
Становништво
уредиПрема процени, у граду је 2012. живело 93.736 становника.
| 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| 72.612[4] | 91.726[4] | 91.726[4] | 94.282[4] | 93.736[4] |
Партнерски градови
уредиГрад Молодечно има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим гардовима:
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 179.
- ^ Bielerzewski, Piotr (2004). „Mołodeczno”. Rzeczpospolita Wirtualna. Приступљено 16. 5. 2006.
- ^ Filip Sulimierski, Bronisław Chlebowski, Władysław Walewski, ур. (1885). Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich. VI. Warsaw: Wł. Walewski. стр. 960. Архивирано из оригинала 21. 02. 2006. г. Приступљено 16. 5. 2006.
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Литература
уреди- Filip Sulimierski, Bronisław Chlebowski, Władysław Walewski, ур. (1885). Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich. VI. Warsaw: Wł. Walewski. стр. 960. Архивирано из оригинала 21. 02. 2006. г. Приступљено 16. 5. 2006.
Спољашње везе
уреди- Службена веб презентација Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2021)
