Милен Миливојевић

Милен Миливојевић
Милен Миливојевић
	Милен Миливојевић, 2023.
Лични подаци
Датум рођења	8. август 1943. (81 год.)
Место рођења	Драјинац, Окупирана Србија
Националност	Србин
	Виша педагошка школа у Нишу

Милен Миливојевић (Драјинац, 8. август 1943) је српски књижевник, песник, сатиричар, приповедач, афористичар, књижевни критичар и новинар.

Биографија

Рођен 8. августа 1943. године у Драјинцу код Сврљига. Основну школу је завршио у Драјинцу и Сврљигу, средњу школу у Белој Паланци и Лесковцу а Вишу педагошку школу у Нишу 1965. године. Живи и ствара у Бору. Био је наставник српскохрватског језика у основним школама у Лалинцу код Сврљига, Шарбановцу и Брестовцу код Бора и у Бору.

Од 1977. године радио је као новинар а касније и главни уредник листа Борске новости. Члан је Удружења књижевника Србије.^[1]

Прве афоризме је објављивао у листовима Ошишани Јеж са својих 16 година (1958). године, а прву песму је објавио у часопису Развитак 1967. године. Објавио је више књига афоризама, једну књигу сатиричне прозе, две књиге прозе и више од десет књига песама.^[2]

Оснивач је школског листа Јасмин и његов дугогодишњи уредник. Ђачки лист Јасмин је 1974. године по одлуци жирија листа Политика, који је био у саставу: Бранко Ћопић, Мира Алечковић и Десанка Максимовић, проглашен за најбољи дечји лист у тадашњој Југославији. Исте године је за свој рад добитник Октобарске награде града Бора.

У Зајечару је 1972. године проглашен за најбољег песника југословенске песничке манифестације Млади мај, а од 1973. године је био председник Књижевног клуба Бор.^[3]

Књига Нама не свиће ни кад устанемо је проглашена за најбоље сатирично дело објављено на српском језику у 2018. години. За укупан допринос сатири добитник је награде Радоје Домановић коју додељује Удружење књижевника Србије.

Богат стваралачки и вишеслојни израз Миливојевића исказан кроз поезију, прозу, а посебно кроз сатиричне афоризме разголићујући актуелне друштвене теме представља бритку критику послушништва, подаништва, нечињење и идеологију моћника. Аналитичари и познаваоци његовог стваралаштва констатују да Миленови афоризми заслужују мултидисциплинарна истраживања.^[4]

Његове песме, афоризми, прозни радови објављени су у бројним зборницима и антологијама а превођени су и на руски, македонски и баскијски језик. Сарадник је и рецезент неколико књига, зборника и збирки песама.

Библиографија

Књиге песама:

Распуће (Сарајево, 1989),
Тачка (Бор, 1989),
Лажу вегетаријанци (Бор, 1991),
Нећу више да се играм (Зајечар, 1996),
Други колосек (Зајечар, 1999),
Птица, птицу, птици (Бор, 2000), 2002
Год (Зајечар, 2003);
Једносмерном траком (Београд, 2005)
Позор иште позориште (Бор, 2006)
Сунце у џепу (Београд, 2007)

Књига сатиричне поезије:

Царске песме (Бор, 2003) и 2004

Књиге афоризама:

Шахоризми (Нови Сад, 1988), зборник више аутора
Ан пасан (Бор, 1992),
Како сам постао уврнут (Зајечар, 1992),
С ума (Бор, 1998),
Није ово Данска (Бор, 2001) и 1998
Гологлави Рајко и Црвенкапа (Бор, 2002).
Касно сам почео да пишем (Београд, 2008)
Држави није добро (Београд, 2009)
Премишљаји и досмислице из сељачког живота (Ниш, 2016)
Нама не свиће ни кад устанемо (Београд, 2018).
Мајмуне, буди човек (Београд, 2023)

Приче:

Приче у папучама (Бор, 2000)
Носталгичне приче (Београд. 2004)

Извори

^ Бошков уредник, Живојин (1997). Лексикон писаца Југославије IV. Нови Сад: Матица Српска.
^ „Народна библиотека Бор”.
^ „Лист Колектив догитализован”. Народна библиотека Бор, дигитални завичај.
^ Теофиловић, Витомир (2022). Од Змаја до наших дана. Београд: Геа. стр. 41—64. ISBN 978-86-83735-40-2.

[1] Бошков уредник, Живојин (1997). Лексикон писаца Југославије IV. Нови Сад: Матица Српска.

[2] „Народна библиотека Бор”.

[3] „Лист Колектив догитализован”. Народна библиотека Бор, дигитални завичај.

[4] Теофиловић, Витомир (2022). Од Змаја до наших дана. Београд: Геа. стр. 41—64. ISBN 978-86-83735-40-2.

[1]

[2]

[3]

[4]