Михаило Ф. Луковић

Михаило Ф. Луковић (Горња Јабланица, код Медвеђе, 15. фебруара 1921 – Београд, 9. марта 2011) био је писац епске поезије, истакнути спортиста и учесник Народноослободилачке борбе.

Михаило Ф. Луковић
Лични подаци
Датум рођења	(1921-02-15)15. фебруар 1921.
Место рођења	Горња Јабланица, код Лесковаца, Краљевина Југославија
Датум смрти	9. март 2011.(2011-03-09) (90 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Образовање	Гимназија у Лесковцу, Правни факултет у Београду
Породица
Супружник	Мирослава Луковић
Књижевни рад
Период	1985—2010
Најважнија дела	Несаломљиви горштаци,Лоза Луковића из Гајтана

Биографија

Детињство и школовање

Михаило Ф. Луковић је рођен 15. фебруара 1921. године у Горњој Јабланици, подно Радан планине на југу Србије. Био је осмо дете паора Филипа Луковића, и домаћице Божане Кецојевић, удате Луковић. Породица Луковић се доселила 1884. године из Црне Горе у Србију. Михаило је у селу Гајтану завршио осам разреда основне школе. Затим, гимназију у Лесковцу, а Правни факултет у Београду.

Живот и дела

Епском поезијом почео се бавити још у гимназији као члан литерарне дружине, где је и читао своје прве песме. Током Другог светског рата, у почетку се борио за краља и отаџбину, да би 1943.године био у партизанима као политички комесар. По завршетку рата, почиње да ради у полицији као начелник, али врло брзо прелази да ради у државној служби. Поред тога, обавезе на радном месту, ванредно студирање и старање о породици учинили су да једно време застане у стварању поезије. Од 1985. године припрема прву збирку епских песама Несаломљиви горштаци, која је објављена 1989. године. После ове књиге посвећује се, заједно са својим братанцем Милошем Д. Луковићем, припреми и писању обиман (300 стр.) родослов - Лоза Луковића из Гајтана, која се појавила 1997. године. Након књиге Лоза Луковића из Гајтана, поново се посвећује епској поезији. Књига епске поезије представља веома битно измењено и допуњено издање првобитне збирке песама Несаломљиви горштаци, коју је објавио 2003.године. Писац њоме даје целовиту епску слику старих и нових историјских догађаја српског народа, нарочино на југу Србије. Био је члан Удружења потомака ратника 1912-1920. Пред сам крај живота је завршио и последња два дела која нису објављена.Једно дело је наменио Удружењу потомака ратника од 1912-1921 године, док је друго дело било аутобиографско. Након пензионисања, потпуно се посвећује својој породици и необјављеним делима. До самог краја живота писао је своја дела. У фебруару месецу је напунио 90 година, али месец дана након тога умире у болници у Београду 2011. године.

Стил писања

У књизи Несаломљиви горштаци Михаила Луковића песме имају језичку особину: оне су испеване у дијалекту. Писац је највећи део свог живота провео у градској средини (претежно у Београду), али је у својој епској поезији остао при свом завичајном говору. Песме су написане као десетерац. Поред оригиналног језичког израза, у књизи песама се могу видети и епске слике.

Спортски успеси

Михаило је био активни спортиста и бавио се атлетским дисциплинама, бициклизмом, тенисом и стрељаштвом. Био је један од најбољих шахиста у Београду. Неки запаженији резултати:

• првак Србије у стрељаштву
• носилац Медаље мајстора стрелца (највећег стрељачког признања)
• две златне медаље са атлетског такмичења Југославије у вишебоју

Библиографија

Објављена дела

• Несаломљиви горштаци, 1989.COBISS.SR 1541934837
• Лоза Луковића из Гајтана, 1997. COBISS.SR 123470087
• Несаломљиви горштаци:епска поезија (допуњено издање), 2003.COBISS.SR 111334924
• Трећи српски устанак, 2021.

Необјављена дела

• Аутобиографија

Спољашње везе

• Савез удружења потомака ратника Србије 1912. – 1920.