Радан
Радан је планина и парк природе[1][2] на југу Србије, у општинама Лебане, Бојник, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље и заузима површину од 466 km2. Налази се између реке Топлице на северу и Јабланице на југу.
| Радан планина | |
|---|---|
 Радан | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Шопот |
| Ндм. висина | 1409 m |
| Координате | 43° 00′ 12″ С; 21° 29′ 48″ И / 43.003333° С; 21.496667° И 43° 00′ 12″ С; 21° 29′ 48″ И / 43.003333° С; 21.496667° И |
| Географија | |
  Радан | |
| Државе |  Србија |
Карактеристике
уредиПрипада Родопским планинама и део је српско - македонског копна, а налази се управо на месту где се Динариди сучељавају са Родопима. Највиши врх је Шопот на 1409m нмв. На нешто нижем, Петровом врху (Велики Петровац)око 1150m нмв, налази се на заравни врха, црква Светог Петра.[3][4] Смештена је југозападно од Прокупља односно западно од Лебана и Медвеђе. На обронцима планине налазе се:
- Археолошки локалитет Царичин Град
- Пролом Бања
- Ђавоља варош
- На западним обронцима планине налази се средњовековно утврђење Иванова кула - град Ивана Косанчића
- У близини Пролом Бање, село Рударе, налази се камени зид (природни феномен). Зид је дужине 100м а висине 10м. Заправо ради се о природном феномену, јединственом у Србији, чија се старост процењује на 65 милиона година. Базалтни стубови, који су поређани хоризонтално, дело су некадашње вулканске активности. Мештани су сматрали да је зид остатак Бранкове куле, куле Бранка Младеновића .[5][6][7]
- Беговића гроб — гробница поручнику Димитрију Беговићу, команданту Јабланичког комитског одреда, погинулом у борби са бугарским окупаторима за време Топличко - Јабланичког устанка. Налази се на 1122 мнв, испод виса Соколовац. Најспособнији Пећанчев Војвода поручник Димитрије Беговић , рањен у Раданским врлетима остаје усамљен, прихвата бугарски позив за предају и када су бугарски официри потрчали не би ли на заробљавању Беговића зарадили више чинове, Беговић излази сав опасан активираним бомбама и попут Стевана Синђелића улази у историју дижући у ваздух и себе и бугарске официре.[8][9][10][11]
Геолошку основу планине чине силикатне стене из палеозоика са кристаластим шкриљцима. У југозападном делу Радан планине (Мајдан планина) налази се рудник Леце, у истоименом месту. У састав Радан планине налази се Арбанашке планине, Мајдан планина, Петрова гора-Радан.[12] Окружена је венцем планина који чине: Пасјача, Видојевица, Ргајска планина, Соколовица, које је штите од хладних и влажних струја са северне и западне стране. На истоку и југу се отвара у Пусторечку котлину и са те стране је изложена јаком сунчевом загревању, што за последицу има топлију и блажу климу. То је произвело својеврстан феномен, јер се тзв. храстов вегетациони појас са класичних 700m подигао на 800m - 900m нмв. Захваљујући топлијој клими на Радан планини је опстало неколико ендемских и реликтних биљних врста, међу којима су најзначајнији остаци прашуме из доба терцијара. Испод самог врха Радана, извире Пуста река. На источним обронцима планине у подручју под називом Рипивода налази се истоимени водопад Рипивода, са падом од 40 м.[13][14]
Историја
уреди- 15. септембра 1916. године. Војвода Коста Миловановић - Пећанац, спустио се авионом у село Механе, у окупирану територију са циљем да организује устанак (Јабланичко-Топлички устанак).[15]
- Капетан Јован Илић и наредник Синиша Стефановић - пилот, крајем октобра 1917. се спуштају авионом на простор Пустог Шилова, авион се на слетању запалио, а они су били ухваћени од стране Бугара а потом и стрељани.
- 21. фебруара 1917. год одржан је састанак устаника Јабланичко-Топличког устанка, у селу Обилић (Бојник).
- 13. марта 1943. године погинуо је у борби с бугарским фашистима из злогласне казнене експедиције „Ловна рота“ Радован Ковачевић Максим, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
- 11.октобра 1943. године у селу Ображда, формирана је Прва јужноморавска бригада, од јединица првог јужноморавског партизанског одреда, са укупно 570 бораца.
- Ноћу 10/11. јула 1944. на импровизовано узлетиште на Радан планини долетео је генерал Коча Поповић, у склопу припрема Топличко-јабланичке операције.
- 20. маја 1944. године на планини Радан, формирана је 21. српска дивизија НОВЈ. Првобитно основана као Прва Српска дивизија, сносила је главни терет у току Топличко-јабланичке операције, којом је отпочела битка за Србију.
Занимљивости
уреди- Сматра се да су на овој планини до 1960. године постојали примерци старе Српске расе паса - Српски мастиф или „Душанов мастиф“.
- Од строго заштићених дивљих врста, на подручју Радана налази се укупно око 20 врста биљака (укључујући и гљиве, лишајеве и маховине) и око 95 врста животиња, највише птица (око 50 врста), затим сисара (око 20 врста, укључујући слепе мишеве), риба (2 врсте), гмизаваца и водоземаца (8 врста) и инсеката (око 15 врста).
- У атару села Ивање, постоји редак природни феномен. Једна деоница пута назива се "узбрдна низбрдица" јер се угашени и откочени аутомобили крећу "узбрдо", као да је у питању "гравитациона аномалија". Међутим, у питању је оптичка варка.[16][17][18]
Од заштићених дивљих врста, на подручју Плана налази се око 80 заштићених врста биљака и преко 100 заштићених врста животиња, највише птица, инсеката и сисара.[19]
- Планинарски дом Радан- недалеко од села Ивање (Бојник)
- Крајем седамдесетих година прошлог века изграђена је брана на Пустој реци и на тај начин је формирано Брестовачко језеро
- Са јужне стране Радана, у подножју северних обронака Гољака, налази се Сијаринска Бања
Проломска планина
уредиПланински масив који сеже од Пролом бање и села Пролом, па према Соколовом вису на супротној страни и Радану, до Горњег Гајтана и Гајтанских врата, назива се Проломска планина. Соколов вис (1 370 m), за који се у ширем смислу узима да је врх Радана, је највиши врх овог масива. Северна граница Проломске планине је долина Проломске реке, притоке Косанице која протиче кроз истоимену бању. Ова долина одваја Проломску планину од Соколовице и Арбанашке планине. Превој Гајтанска врата одваја масиве Проломске планине и Радана. Зато се Проломска планина може третирати и као посебна планина.[20]
Галерија
уреди-
-
Горњи Бучумет - поглед на Петров врх, југоисточне падине Радана -
Петров врх из Средњег Бучумета -
Махала Шишинце- Горњи Бучумет (700 мнв) -
Северозападни обронци Радан планине, изнад Ђавоље вароши -
-
-
Црква Св. Преображења -Пролом Бања -
Црква светог Петра на Петровом врху -
-
-
-
-
Брестовачко језеро- Источни обронци Радан планине -
Врх Свети Петар
Референце
уреди- ^ „Области Златибора и Радана проглашене парковима природе”. srbija.gov.rs. Приступљено 6. 10. 2017.
- ^ Fonet (2024-01-21). „Planina Radan proglašena parkom prirode: Pod zaštitom države našla se prirodna i kulturna dobra”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-21.
- ^ СРБИЈА-ЗЕМЉА-И-СТАНОВНИШТВО-Феликс-Каниц, глава XI, стр 337.
- ^ Клуб путника Србије: Планина Радан, Приступљено 30. 1. 2013.
- ^ RADAN PLANINA: Otkriven zid dug 100 metara! | Telegraf – Najnovije vesti
- ^ Iznenađujuće čari Radan planine
- ^ Zid u Kuršumliji star 65 miliona godina | Južna Srbija Info
- ^ „Turistički klaster Radanskog područja[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 01. 05. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Panoramio - Photo of Begovića grob[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014.
- ^ Страдање Лесковчана у Првом светском рату, Милован Цветковић, Семинарски рад 2012- ментор Проф. Др Момчило Павловић
- ^ Planine | Jablanički okrug | Jablanički okrug
- ^ „Vodopad Ripivoda - Blago Srbije[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 29. 03. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Vodopadi Srbije - Vodopad Ripivoda[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 27. 04. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Лесковачки крај у Првом светском рату, Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић, Лесковац 1996, стр41.
- ^ Бубњевић, Слободан. „Тамо где је небо пало доле”. http://www.vreme.com. Приступљено 30. 10. 2016. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ „Kuršumlija: Umesto nizbrdo, kola na padini idu uzbrdo”. http://www.vesti-online.com. Приступљено 30. 10. 2016. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ „Misterija sa Radana: Voda teče uzbrdo”. http://www.rtv.rs. Приступљено 30. 10. 2016. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ „Планина Радан[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2014. г. Приступљено 08. 03. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Делибашић, Томица (2019). Планине и врхови Балкана. ЈП Службени гласник, Планинарски савез Србије.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
