Рвање
Рвање у ужем смислу означава назив за спортску борбу између двојице такмичара с циљем да се противник обори с помоћу захвата руку и уопште снагом мишића, а без ударања.[1]
 | |
| Порекло стила | Древно |
|---|---|
| Олимпијски спорт | Рвање слободним стилом, рвање грчко-римским стилом, и џудо |
Рвање је један од најстаријих и најпопуларнијих спортова. Од године 708. п. н. е. постало је део древних олимпијских игара.[2] Стари Грци су фузијом рвања и бокса створили посебну дисциплину звану панкратион.
Међународна светска федерација је основана 1912, а броји 176 чланова (2019).[3]
Стилови и варијанте рвања
уредиКао традиционални спорт рвање се развило, тако да данас имамо велики број стилова и правила, од сумо рвања, џудоа, до различитих варијанти слободних стилова. Рвање се често користи и у војничком тренингу тзв. борбе прса у прса. Свим стиловима је заједничко да је забрањено ударање противника рукама, ногама, лактовима или главом, као и неспортски потези као што су гребање, уједи, захвати према гениталијама и сл. Разлика између појединих стилова је у начину трајања борбе (број и трајање периода), бодовању појединих захвата, попису дозвољених захвата и сл.
Циљ рвачке борбе, зависно од стила, може бити:
- направити такав захват којим се противника сруши на под и доведе у потчињен положај. Најчешће је познат захват туш, који описује ситуацију у којој је један рвач противника успео положити на леђа тако да су противнику обе плећке чврсто притиснуте на подлогу.
- оборити противника на под
- постићи да противник додирне под било којим другим делим тела осим стопалима или га изгурати из простора предвиђеног за борбу (нпр. правило у сумо хрвању)
- подићи противника изнад висине главе
- довести тело противника у потчињен положај на неки други прописани начин
Рвање на Летњим олимпијским играма
уредиРвање се први пут појавило на Олимпијским играма у Атини 1896. Од тог тренутка, увек је било у програму Игара осим Париза 1900. Даме се дуго нису надметале на једном од најзначајнијих спортских догађаја, а право учешћа су добиле на Олимпијским играма 2004, које су одржане у Атини.[4]
До 2020. и Олимпијских игара у Токију, укупно је учествовао 6791 такмичар и подељено је чак 1269 медаља између 56 земаља. У јапанској престоници, планирано је учешће 96 мушкараца и жена. Сједињене Америчке Државе су најбоље у слободном стилу, док су се Јапан и Турска поред слободног истакли у грчко - римском стилу. Михаин Лопез је у Рију освојио трећу узастопну златну медаљу у категорији до 130 килограма. Поред њега, истиче се и Јапанка Каори Ичо, која је постала прва жена са четири златне медаље у низу.[4]
| Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
|---|---|---|---|---|
| Совјетски Савез | 62 | 31 | 23 | 116 |
| САД | 54 | 43 | 35 | 132 |
| Јапан | 32 | 20 | 17 | 69 |
| Русија | 30 | 11 | 15 | 56 |
| Турска | 29 | 18 | 16 | 63 |
| Шведска | 28 | 27 | 31 | 86 |
| Финска | 26 | 28 | 29 | 83 |
| Мађарска | 19 | 16 | 19 | 54 |
| Бугарска | 16 | 32 | 21 | 69 |
| Јужна Кореја | 11 | 11 | 14 | 36 |
Рвачке дисциплине у олимпијском програму
уредиРвање се најчешће дели по стиловима на:[4]
- грчко-римски и
- слободни.
Такмичари у оба стила рвања су подељени по тежинским категоријама:
- Грчко - римски стил (мушкарци): до 60 kg, 67 kg, 77 kg, 87 kg, 97 kg и преко 130 kg.[4]
- Слободни стил (мушкарци): до 57 kg, до 65 kg, до 74 kg, до 86 kg, до 97 kg и преко 125 kg.[4]
- Слободни стил (жене): до 50 kg, 53 kg, 57 kg, 62 kg, 68 kg и преко 76 kg.[4]
Суштина зависно од стила је да се направи такав захват да се противник сруши на под. Најчешћи захват је туш, када један од такмичара противника успешно обори на леђа, тако да му обе лопатице додирују тло.[5]
У грчком – римском стилу су забрањени захвати испод појаса и дозвољено је да се користи само горњи део тела уз руке, док борци слободним стилом могу да користе било који део тела и дозвољени су захвати испод појаса. Код грчко - римског стила, меч се завршава, ако се направи разлика од осам поена (слободни стил десет разлике).
Рвач такође побеђује ако противник добије три упозорења за пасиван став. Могуће је освојити један, два, четири или пет бодова. Примери: бод се добија за померање противничких ногу изван круга простирке, два за постављање противника на стомак и окретање за 90 степени или више, четири за бацање противника док стоји и пет бодова за дизање и бацање противника са пода.[4]
Забрањено је ударање противника у пределу гениталија (рукама, лактовима, главом или ногама), гребање, угризи итд.
Борба се најчешће одвија у три периода по 2 минута, а побеђује онај који је остварио предност, бар у два периода. То у пракси значи уколико један рвач победи у прва два периода аутоматски се проглашава победником, и борба се завршава. Укупан број освојених бодова није пресудан, тако да на пример ако је у некој борби резултат по периодима био 2:1, 0:4 и 1:0 укупни је скор 3:5, али побеђује рвач који је победио у два периода, а то је у овом случају онај који је освојио три бода. Уколико неки од рвача обори противника тушем, борба се одмах завршава, без обзира на период. Да би победио, рвач мора да задржи противника на поду једну секунду.
Борба се одвија на рвачким струњачама прописаних димензија уз присуство судија. Од опреме рвачи користе трикое и одговарајућу лагану обућу, а понекад се користе и посебни штитници за уши ради спречавања озледа ушију приликом чвршћих захвата.
Рвање у Србији
уредиНационална федерација је основана 1923. године, а тренутно (2019) Савез чини око 30 клубова.[6]
Давор Штефанк је једини рвач, који је успео да освоји златну медаљу (Олимпијске игре 2016.), барем када је реч о Србији као држави. Југославија је била далеко успешнија са 16 освојених медаља (четири златне, шест сребрних и шест бронзаних).[6]
Занимљивости
уредиРвање је добило и одређени облик такмичења на песку, слично као одбојка и рукомет. Занимљиво је да се учесници боре у купаћим костимима и да постоје само две категорије, лака и тешка.[5]
Референце
уреди- ^ „Different types of wrestling”. 14. 2. 2013.
- ^ „History of Wrestling & UWW”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2023. г. Приступљено 1. 1. 2023.. United World Wrestling..
- ^ emmanuel. „History of Wrestling”. United World Wrestling (на језику: енглески). Приступљено 03. 12. 2019.
- ^ а б в г д ђ е „Olympic Sports : Wrestling｜The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games”. The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games (на језику: енглески). Приступљено 03. 12. 2019.
- ^ а б „Sportski vodič - Rvanje - o sportu”. www.sportskivodic.com. Приступљено 04. 12. 2019.
- ^ а б „Rvački savez Srbije - Wrestling Federation of Serbia”. www.wrestling-serbia.org.rs. Приступљено 04. 12. 2019.
Литература
уреди- International Federation of Associated Wrestling Styles. „Freestyle Wrestling”. FILA. Архивирано из оригинала 2011-07-11. г. Приступљено 2008-10-28.
- International Federation of Associated Wrestling Styles (2006-12-01). „International Wrestling Rules: Greco-Roman Wrestling, Freestyle Wrestling, Women's Wrestling” (PDF). FILA. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 06. 2016. г. Приступљено 2008-10-28.
- National Collegiate Wrestling Association (2008-09-01). „2008-09 NCWA Wrestling Plan” (PDF). NCWA. Архивирано из оригинала (PDF) 2008-12-19. г. Приступљено 2008-11-20.
- USA Wrestling (2009-02-01). „International Wrestling Rules: Greco-Roman Wrestling, Freestyle Wrestling, Women's Wrestling, modified for USA Wrestling” (PDF). USAW. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-07-02. г. Приступљено 2009-03-19.
- Dellinger, Daniel. „The Oldest Sport”. National Wrestling Hall of Fame and Museum. Архивирано из оригинала 2007-07-03. г. Приступљено 2007-08-12.
- Poliakoff, Michael (1996). „Wrestling, Freestyle”. Ур.: Christensen, Karen. Encyclopedia of World Sport: From Ancient Times to the Present. 3. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO, Inc. стр. 1189—1193. ISBN 0-87436-819-7.
- National Collegiate Athletic Association (1. 8. 2008). „2009 NCAA Wrestling Rules and Interpretations” (PDF). NCAA. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 2. 2009. г. Приступљено 2008-10-30.
- National Federation of State High School Associations (1. 8. 2008). 2008–09 NFHS Wrestling Rules Book. NFHS.
- G. & C. Merriam Company (now Merriam-Webster) (1976). Webster's Sports Dictionary. G. & C. Merriam Company (now Merriam-Webster). ISBN 0-87779-067-1.
- Baker, William J. (1982). Sports in the Western World. Totowa, NJ: Rowman and Littlefield. ISBN 0-8476-7075-9.
- Brownstone, David M.; Irene M. Franck (2001). „No. 6359”. Famous First Facts About Sports. New York, NY: The H.W. Wilson Company. ISBN 0-8242-0973-7.
- Dellinger, Bob. „Changing of the Guard”. National Wrestling Hall of Fame and Museum. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 2008-10-30.
- Dellinger, Bob. „Wrestling in the USA”. National Wrestling Hall of Fame and Museum. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 2008-10-30.
- Falla, Jack (1981). NCAA: The Voice of College Sports: A Diamond Anniversary History, 1906–1981. Mission, KS: National Collegiate Athletic Association. ISBN 0-913504-70-X.
- Krisher, Cassie (1. 5. 2008). „High School Wrestling Rules Changes Announced for 2008–09”. NFHS. Архивирано из оригинала 21. 5. 2008. г. Приступљено 2008-11-05.
- Seaton, Philip (28. 9. 2008). „High School Wrestling Debuts Around Arkansas”. HSWrestling.net. Приступљено 2008-11-05.
- Simons, Mike (4. 4. 2008). „The View From the Mat: Women Wrestlers in Oklahoma”. Chronicle of Higher Education. Архивирано из оригинала 18. 4. 2008. г. Приступљено 2008-04-23.
- Wilson, Eric (17. 11. 2005). „Wrestling With Tradition: Keep Your Shirt On”. The New York Times. Приступљено 2007-10-08.
- Wilson, Robin (4. 4. 2008). „Notes From Academe: Oklahoma Hold 'Em”. Chronicle of Higher Education. Приступљено 2008-04-23.
- Fitzpatrick, Frank (16. 2. 2011). „At Cornell, fund-raising just as important to wrestling as mat work”. philly.com. Philadelphia Media Network (The Philadelphia Inquirer). Приступљено 2011-02-17.
- Armstrong, Walter (1890). „Wrestling, Greco-Roman”. Ур.: Armstrong, Walter. Wrestling. 1. New York: Frederick A. Stokes Company. стр. 52.
- Edmond Desbonnet,. Les Rois de la Lutte.. Berger-Levrault, Paris, 1910
Спољашње везе
уреди- Правила рвања
- FILA Wrestling Архивирано на сајту Wayback Machine (14. септембар 2012)
