Медитеранске игре

Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године. Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Северна Македонија, Португалија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959, али су жене укључене тек 1967. године.

Амблем Медитеранских игара

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијског комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.[1]

Државе учеснице

Историја Медитеранских игара

уреди

Идејни творац Медитеранских игара био је председник Египатског олимпијског комитета, доктор политичких наука и члан МОК Мохамед Тахер-паша (1879—1970), који је на Летњим олимпијским играма у 1948. у Лондону, први пут своју идеју изложио Грку Јанис Кецасу, такође члану МОК. Одмах у Лондону је одржан први састанак чланова МОК из Египта, Шпаније, Грчке, Италије, Француске и Либана., шефова олимпијских делегација Монака, Сирије и Југославије, док је Турску представљао генерални секретар НОК. На састанку је званично прокламована намера да Средоземље добије своје „олимпијске игре“, са жељом да се уз помоћ спорта превазиђу тензије између земаља Медитерана, веома изражене после Другог светског рата. Исте године на састанку у Египту одлучено је да се Прве Медитеранске игре одрже од 9. до 23. септембра 1951. године у Александрији.

Прве игре

уреди
 

Медитеранске игре су са малим закашњењем од планираног одржане од 5. до 20. октобра 1951. у Александрији у част Мухамеду Тахер-паши, човеку који је дао идеју о овом такмичењу. На првим играма 734 спортиста из 10 земаља такмичила се у 13 различитих спортова. На другим Медитеранским играма, 1955. у Барселони, основано је врховно тело које у време одржавања Игара надгледа све догађаје, проводи допинг - контроле и др., а 16. јуна 1961. ово тело је добило службено име - Међународни комитет Медитеранских игара (енгл. International Committee for the Mediterranean Games).

Организација

уреди

Медитеранске игре, организоване сваке четири године, имају углед најважнијег спортског догађаја на Средоземљу. Привлаче велико интересовање држава са три континента - Европе, Африке и Азије. Специфичност ових Игара је могућност малих држава да се докопају медаље. Нема државе чији представник није освојио барем једну медаљу, па чак и државе попут Либана и Сан Марина имају освојену медаљу. Осим спортске стране, ове Игре пружају идеалну прилику за мирну сарадњу и поштену, спортску борбу спортистима три континента.

Медитеранске игре се одржавају под патронатом МОКа (Међународни олимпијски комитет), а спадају у надлежност Грчког олимпијског комитета у склопу припрема за Олимпијске игре. Седиште Комитета Медитеранских игара је у Атини, а секретар је обавезно Грк. Одлука да Грчка буде главна држава Медитеранских игара је чин захвалности због изузетног труда којег је тадашња грчка влада уложила у оснивање Медитеранских игара.

Карактеристике Медитеранских игара

уреди

Лого

уреди

Службени знак, амблем или лого Медитеранских игара, које се колоквијално зову и Медитеранске Олимпијске игре, састоји се од три круга, који симболизују три континента чије се државе такмиче (Европа, Азија и Африка). Кругови се делом одражавају испод морске површине плаве боје. Међусобно спајање кругова симболично исказују тезу о спорту, пријатељству и миру. Аутор дизајна овог знака је Борис Љубичић. Осмислио га је за VIII медитеранске игре, одржане у Сплиту 1979. Званично је усвојен након три узастопна такмичења.[2]

Током церемоније затварања застава игара се предаје представнику државе чији ће град бити домаћин следећих Медитеранских игара.

Земље учеснице

уреди

На Медитеранским играма учествују 25 држава:

Једина држава којој је дозвољено учешће, а не учествује је Израел. Грчки олимпијски комитет предлаже, да иако немају географске услове (као Андора, Северна Македонија и Сан Марино, које учествују), такође учествују неке арапске државе и Португал.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара (ICMG) и учесник спортских игара медитеранских земаља. То место заузима на основу оснивачких права, будући да је Југословенски олимпијски комитет (ЈОК), који је настао из Олимпијског комитета Србије (ОКС), а кога је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије (ОКС), и био међу оснивачима тог такмичења.

Преглед Медитеранских игара

уреди
Година Такмичење Домаћин Бр. учесница Мушкарци Жене Укупно Бр. спот.
1951 I   10 734 -- 734 13
Александрија Египат
1955 II   10 1135 -- 1135 20
Барселона Шпанија
1959 III   12 792 -- 792 17
Бејрут Либан
1963 IV   13 1057 -- 1057 17
Напуљ Италија
1967 V   12 1211 38 1249 14
Тунис Тунис
1971 VI   14 1235 127 1362 18
Измир Турска
1975 VII   15 2095 349 2444 19
Алжир Алжир
1979 VIII   14 2009 399 2408 26
Сплит СФР Југославија
1983 IX   16 1845 335 2180 20
Казабланка Мароко
1987 X   18 1529 467 1996 19
Латакија Сирија
1991 XI   18 2176 586 2762 24
Атина Грчка
1993 XII   19 1994 604 2598 24
Лангдок-Русијон Француска
1997 XIII   21 2195 804 2999 27
Бари Италија
2001 XIV   23 2002 1039 3041 23
Тунис Тунис
2005 XV   21 2134 1080 3214 25
Алмерија Шпанија
2009 XVI   23 2183 1185 3368 28
Пескара Италија
2013 XVII*   24 1994 1070 3064 27
Мерсин Турска
2018 XVIII   25 2656 1885 4541 28
Тарагона Шпанија
2022 XIX   26 ? ? ? ?
Оран Алжир
  • Међународни комитет Медитеранских игара (ICMG) 28. јануара 2011. повукао је организацију МИ 2013 у Волосу (Грчка), због неодговарајућих припрема, а 25. фебруара 2011, одлучио да га замени турски град Мерсин.

Списак спортова

уреди

На играма 2009. спортисти су се такмичили у 28 спортова:

Водени спортови

уреди

Спортови у дворани

уреди

Спортови на отвореном

уреди

Биланс медаља од 1951 до 2018

уреди
пласман Држава       Укупно
1   Италија 820 686 647 2153
2   Француска 632 557 532 1737
3   Турска 341 239 278 858
4   Шпанија 333 453 544 1330
5   Југославија¹ 199 177 182 558
6   Грчка 192 247 339 778
7   Египат 142 194 231 567
8   Тунис 83 93 147 323
9   Мароко 69 81 101 251
10   Алжир 67 59 115 251
11   Хрватска 50 63 69 182
12   Словенија 44 48 80 172
13   Србија² 41 44 47 132
14   Сирија 28 39 76 143
15   УАР 23 21 30 74
16   Кипар 14 16 14 44
17   Либан 13 23 44 80
18   Албанија 9 18 18 45
19   Босна и Херцеговина 4 7 19 30
20   Сан Марино 3 9 5 17
21   Португалија 3 8 13 24
22   Црна Гора 3 5 8 14
24   Малта 2 4 4 10
25   Северна Македонија 2 2 7 11
26   Либија 2 1 12 15
27   Монако 0 3 1 4
Укупно 2686 2686 3023 8395

Андора и Јордан³ нису освајали медаље.

¹ као СФРЈ и СРЈ

² као СЦГ и Србија

³ учествовао 2001. као гост

Референце

уреди
  1. ^ Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије том 1 pp. 198.
  2. ^ Слободна Далмација & 5. 2. 2013.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди