Брестовац (Бор)
Брестовац је насеље града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 2.594 становника[1] (према попису из 2011. било је 2.690 становника).
Брестовац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Град | Бор |
Становништво | |
— 2022. | 2.594 |
— густина | 37,54 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 02′ 14″ С; 22° 04′ 35″ И / 44.037333° С; 22.0765° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 292 m |
Површина | 69,108 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 19229 |
Позивни број | 030 |
Регистарска ознака | BO |
Етимологија
уредиПрема предањима, Брестовац је добио назив по стаблима брестова који су расли у долини Брестовачког потока. Под највећим брестом народ се окупљао ради верских обреда па када су полазили ка том дрвету говорили су "Идемо код брестова". Од назива Брестова настао је Брестовац.[2]
Географија
уредиБрестовац се налази дуж обале Брестовачке реке, а на 5 km од села на истој реци налази се Брестовачка Бања. Центар села се дели на село лева страна и село лева страна у односу на Брестовачку реку, док је остали део села организован у "котуне", "рејоне" или "засеоке": Тилва Њагра, Огашу Бугарин, Колиба, Огашу Брестовцулуј, Огашу Поток (Огашу Жени), Трњане, Думбрава, Бањско Поље, Коза, Краку Кржан, Кучајна, Муреј и Чока Мошулуј.[3]
Историја
уредиПрви запис о селу датира из 1586. године када се Брестовац спомиње као село Видинског санџака под називом Брестова.[2]
Према традицији највећи број становника пореклом је из борског дела тимочке долине, али се претпоставља да су први досељеници из Алмаша у Румунији. Брестовац је до почетка 20. века био типично разбијено село. Са развојем Борског рудника село се почело збијати у данашњи центар села, али ипак село и даље остаје подељено на засеоке.[3]
Прва школа у селу основана је 1867. године као школа за мушку децу, а од 1893. и за женску. Прва школска зграда била је чатмара и изграђена је 1879, а 1904. Брестовац добија школу са три учионице. Данас је то осмогодишња школа која носи назив по Станоју Миљковићу. У селу постоји и црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.[2]
Уз Брестовац се спомиње и бања. За благотворна дејства извора знало се још у турско доба, али је бања свој развој доживела за време Милоша Обреновића. Изградња бање почела је 1837, а настављена је за време Карађорђевића.[2]
Демографија
уредиБрестовац је друго највеће село града Бора и Тимочке Крајине, после Злота.
Према попису из 2022. у Брестовцу је било 2.594 становника што је за 96 мање (-3,57%) у односу на попис из 2011. када је било 2.690 становника. У насељу живи 2.249 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,03 година (46,42 код мушкараца и 49,70 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 1091 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38,[4] а према попису из 2002. у насељу је било 966 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
м | ж |
|||
? | 1 | 2 | ||
80+ | 27 | 34 | ||
75—79 | 37 | 57 | ||
70—74 | 59 | 80 | ||
65—69 | 77 | 91 | ||
60—64 | 69 | 89 | ||
55—59 | 105 | 102 | ||
50—54 | 161 | 135 | ||
45—49 | 147 | 144 | ||
40—44 | 106 | 121 | ||
35—39 | 77 | 78 | ||
30—34 | 82 | 71 | ||
25—29 | 100 | 93 | ||
20—24 | 105 | 76 | ||
15—19 | 94 | 102 | ||
10—14 | 82 | 76 | ||
5—9 | 85 | 70 | ||
0—4 | 55 | 60 | ||
Просек : | 40,3 | 42,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.247 | 340 | 779 | 58 | 70 | 0 |
Женски | 1.275 | 221 | 770 | 218 | 64 | 2 |
УКУПНО | 2.522 | 561 | 1.549 | 276 | 134 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 648 | 11 | 0 | 129 | 270 |
Женски | 397 | 22 | 0 | 23 | 120 |
УКУПНО | 1.045 | 33 | 0 | 152 | 390 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 35 | 12 | 41 | 8 | 41 |
Женски | 2 | 2 | 50 | 25 | 10 |
УКУПНО | 37 | 14 | 91 | 33 | 51 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 2 | 23 | 17 | 20 | 18 |
Женски | 9 | 9 | 17 | 32 | 52 |
УКУПНО | 11 | 32 | 34 | 52 | 70 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 12 | 1 | 0 | 8 | |
Женски | 16 | 0 | 0 | 8 | |
УКУПНО | 28 | 1 | 0 | 16 |
Види још
уредиГалерија
уреди-
Брестовац панорама
-
Брестовац јесењи поглед
-
Брестовац зимска панорама
-
Брестовац (Бор)
-
Брестовац, у позадини Металург-Бор
-
Брестовац рудник Чукару Пеки
Референце
уреди- ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ а б в г „Селима у походе - Брестовац”. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2021. Снежана Антонијевић, tobor.rs
- ^ а б Драшкић, Мирослав, Насеља, порекло становништва и етнички процеси, Бор и околина, стр. 261 Скупштина општине Бор и Музеј рударства и металургије Бор, Бор, 1973.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2. 8. 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.