Метовница
Метовница је насељено место града Бора у Борском округу. Метовница се налази се на путу Брестовачка Бања - Зајечар, а источни део атара је у близини магистралног пута Параћин - Зајечар. Насеље лежи у долини Брестовачке реке, у близини њеног ушћа у Црни Тимок. Према попису из 2022. у насељу је било 775 становника.[1]
Метовница | |
|---|---|
 Црква Вазнесења Господњег | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Град | Бор |
| Становништво | |
| — 2022. |  775 |
| — густина | 17,56 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 57′ 21″ С; 22° 08′ 23″ И / 43.955833° С; 22.139833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 288 m |
| Површина | 44,131 km2 |
.svg)  Метовница Метовница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19204 |
| Позивни број | 030 |
| Регистарска ознака | BO |
Географија
уредиНасеље је разбијеног типа, налази се на надморској висино од 130 до 350 мнв и простире се око десет километара уздуж подножја коса које се протежу дуж Брестовачке реке, са обе стране, чинећи утисак клисуре. Реони у којима се налази село, зову се: Сеоско Брдо, Попово Брдо, Спинет, Лунка, Сува Река, Тимок, Џаново поље, Божуров поток, Беличино поље, Рошково поље.
Брестовачка река се на источном крају села у близини бивше железничке станице улива у Црну Реку а према подацима само је једном плавила село, и то 1915. године.
Околна места су са северозапада Брестовац, са севера Слатина, са истока Николичево, са југа Гамзиград и са запада Шарбановац.
Историја
уредиУ атару села близу обала Црног Тимока су евидентирана три праисторијска локалитета из периода старијег неолита (старчевачка култура) и раног средњег и бронзаног доба, као и из млађег гвозденог доба односно латенске културе.[2]
Према писаним изворима Метовница се некада налазила у Продановом пољу где постоје неидентификовани остаци античке вароши, а на путу за Шарбановац се налази један брежуљак који се зове Манастирско брдо што је такође индикатор старости насеља.[3]
О настанку имена села постоје три предања. По једном се назив села везује за Старословенски назив мед који значи бакар јер се сматра да је на овим просторима постојао рудник бака о чему су постојали скромни трагови и остаци рударења о томе да су руду овде копали римљани још у четвртом веку.[4]
Друга верзија је да име села потиче по меду јер су се у овим крајевима гајиле пчеле, на влашком албина што има везе са потесом Албина (Пчелино поље) где је било остатака неке грађевине за које се причало да је била црква, а постоји и Медовнички поток.
Трећа теорија се везује за турске пописе из 1560. године у којима се јављају два села Доња Метелница (Метефница) која је имала 6 кућа и Горња Метелница која је имала 15 кућа.[5]
Од 14. јануара 1911. године до 25. маја 1968. године до Метовнице је ишла пруга уског колосека која се од 1912. године повезивала са пругом Зајечар-Параћин. И данас се може видети зграда железничке станице и стари железнички мост изграђен 1912. године а преко кога се још увек може прелазити и колима. Овом пругом у почетку радници који су радили у Борском руднику бесплатно се превозили на посао.[6][7]
Насеље данас
уредиСтановници се једним делом баве пољопривредом док је највећи део запослен у РТБ-у Бор а данас Зијин и у новом руднику Чукару Пеки који је отворен 2021. године на простору између Бора, Слатине, Николичева, Брестовца и Метовнице.
У центру насеља су у Дом културе, Школа, Црква, Пошта и продавнице, а у току је и изградња водовода.
Демографија
уредиПрема турском попису насеља на царској хасовини, 1560. године на овом подручју је уписана Доња Метелница (Метефница) са 6 кућа и Горња Метелница са 15 кућа.[8] Према попису из 1866. године, било је 890 становника од којих су 4 знали писати.
Према попису из 2022. у Метовници живи 775 становника што је за 336 мање (-30,24%) у односу на попис из 2011. када је било 1.111 становника. Ово је највећи пад броја становника од било ког борског насеља за овај период. У насељу има 694 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,52 година (47,69 код мушкараца и 53,42 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 266 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91,[9] а према попису из 2002. у насељу има 297 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,67.
Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 15 | 29 | ||
| 75—79 | 27 | 41 | ||
| 70—74 | 43 | 61 | ||
| 65—69 | 40 | 67 | ||
| 60—64 | 48 | 52 | ||
| 55—59 | 53 | 50 | ||
| 50—54 | 49 | 63 | ||
| 45—49 | 42 | 53 | ||
| 40—44 | 39 | 32 | ||
| 35—39 | 41 | 29 | ||
| 30—34 | 44 | 41 | ||
| 25—29 | 30 | 35 | ||
| 20—24 | 36 | 19 | ||
| 15—19 | 29 | 26 | ||
| 10—14 | 38 | 44 | ||
| 5—9 | 33 | 27 | ||
| 0—4 | 25 | 28 | ||
| Просек : | 43,3 | 47,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 537 | 108 | 375 | 36 | 18 | 0 |
| Женски | 599 | 46 | 374 | 146 | 33 | 0 |
| УКУПНО | 1.136 | 154 | 749 | 182 | 51 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 239 | 12 | 0 | 43 | 97 |
| Женски | 102 | 51 | 0 | 1 | 9 |
| УКУПНО | 341 | 63 | 0 | 44 | 106 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 10 | 8 | 3 | 17 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 4 | 3 |
| УКУПНО | 7 | 10 | 11 | 7 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 5 | 9 | 5 | 7 |
| Женски | 1 | 0 | 2 | 6 | 12 |
| УКУПНО | 1 | 5 | 11 | 11 | 19 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 13 | |
| Женски | 3 | 1 | 0 | 6 | |
| УКУПНО | 6 | 1 | 0 | 19 | |
Галерија
уреди-
Rudnik Čukaru Peki -
Predeo u okolini Metovnice -
Predeo u okolini Metovnice -
Železnički most u Metovnici -
Železnička stanica u Metovnici -
Crkva u Metovnici
Референце
уреди- ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Капуран, Булатовић, Јовановић, Александар, Александар, Игор (2014). Бор и Мајданпек културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока. Београд - Бор: Археолошки институт, Београд и Музеј рударства и металургије Бор. стр. стр 176—180.
- ^ Драшкић, Др Мирослав (1975). „Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор”. Гласник Етнографског музеја у Београду. 38: 22—23.
- ^ Станојевић, Маринко (1975). Црна река. Зајечар: Новинска установа Тимок. стр. 90.
- ^ Динић, Јакша (2019). Топоними Црноречја. Београд: Ономатолошки прилози, САНУ. стр. 269.
- ^ „Сметње на прузи Бор-Метовница; Колектив, број 289”. лист Колектив. 1968. Приступљено 17. јун 2023.
- ^ „"Ћира" свечано испраћен из Бора”. лист Колектив бр 289, стр 8. 1968. Приступљено 17. јун 2023.
- ^ Бојанић-Лукач, Др Душанка. „Зајечар и Црна река од XV до XVIII века”. Зајечар и Црна река у време турске владавине: 26.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
