Маљава бреза
Maljava breza (lat. Betula pubescens Ehrh.) je listopadno drvo ili žbun iz roda breza (Betula). Karakteristična je po beloj kori celog debla i mladim granama gusto pokrivenim dlakama, po kojima je i dobila ime.[2]
| Maljava breza | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Podrod: | |
| Vrsta: | B. pubescens
|
| Binomno ime | |
| Betula pubescens Ehrh
| |
| |
| Rasprostranjenost maljave breze | |
| Sinonimi | |
|
Betula alba | |
Zajedno sa običnom (belom) brezom čini niz Betula alba, koji se nekada, u doba Linea, smatrao jedinstvenom vrstom. Međutim, maljava breza se od obične razlikuje po mnogim osobinama.[3] ali ovo je naziv koje se vezuje i za druge vrste breza — običnu brezu (koja se češće kod nas naziva bela breza), američku papirastu brezu i dr...
Maljava breza je ugrožena vrsta i nalazi se na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (engl International Union for Conservation of Nature (IUCN)).[4]
Rasprostranjenost
urediMaljava breza rasprostranjena je u severnoj i srednjoj Evropi, zapadnom i centralnom Sibiru i na Kavkazu.[2] Njen areal rasprostire se severnije od areala obične (bele) breze i prelazi arktički polarni krug.[3]
Maljava breza u Srbiji
urediU Srbiji se maljava breza može naći na nekadašnjoj Vlasinskoj tresavi,[2] gde raste na plovećim tresetnim ostrvima Vlasinskog jezera. Ima status ugrožene vrste i kao prirodna retkosti stavljena je pod zaštitu kao jedna od biljnih vrsta „kojima je iz prirodnih uzroka ili ljudskom delatnošću ugrožen opstanak, odnosno koje su ugrožene korišćenjem i prometom radi očuvanja genofonda, odnosno pojedinih članova životnih zajednica određenih ekosistema Republike“.[5] Danas su, prema rečima profesora Slobodana Jovanovića sa biološkog fakulteta univerziteta u Beogradu, ploveća ostrva Vlasinskog jezera jedino utočište maljave breze. Kako su i sama ugrožena,[6] zajedno sa okolnim područjem Vlasinske visoravni zaštićena su kao Predeo izuzetnih odlika Vlasina.[7]
Izgled
uredi
Maljava breza veoma je slična običnoj (beloj) brezi, pa su se ove dve vrste, u doba kada je Karl fon Line u sistematiku živog sveta uveo binomijalnu nomenklaturu, smatrale jedinstvenom vrstom. Kasnije su ustanovljene mnoge razlike koje razdvajaju ove dve vrste. Danas ove dve vrste čine niz Betula alba.[3] Otuda potiče i nedoumica oko domaćeg imena bela breza.[a]
Maljava breza raste kao žbun ili drvo, visine 1-30 m. Kora debla je sivkasto ili žućkasto bela gotovo do same osnove čak i na starim stablima, bez debele mrtve kore. Mlade grančice su krupne, nikad nisu viseće[3] i gusto su maljave. Mladi listovi i peteljke takođe su gusto prekriveni dlačicama. Plodne rese ostaju duže na granama neraspadnute, sa zrelim plodovima, u odnosu na običnu (belu) brezu.[2]
-
Kora debla sivkasto bela do osnove. Nema debele mrtve kore -
Maljave mlade grančice i listovi -
Zreli listovi maljave breze -
Muške rese -
Ženske plodne rese i seme
Osnovne razlike u izgledu vrsta Betula pubescens i Betula pendula
uredi| Betula pubescens | Betula pendula |
|---|---|
| Raste kao žbun ili drvo (1-20 m) | Raste kao drvo (do 30 m) |
| Mlade grančice krupne, uspravne, gusto maljave | Mlade grančice tanke, viseće, gole, prekrivene lepljivim bradavicama |
| Kora debla sivkasto ili žućkasto bela | Kora debla srebrnasto bela |
| Kora starih stabala bela do osnove | Kora starih stabala pri osnovi gotovo crna i duboko ispucala |
| Mladi listovi i peteljke maljavi | Mladi listovi i peteljke goli i lepljivi |
Stanište
urediKako od prirode raste u veoma hladnim oblastima maljava breza otporna je na niske temperature, ali je (za razliku od obične breze) osetljiva na nedostatak vlage. U vlažnim podnebljima može rasti na svim vrstama zemljišta. U podnebljima sa malim procentom vlage vazduha raste samo na močvarnom ili tresetnom zemljištu.[3]
Upotreba
uredi
Upotreba je slična kao kod obične breze, ali pošto je maljava breza u Srbiji strogo zaštićena vrsta ne sme se niti seći, niti na drugi način povređivati.
Značaj u ozelenjavanju
urediMaljava breza često se koristi kao dekorativna vrsta na močvarnim i tresetnim terenima, gde su nepovoljni uslovi za većinu drugih dekorativnih vrsta. Ima više gajenih formi i varijeteta, a jedan od najinteresantnijih svakako je crvenolisna maljava breza (Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen)[8] čiji su listovi tamnocrvene boje tokom celog vegetacionog perioda.
Napomene
uredi- ^ Bela breza je ime koje se vezuje i za druge vrste breza — maljavu brezu, papirastu brezu i dr... Pravilniji naziv je obična breza. Naziv ove vrste na engleskom jezku je srebrna breza, a u Severnoj Americi poznata je i kao evropska bela breza.
Reference
uredi- ^ Shaw, K.; Roy, S.; Wilson, B (2014). „Betula pubescens”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2014: e.T194521A116337224. Pristupljeno 10. 1. 2018.
- ^ a b v g Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 104—105
- ^ a b v g d Lanzara 1984, str. 79–80
- ^ „Betula pubescens”. Home Page The IUCN Red List of Threatened Species. Pristupljeno 23. 4. 2016.
- ^ „ODLUKA O STAVLJANJU POD ZAŠTITU BILJNIH VRSTA KAO PRIRODNIH RETKOSTI”. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 11/90 i 49/91. Arhivirano iz originala 24. 06. 2016. g. Pristupljeno 22. 4. 2016.
- ^ Atanasijević, Gordana. „Botaničke noeve barke”. Klub aktivnih uživalaca prirode Beograd. Pristupljeno 22. 4. 2016.
- ^ „UREDBA O ZAŠTITI PREDELA IZUZETNIH ODLIKA „VLASINA“”. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 30/2006. Arhivirano iz originala 24. 06. 2016. g. Pristupljeno 22. 4. 2016.
- ^ „Betula pubescens f. rubra T.Ulvinen”. The Plant List - a working list of all plant species. Pristupljeno 23. 4. 2016.
Literatura
uredi- Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
- Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 104—105
- Crvena knjiga flore Srbije, Knj. 1 - Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije. 1999. ISBN 978-86-7078-012-5.
Vidi još
urediSpoljašnje veze
uredi
- „Taxon: Betula pubescens Ehrh.”. npgsweb.ars-grin.gov. U.S. National Plant Germplasm System. Pristupljeno 23. 4. 2016.
- „Kew Gardens 'World Checklist': Betula pubescens Ehrh. (1789)”. Royal Botanic Gardens, Kew. Pristupljeno 23. 4. 2016.
Crvena knjiga flore Srbije
| |
| |