Стрељаштво

Стрељаштво је спорт у коме се коришћењем различитих типова пушака и пиштоља гађа у покретне и непокретне мете.^[1] Овај спорт не треба мешати са стреличарством,^[2]^[3] спортом у којем је такође циљ погодити мету, али коришћењем оружја као што су лук и стрела и самострел. Стрељаштво је стандардни спорт у програму модерних Олимпијских игара. ИССФ (Светска спортска стрељачка федерација) данас броји преко 160 земаља чланица и спада у најраширеније спортове. Поједине дисциплине стрељаштва су саставни делови вишебојских спортова као што су биатлон и модерни петобој.

Стрељачки спортови се могу категорисати према опреми, даљинама гађања, метама, временским ограничењима и степену атлетизма који је укључен. Стрељачки спортови могу укључивати тимско и појединачно такмичење, а тимски учинак се обично процењује сумирањем резултата појединачних чланова тима. Због буке^[4] пуцања и велике (и често смртоносне) енергије удара пројектила, стрељачки спортови се обично изводе или на одређеним сталним стрелиштима^[5] или на привременим стрелиштима у областима удаљеним од насеља.

Историја

Ово је један од најстаријих спортова, јер су се још у старом и средњем веку одржавала такмичења од гађања праћком до лука и стреле. Спортско гађање луком и стрелом (стреличарство) одржава се и данас и веома је популарно у неким земљама, нарочито у САД.

Проналаском ватреног оружја почела су се одржавати такмичења у гађању ватреним оружјем. Познато је да се једно од првих такмичења одржало у Швајцарској у XV веку са тадашњом пушком аркебузом. Било је веома популарно и у Русији.

Стрељаштво као модеран спорт развио се тек у XIX веку. Осим пушком од 1890. године почело је и гађање пиштољем. Већ на 1. Олимпијским играма у Атини 1896. стрељаштво је било на програму такмичења. Тада се гађало пиштољем слободног избора са 25 m i 50 m, револвером са 25 m и војничком пушком на 200 m и 300 m. Од тада такмичење у стрељаштву је осталу о програму Олимпијских игара и данас. Дисциплине су мењане неколико пута.

У Лиону је одржано прво међународно такмичење 1897. које је касније признато као прво светско првенство. Учествовали су такмичари из пет земаља: Италије, Холандије, Норвешке, Швајцарске и Француске.

Године 1907. основан је Међународни стрељачки савез (фр. Union Internationale de Tir) скр. UIT. (енгл. International Shooting Union) ISU, који је 1998 модификовао назив у (енгл. International Shooting Sport Federation) скр. ISSF - Међународна спортска стрељачка федерација.^[6]^[7]^[8]

Историјски развој стрељаштва у Србији

Лого Стрељачког гласника

Прво стрељачко удружење на територији данашње Србије је основано у Белој Цркви 1777. године, под називом Стрељачко друштво у Белој Цркви, под којим се именом све задржало до 1931. Ради обуке одређеног броја становника, које је Магистрат морао ставити у службу граничарском пуку у случају потребе, изграђена су од 1788—1818. године многа стрелишта. После тога грађанство је прихватило стрељаштво као разоноду и спорт. 1818. године друштво је имало 250 чланова. Стрељачка удружења у другим градовима су основана у Новом Саду 1790, Панчеву 1813, у Београду 1851, у Митровици 1871, Земуну 1872, Ваљеву и Неготину 1880, Нишу, Великом Бечкереку (Зрењанину) и Крагујевцу 1881. „Прва наука о раду с пушком“ написана је 1791. у којој је разрађена терминологија стрељаштва. У Србији је 1886. одржано „Прво земаљско гађање“. Први савез стрељачких удружења на Балкану је Савез стрељачких дружина Краљевине Србије, основан је 1887. После две године изашао је први броји Стрељачког гласника 1. јуна 1889. Стрељачки савез Краљевине Србије примљен је 1909. у Међународни стрељачки савез.

Стрелци Србије су учествовали на светском првенству 1909 у Хамбургу у гађању војничком пушком. Стрељачки савез Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца основан је 28. септембра 1924. године у Београду. Између два рата стрелци Југославије су учествовали једино на светском првенству у Луцерну 1939. где су освојили 11. место. Прво послератно државно првенство одржано је у Крагујевцу 1946, а Стрељачки савез Југославије обновљен је 4. априла 1948. године.

Безбедност

Правила Међународног стрељачког савеза садрже само посебне захтеве безбедности за које тражи да се примењује на међународним првенствима. Обавезна и посебна правила безбедности на стрелиштима разликују се од земље до земље. Организациони комитет је одговоран за безбедност. На стрелишту због безбедности стрелаца, особља стрелишта и гледалаца мора се опрезно руковати оружјем. Члан жирија и судије у пуцаоници могу у свако време прекинути гађање. Оружје се пуни само на стрељачком месту. Стрелци и остало особље у близини ватрене линије носе штитнике за уши. Стрелци док гађају носе несаломљиве наочаре.

Оружје

Муниција

Муниција за ваздушно оружје мора бити израђена од олова или сличног меког материјала са максималним пречником од 4,5 mm (.177 cal). Зрна могу бити било којег облика.

Малокалибарска муниција мора бити израђена од олова или сличног меког материјала. Малокалибарски метак ивичног опаљења 5,6 mm (.22 cal) Long rifle.

Муниција за оружје великог калибра. За војничку пушку кал. 7,9 mm и ПАП кал. 7,62 mm забрањена је употреба муниције са зрнима специјалне намене (запаљива, обележавајућа, експлозивна и комбинована). За војнички пиштољ кал. 7,62 mm избор муниције је слободан. За пиштоље - револвере централног опаљења, малокалибарско оружје, ваздушно оружје и пушке сачмарице избор муниције је слободан у оквиру прописа Међународног стрељачког савеза.

Дисциплине у стрељаштву

Гађање ваздушном пушком са 10m

Такмичења у стрељаштву организују се са следећим оружјем: ваздушне пушке, малокалибарске и великокалибарске пушке слободног избора, малокалибарске пушке серијске производње (стандард), малокалибарске пушке са оптичким нишаном, војничке пушке, пиштоља (малокалибарског серијског и аутоматског, ваздушног, слободног избора и великог калибра) и ловачке пушке у дисциплинама гађања глинених голубова скит и трап).

Мете за великокалибарску пушку су промера 1х1 м, за пиштољ 0,50х0,50 м, за малокалибарску пушку 16,4 cm, а за ваздушну пушку 8,3 cm. Различите су и даљине за гађање. За велики калибар удаљеност је 300 м, мали калибар 50 м, за ваздушну пушку 10 м, за пиштољ малокалибарски, великокалибарски и аутоматски 25 м и за малокалибарски пиштољ серијски и слободног избора на 50 м.

Поједине дисциплине стрељаштва су саставни део вишебојних спортова као што су биатлон и модерни петобој.

У следећој табели су приказане најчешће стрељачке дисциплине, са ознаком које су биле на програму олимпијских игара и од када.

Такмичење у стрељаштву са малокалибарком пушком из лежећег става

Дисциплина	ОИ - мушки	ОИ - жене
Пушка
300 м МК пушка	1900–1972 (тростав)	—
300 м Стандардна пушка	—	—
50 м МК пушка	1952— (тростав), 1912-2016 (Лежећи став)	1984— (тростав)
10 м Ваздушна пушка	1984—	1984—
Пиштољ
50 м Пиштољ	1896—2016	—
25 м Пиштољ - брза паљба	1896—	—
25 м Стандардни пиштољ	—	—
25 м Пиштољ	—	1984—
10 м Ваздушни пиштољ	1988—	1988—
Сачмара
Трап	1900—	2000—
Дупли трап	1996—	1996–2004
Скит	1968—	2000—
Покретне мете
50 м Покретна мета	—	—
10 м Покретна мета	1992–2004	—

Референце

^ „Handgun Sports • NSSF | National Shooting Sports Foundation”.
^ „Archery 101 by Archery 360”.
^ „Archery | World Archery”.
^ Kardous, C. A.; Willson, R. D.; Hayden, C. S.; Szlapa, P.; Murphy, W. J.; Reeves, E. R. (2003). „Noise exposure assessment and abatement strategies at an indoor firing range”. Applied Occupational and Environmental Hygiene. 18 (8): 629—36. PMID 12851012. doi:10.1080/10473220301409.
^ „Noise levels at shooting range - timesofmalta.com”.
^ „Continental Championships - Europe”. issf-sports.org. 9. 6. 2020.
^ Barth, Katrin; Dreilich, Beate (1. 10. 2010). Training Shooting Sports. Meyer & Meyer Verlag. стр. 18. ISBN 978-1-84126-305-2.
^ Golob, Julie (13. 12. 2013). „Olympic Shooting Sports”. Shoot: Your Guide to Shooting and Competition. Skyhorse Publishing Company, Incorporated. стр. 87. ISBN 978-1-62636-607-7.

Литература

Водопивец, В, Спортско стрељаштво, Војно издавачки завод, Народна књига, Београд, 1977.
Стрељачки савез Србије, Правилници, Београд, 2005.
Axford, Ray. Archery Anatomy: An introduction to techniques for improved performance (Souvenir Press, 2017).
Björklund, Glenn. "Shooting efficiency for winners of World Cup and World Championship races in men’s and women’s biathlon: where is the cut-off?" International Journal of Performance Analysis in Sport 18.4 (2018): 545-553.
Chen, Yin-Ting, and Derick Mordus. "Shooting sports (archery, air rifle, trapshooting)." in Adaptive Sports Medicine (Springer, Cham, 2018) pp. 313–322.
George, Judith Jenkins. "Women’s Riflery Teams: A Collegiate Anomaly of the Post World War I Period." Sport History Review 23.1 (1992): 32-45.
Goldschmied, Nadav, and Jason Kowalczyk. "Gender performance in the NCAA rifle championships: where is the gap?" Sex Roles 74.7 (2016): 310-322. online
Ihalainen, Simo, et al. "Relation of elite rifle shooters’ technique-test measures to competition performance." International journal of sports physiology and performance 11.5 (2016): 671-677.
Ihalainen, Simo, et al. "Which technical factors explain competition performance in air rifle shooting?" International Journal of Sports Science & Coaching 13.1 (2018): 78-85.
Reeves, W. P. "The Adoption of Military Rifle Shooting as an Intercollegiate Sport." American Physical Education Review 23.3 (1918): 157-159.
Spancken, Sina, Hannah Steingrebe, and Thorsten Stein. "Factors that influence performance in Olympic air-rifle and small-bore shooting: A systematic review" PLOS ONE 16.3 (2021): e0247353 online.
Wadge, Richard. Archery in Medieval England: Who Were the Bowmen of Crecy? (The History Press, 2012).
Wallace, Lacey N. "College Student Involvement in Hunting and Shooting Sports: What Drives Participation?" Recreational Sports Journal 44.2 (2020): 126-138.
„Australian Sports Minister believes ISSF should remove Lisin as President”. www.insidethegames.biz. 21. 4. 2022. Архивирано из оригинала 21. 4. 2022. г.
Mihir Vasavda (26. 3. 2023). „Russian shooters likely to feature in Asian events, pathway to Olympics could open up, says International Shooting Federation president”. The Indian Express (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступљено 9. 5. 2023.
Yaroslav Shovkoplyas (25. 3. 2023). „Президент Международной федерации спортивной стрельбы – о россиянах и белорусах: «Мы двигаемся к тому, чтобы постепенно открываться, потому что это нехорошо, что спортсмены платятся за эту ситуацию»” (на језику: Ukrainian). Архивирано из оригинала 25. 3. 2023. г.

Спољашње везе

[1] „Handgun Sports • NSSF | National Shooting Sports Foundation”.

[2] „Archery 101 by Archery 360”.

[3] „Archery | World Archery”.

[4] Kardous, C. A.; Willson, R. D.; Hayden, C. S.; Szlapa, P.; Murphy, W. J.; Reeves, E. R. (2003). „Noise exposure assessment and abatement strategies at an indoor firing range”. Applied Occupational and Environmental Hygiene. 18 (8): 629—36. PMID 12851012. doi:10.1080/10473220301409.

[5] „Noise levels at shooting range - timesofmalta.com”.

[6] „Continental Championships - Europe”. issf-sports.org. 9. 6. 2020.

[BarthDreilich2010-7] Barth, Katrin; Dreilich, Beate (1. 10. 2010). Training Shooting Sports. Meyer & Meyer Verlag. стр. 18. ISBN 978-1-84126-305-2.

[Golob2013-8] Golob, Julie (13. 12. 2013). „Olympic Shooting Sports”. Shoot: Your Guide to Shooting and Competition. Skyhorse Publishing Company, Incorporated. стр. 87. ISBN 978-1-62636-607-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]