Периферија Западна Македонија
Периферија Западна Македонија (грч. Περιφέρεια Δυτικής Μακεδονίας / Peripheria Ditikis Makedonias") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на северу земље и обухвата западни део Егејске Македоније. Управно седиште периферије и њен највећи град су Кожани.
| Периферија Западна Македонија грч. Περιφέρεια Δυτικής Μακεδονίας | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Грчка |
| Админ. центар | Кожани |
| Површина | 9.451 km2 |
| Становништво | 2011. |
| — број ст. | 283.689 |
| — густина ст. | 30,02 ст./km2 |
| Окрузи | Гревена Касторија Кожани Флорина |
| Званични веб-сајт | |
Положај и управна подела периферије
уредиПоложај: Периферија Западна Македонија граничи се са:
- север: Северна Македонија,
- исток: периферија Средишња Македонија,
- југ: периферија Тесалија,
- југозапад: периферија Епир,
- запад: Албанија.
Западна Македонија је једина унутаркопнена периферија Грчке.
Подела: Периферија је подијељена на 4 округа:
Даља подела на општине изгледа према таблици:
Географија
уреди
Западна Македонија је махом планинска област (82% површине), која покрива површину 9.451 km² на северу Грчке. Са запада Западна Македонија је заштићена горостасним планинским венцем Пинда, са истока планином Вермион, а на југу се издиже високи Олимп. У средишњем делу се налази висораван (500-800 м н.в.), „жила куцавица“ покрајине. У северном делу постоји и неколико природних језера, од којих је најпознатије Преспанско, на државној тромеђи са Северном Македонијом и Албанијом.
Клима у Епиру је углавном континентална због знатне надморске висине и удаљености од мора. На планинама она је још оштрија, планинска клима. У складу са и биљни и животињски свет је са средњоевропским одликама. Значајна део покрајине је под шумама, што је значајно за шумама сиромашну Грчку.
Историја
уредиСтановништво
уредиУ периферији Западна Македонија живи нешто мање од 300.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 30 ст./km², најмање међу грчким префектурама), а последњих година број становника благо опада. Средишњи, нижи делови су много боље насељени од планинских по ободу, који су готово пусти (< 10 ст./km²)
Највећи број становника чине етнички Грци, али има и Влаха на Пиндима и Македонаца на северу (околина Флорине). Последњих деценија значајан део мањина је погрчен.
Привреда
уредиСа економског становишта Западна Македонија је сиромашна област, са слабом индустријом (индустрија коже). Због оскудних природних услова, земљорадња је отежана. Једина погодност је богатство угљом, па је код града Птолемеде развијено рударство.
