Рамби
Рамби, Р’мби или Роби (грч. Λαιμός; Лемос[1]) је насеље и седиште општине Преспа у периферији Западна Македонија, Грчка. Према попису из 2021. било је 171 становник.
Рамби Λαιμός | |
|---|---|
 Црква Свете Петке у Рамбију | |
| Административни подаци | |
| Држава | Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Лерин |
| Општина | Преспа |
| Становништво | |
| — 2021. | 171 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 47′ 03″ С; 21° 04′ 51″ И / 40.7842° С; 21.0808° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 1058 m |
  Рамби Рамби на карти Грчке | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 530 77 |
| Позивни број | 23850 – 51 |
Географија
уредиРамби је удаљен око 50 km северозападно од града Лерин (Флорина), који се налази близу Малог Преспанског језера. Насеље је смештено непосредно уз велико Преспанско језеро и границу са Северном Македонијом. Кроз село протиче Стара река (Палиорема), која извире на Пелистеру и после 10 км се улива у језеро Преспанско.
Историја
уредиЦрква Сретење Господње у селу је из 16. века и проглашена је заштићеним спомеником.[2] Храм „Св. Петка” у Рамбију потиче из 19. века и проглашена је заштићеним спомеником.[2]
Етнографија вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампана 1878. године, која се односи на мушко становништво 1873. године. показује да је Рамби имао 48 домаћинства и 90 муслимана и 58 житеља Словена.[3] Васил Канчов бележи да је у Рамбију 1900. године живело 196 Словена хришћана и 100 Албанаца муслимана.[4] Према секретару Бугарске егзархије, Димитру Мишеву, 1905. године Рамби је имало 256 Словена егзархиста.[5]
За време Грађанског рата насеље није много страдало, али је било погинулих и известан број избеглих у Југославију и источноевропске земље што је с годинама проузроковало постепени пад броја становника у насељу.
Од 2011. године према Каликратисовом плану и новом устројству државе, Рамби је постао седиште општине Преспа.[6]
Становништво
уредиНа попису из 1991. године Рамби је имао 250 становника, од чега су Словени већина а остали Аромуни досељени из Епира.[7]
Преглед становништва у свим пописним годинама од 1940. до данас:
| Година | 1940 | 1951 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 738[8] | 466 | 427 | 286 | 251 | 250 | 299 | 185 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Ράμπη -- Λαιμός
- ^ а б „ΥΑ ΥΠΠΟ/ΑΡΧ/Β1/Φ36/3734/79/20-2-1987 - ΦΕΚ 284/Β/9-6-1987”. Διαρκής κατάλογος κηρυγμένων αρχαιολογικών τόπων και μνημείων. Архивирано из оригинала 04. 10. 2020. г. Приступљено 17. 3. 2015.
- ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр. 88 – 89.
- ^ „Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 242.”. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 02. 05. 2017.
- ^ Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 170 – 171.
- ^ Закон „Каликратис“ Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2017) — Министарство унутрашњих послова Грчке
- ^ Симовски, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија - II дел. Скопје. стр. 172.
- ^ Извор за 1940-1991 г.: Т. Симовски, Населените места во Егејска Македонија
