Куенлуен

Кунлун
Кунлун
	Поглед са подножја на Кунлун
Географске карактеристике
Највиша тачка	Улуг Мустаг
Ндм. висина	7.723 m
Координате	36° С; 84° И / 36° С; 84° И 36° С; 84° И / 36° С; 84° И
Димензије
Дужина	око 2.500 km
Географија
	Куенлуен
Државе	Кина
Регије	Синкјанг

Кунлун је велики планински масив у западној Кини, претежно у Тибету и Синкјангу. Пружа се од Памира и Каракорума до средње Кине у дужини од 2500 km.

Највиши врх је Улуг Мустаг са 7723 m. Грађен је од кречњака, шкриљаца, гнајса и гранита. Преовлађује оскудна пустињска вегетација. На највишим подручјима налазе се многи ледници. Кунлун је тешко проходни масив. Најнижи превоји се налазе на висинама од 4000 до 5000 метара. Средишњи део Кунлуна чине висоравни и долине са ретким сланим језерима на надморској висини од 4.900 м. Позната су налазишта руда гвожђа и бакра, као и каменог угља. Преовладава оскудна пустињска вегетација. Водени токови теку северним падинама Кунлуна и нестају у пустињском песку. Крај је слабо насељен а у речним долинама западног дела развила су се мања насеља. То је номадска популација која се бави узгајањем јакова.

Тачна дефиниција планина Кунлун варира током времена. Старији извори су користили Кунлун за означавање планинског појаса који се протеже преко центра Кине,^[1] то јест Алтин Та заједно са планинама Ћиљен шан и Ћин. Недавни извори^[2] наводе да ланац Кунлун формира већи део јужне стране Таримског басена, а затим се наставља источно, јужно од Алтин Та. Сима Ћен (Записи великог историчара, свитак 123) каже да је цар Ву од Хана послао људе да пронађу извор Жуте реке и дао име Куенлуен планинама на њеном извору. Чини се да је име настало као полу-митска локација у класичном кинеском тексту Класици планина и мора.

Опсег

Куенлуенски ланац

Река Каракаш у западном Куенлуен Шану, гледано са аутопута Тибет-Синђан.

Од Памира у Таџикистану, планине Куенлуен иду на исток кроз јужни Синђан до провинције Ћингхај.^[3] Протежу се дуж јужне ивице онога што се сада зове Таримски басен, злогласне пустиње Такламакан и пустиње Гоби. Бројне важне реке теку из ланца, укључујући реку Каракаш („река црног жада“) и реку Јурунгкаш („река белог жада“), које теку кроз оазу Котан у пустињу Такламакан. Јужно од Куенлуена налази се ретко насељена регија Чангтанг, која чини део Тибетанске висоравни.

Куенлуенски пролаз

Алтин-Та или Алтун ланац је један од главних северних венаца Куенлуена. Његово североисточно проширење Килијан Шан је још један главни северни ланац Куенлуена. На југу главно проширење је Мин Шан. Планине Бајан Хар, јужни огранак планине Куенлуен, чине слив између сливова две најдуже кинеске реке, реке Јангце и Жуте реке.

Вулканска група Куенлуен

Преко 70 вулканских чуњева чине Куенлуен вулканску групу. То нису вулканске планине, већ купе. Као такви, они се не убрајају у светске вулканске планинске врхове. Група, међутим, има висину од 5.808 m (19.055 ft) изнад нивоа мора (35° 30′ С; 80° 12′ И / 35.5° С; 80.2° И / 35.5; 80.2). Ако се сматрају вулканским планинама, оне би представљале највиши вулкан у Азији и Кини и други највиши на источној хемисфери (после планине Килиманџаро) и један од седам вулканских врхова по висини. (Планина Дамаванд је највиши вулкан у Азији, а не Куенлуенски чуњеви.) Последња позната ерупција у тој вулканској групи била је 27. маја 1951. године.^[4]

Историја и митологија

Врх у ланцу Кунлун

Легендарне и мистичне планине су дугогодишњи аспект кинеске цивилизације. Кунлун је првобитно име митске планине за коју се верује да је таоистички рај.

Кунлун је полу-митски регион недалеко од извора Жуте реке.^[5] Планине Кунлун су ушле у кинеску идеологију током периода зараћених држава (475-221. п. н. е.), и постале су блиско интегрисане у кинеску културу.^[6]

Гу Ђеганг дели кинески митолошки систем на систем Кунлун и систем Пенглај заснован на источним и западним регионима. Он верује да је мит о Кунлуну

„настао на западној висоравни, а њене магичне и величанствене приче шире се на исток, а затим прате огромно и безгранично море. Комбинација ових природних услова формирала је систем Пенглај митологије у обалним областима Јан, Ву, Чи, и Јуе."^[7]

Клима

Кунлун планине

Кунлун планине су потпуно изоловане од климатских утицаја монсуна, али су под сталним утицајем континенталне ваздушне масе, што доводи до великих годишњих и дневних температурних осцилација. Најсушнији је средишњи део планинског система, док источни и западни делови добијају већу количину падавина. Годишња количина падавина се креће од 50 мм. у подножју планина до 460 мм. близу Памира и Тибета. У подножју планина, које се граниче са Таримском котлином просечна летња температура је око 28 °C, а зимска -9 °C.;у већим надморским висинама на граници са Тибетом летњи просек је 10 °C, а зимски - 35 °C и ниже. Карактеристике Кунлун планина су велике дневне разлике у температури ( високе дневне и изузетно ниске ноћне ) што доводи до елувијалног процеса услед чега настају велике количине растреситог материјала на тим подручјима, као и јаки ветрови, који су најјачи у јесен.

Биљни и животињски свет

У Кунлун планинама преовлађују стеновите пустиње и ретко степе. Услед тога вегетација је врло оскудна углавном се састоји од трава и грмља. У већем делу планина због недостатка воде и животињски свет је ограничен. Могу се наћи ретка стада дивљих папкара, као што су Тибетанска газела (енгл. Goa) и антилопа (енгл. Tibetan antelope), заједно са стадима дивљих магараца (Кијанг) и јакова. Међутим, У влажнијим западним областима налазе се Аргали - планинске овце, Хималајска плава овца (енгл. Bharal), Уриал - такође врста овце и козорог. Такође у ретким шикарама на западном делу Кунлуна могу се наћи мрки медведи, вукови и ретко снежни леопард. Разне врсте птица селица задржавају се на овим просторима током сезоне миграције.

Становништво и економија

Становници Кунлун планина упркос екстремним климатским и топографским условима су Ујгурски и Монголски номади који се заједно са својим стадима крећу у сталној потрази за храном. Нека насеља могу се наћи у долинама западних области. Хан Кинези су све присутнији у овој области и они су концентрисани дуж широке и добро одржаване мреже макадамских путева изграђених 1949. Сточарство представља економску базу фокусирану на овце, козе, јакове и ретка стада говеда. Пашњаци су ретки али са травама које су веома богате хранљивим материјама. Наводњавање у областима где је то изводљиво пружа могућност производње пшенице, јечма, грашка, кромпира и уљане репице.

У популарној култури

Планине Кунлун (у књизи написане као „Куен-Лун“) су описане као локација манастира Шангри-Ла у роману Изгубљени хоризонт енглеског писца Џејмса Хилтона из 1933. године.

Планине су место измишљеног града Кун Лун у серији Марвел комикс Ајрон Фист и истоименој ТВ емисији.^[8]

Референце

^ Richard, L. (1908). Comprehensive Geography of the Chinese Empire. OCLC 2281016.
^ National Geographic Atlas of China, 2008
^ „Kunlun Mountains”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2009-11-19.
^ „Kunlun Volcanic Group”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution.
^ 贾海建. 神怪小说与山岳信仰关系研究《中央民族大学》 2011 年博士论文. Архивирано из оригинала 15. 01. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2023.
^ Peng, Peng (1. 10. 2021). „Decentralizing the origin of civilization: Early archaeological efforts in China”. History of Humanities. 6 (2): 515—548. ISSN 2379-3163. S2CID 244133983. doi:10.1086/715935.
^ 许洋洋. 中国神话的地域文化透视.
^ Young, Sage (16. 3. 2017). „What Is K'un-Lun In 'Iron Fist'? The "Lost City" Has A Mystical History”. www.bustle.com. Bustle Digital Group. Приступљено 19. 11. 2018. „It's located in the Kunlun Mountains in Tibet, which is a real Chinese mountain range.”

Литература

Munro-Hay, Stuart Aksum. Edinburgh: University Press. (1991) ISBN 0-7486-0106-6.
Cooper, Kari M.; Reid, Mary R.; Dunbar, N. W.; McIntosh, W. C. (новембар 2002). „Origin of mafic magmas beneath northwestern Tibet: Constraints from Th-U disequilibria”. Geochemistry, Geophysics, Geosystems. 3 (11): 1065. Bibcode:2002GGG.....3.1065C. doi:10.1029/2002GC000332  .
Furuya, Masato; Yasuda, Takatoshi (новембар 2011). „The 2008 Yutian normal faulting earthquake (Mw 7.1), NW Tibet: Non-planar fault modeling and implications for the Karakax Fault”. Tectonophysics. 511 (3–4): 125—133. doi:10.1016/j.tecto.2011.09.003.
Guo, Zhengfu; Wilson, Marjorie; Zhang, Lihong; Zhang, Maoliang; Cheng, Zhihui; Liu, Jiaqi (јун 2014). „The role of subduction channel mélanges and convergent subduction systems in the petrogenesis of post-collisional K-rich mafic magmatism in NW Tibet”. Lithos. 198–199: 184—201. doi:10.1016/j.lithos.2014.03.020.
Yu, Hongmei; Xu, Jiandong; Zhao, Bo; Shen, Huanhuan; Lin, Chuanyong (април 2014). „Magmatic Processes of Ashi Volcano, Western Kunlun Mountains, China”. Acta Geologica Sinica - English Edition. 88 (2): 530—543. S2CID 128716675. doi:10.1111/1755-6724.12212.
Jiandong, Xu (2014-12-20). „Geological features and eruption history of Ashikule volcano clusters in western Kunlun Mountain”. Acta Petrologica Sinica. 30 (12). ISSN 1000-0569 — преко ResearchGate.
Krinsley, David; Dorn, Ronald I.; DiGregorio, Barry (2009). „Astrobiological implications of Rock Varnish in Tibet”. Astrobiology. 9 (6): 551—562. PMID 19663762. S2CID 18891658. doi:10.1089/ast.2008.0238.
Liu, Jiaqui; Maimaiti, Yiming (јануар 1989). „Distribution and ages of AshikuIe voIcanoes on the West Kunlun Mountains, West China” (PDF). Bulletin of Glacier Research. 7: 187—190. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 04. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2016.
Wei, Feixiang; Prytulak, Julie; Xu, Jiandong; Wei, Wei; Hammond, James O.S.; Zhao, Bo (септембар 2017). „The cause and source of melting for the most recent volcanism in Tibet: A combined geochemical and geophysical perspective” (PDF). Lithos (на језику: енглески). 288-289: 175—190. ISSN 0024-4937. doi:10.1016/j.lithos.2017.07.003.
Xu, Jiandong; Zhao, Bo; Yu, Hongmei; Wei, Feixiang; Chen, Zhengquan (1. 1. 2021). „Volcanic geology and petrochemistry of Ashikule volcanic field in western Kunlun Mountains of the Tibetan plateau”. Geological Society, London, Special Publications (на језику: енглески). 510 (1): 133—146. ISSN 0305-8719. doi:10.1144/SP510-2020-133.
Yu, Hongmei; Xu, Jiandong; Zhao, Bo; Wei, Feixiang (22. 6. 2020). „Magmatic systems beneath Ashikule volcanic cluster (Western Kunlun, China): insights from compositional and textural features of lavas”. Arabian Journal of Geosciences (на језику: енглески). 13 (13): 528. ISSN 1866-7538. S2CID 219959282. doi:10.1007/s12517-020-05506-4.
Zou, Haibo; Shen, Chuan-Chou; Fan, Qicheng; Lin, Ke (април 2014). „U-series disequilibrium in young Tengchong volcanics: Recycling of mature clay sediments or mudstones into the SE Tibetan mantle”. Lithos. 192–195: 132—141. doi:10.1016/j.lithos.2014.01.017.
Zou, Haibo; Vazquez, Jorge; Fan, Qicheng (2020-04-01). „Timescales of magmatic processes in post-collisional potassic lavas, northwestern Tibet”. Lithos (на језику: енглески). 358-359: 105418. ISSN 0024-4937. S2CID 213322059. doi:10.1016/j.lithos.2020.105418.
Ji, Lingyun; Xu, Jiandong; Liu, Lei; Zhang, Wenting (1. 1. 2021). „A review of present-day deformation of active volcanoes in China between 1970 and 2013”. Geological Society, London, Special Publications (на језику: енглески). 510 (1): 8. ISSN 0305-8719. doi:10.1144/SP510-2019-228.
Cañón-Tapia, Edgardo (1. 10. 2021). „Vent distribution and sub-volcanic systems: Myths, fallacies, and some plausible facts”. Earth-Science Reviews (на језику: енглески). 221: 11. ISSN 0012-8252. doi:10.1016/j.earscirev.2021.103768  .
Pan, Bo; Liu, Guoming; Cheng, Tao; Zhang, Jingwei; Sun, Zigang; Ma, Baojun; Wu, Haijun; Liang, Guojing; Guo, Mingrui; Kong, Qingjun; Wei, Feixiang; Zhao, Ciping; Zhao, Qiang (1. 1. 2021). „Development and status of active volcano monitoring in China”. Geological Society, London, Special Publications (на језику: енглески). 510 (1): 229. ISSN 0305-8719. doi:10.1144/SP510-2020-62.
Wei, Wei; Zhao, Dapeng (1. 2. 2020). „Intraplate volcanism and mantle dynamics of Mainland China: New constraints from shear-wave tomography”. Journal of Asian Earth Sciences. 188: 12. S2CID 210625629. doi:10.1016/j.jseaes.2019.104103.
Mianping, Zheng (6. 12. 2012). An Introduction to Saline Lakes on the Qinghai—Tibet Plateau. Springer Science & Business Media. стр. 35. ISBN 978-94-011-5458-1.
PEI, Shun-Ping; XU, Zhong-Huai; WANG, Su-Yun; M. Hearn, Thomas (март 2002). „Pn Velocity Tomography in Xinjiang, China and Adjacent Regions”. Chinese Journal of Geophysics. 45 (2): 221. doi:10.1002/cjg2.234.
„Kunlun Volcanic Group”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution.
Anthony J. Parsons; A. D. Abrahams (20. 3. 2009). Geomorphology of Desert Environments. Springer Science & Business Media. стр. 153. ISBN 978-1-4020-5719-9.

Спољашње везе

[1]
Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). „Kuen-lun”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 15 (11 изд.). стр. 938–941.
GEOLOGICAL INVESTIGATION on the VOLCANIC GROUP in the WULUKEKULE (lake), Region of XINJIANG —— query the validity of "The ERUPTION of NO. 1 VOLCANO in 1951" Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2023)
Origin of the Ashi volcano, Western Kunlun Mountains: Evidence from seismic tomography Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2023)
Field Geological Exploration of the Ashikule Volcano Group in Western Kunlun Mountains Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2023)

[1] Richard, L. (1908). Comprehensive Geography of the Chinese Empire. OCLC 2281016.

[2] National Geographic Atlas of China, 2008

[3] „Kunlun Mountains”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2009-11-19.

[4] „Kunlun Volcanic Group”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution.

[5] 贾海建. 神怪小说与山岳信仰关系研究《中央民族大学》 2011 年博士论文. Архивирано из оригинала 15. 01. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2023.

[6] Peng, Peng (1. 10. 2021). „Decentralizing the origin of civilization: Early archaeological efforts in China”. History of Humanities. 6 (2): 515—548. ISSN 2379-3163. S2CID 244133983. doi:10.1086/715935.

[7] 许洋洋. 中国神话的地域文化透视.

[8] Young, Sage (16. 3. 2017). „What Is K'un-Lun In 'Iron Fist'? The "Lost City" Has A Mystical History”. www.bustle.com. Bustle Digital Group. Приступљено 19. 11. 2018. „It's located in the Kunlun Mountains in Tibet, which is a real Chinese mountain range.”

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]