Kuenluen

Kunlun je veliki planinski masiv u zapadnoj Kini, pretežno u Tibetu i Sinkjangu. Pruža se od Pamira i Karakoruma do srednje Kine u dužini od 2500 km.

Kunlun
Pogled sa podnožja na Kunlun
Geografske karakteristike
Najviša tačka	Ulug Mustag
Ndm. visina	7.723 m
Koordinate	36° S; 84° I
Dimenzije
Dužina	oko 2.500 km
Geografija
Kuenluen
Države	Kina
Regije	Sinkjang

Najviši vrh je Ulug Mustag sa 7723 m. Građen je od krečnjaka, škriljaca, gnajsa i granita. Preovlađuje oskudna pustinjska vegetacija. Na najvišim područjima nalaze se mnogi lednici. Kunlun je teško prohodni masiv. Najniži prevoji se nalaze na visinama od 4000 do 5000 metara. Središnji deo Kunluna čine visoravni i doline sa retkim slanim jezerima na nadmorskoj visini od 4.900 m. Poznata su nalazišta ruda gvožđa i bakra, kao i kamenog uglja. Preovladava oskudna pustinjska vegetacija. Vodeni tokovi teku severnim padinama Kunluna i nestaju u pustinjskom pesku. Kraj je slabo naseljen a u rečnim dolinama zapadnog dela razvila su se manja naselja. To je nomadska populacija koja se bavi uzgajanjem jakova.

Tačna definicija planina Kunlun varira tokom vremena. Stariji izvori su koristili Kunlun za označavanje planinskog pojasa koji se proteže preko centra Kine, to jest Altin Ta zajedno sa planinama Ćiljen šan i Ćin. Nedavni izvori navode da lanac Kunlun formira veći deo južne strane Tarimskog basena, a zatim se nastavlja istočno, južno od Altin Ta. Sima Ćen (Zapisi velikog istoričara, svitak 123) kaže da je car Vu od Hana poslao ljude da pronađu izvor Žute reke i dao ime Kuenluen planinama na njenom izvoru. Čini se da je ime nastalo kao polu-mitska lokacija u klasičnom kineskom tekstu Klasici planina i mora.

Opseg

Kuenluenski lanac

Reka Karakaš u zapadnom Kuenluen Šanu, gledano sa autoputa Tibet-Sinđan.

Od Pamira u Tadžikistanu, planine Kuenluen idu na istok kroz južni Sinđan do provincije Ćinghaj. Protežu se duž južne ivice onoga što se sada zove Tarimski basen, zloglasne pustinje Taklamakan i pustinje Gobi. Brojne važne reke teku iz lanca, uključujući reku Karakaš („reka crnog žada“) i reku Jurungkaš („reka belog žada“), koje teku kroz oazu Kotan u pustinju Taklamakan. Južno od Kuenluena nalazi se retko naseljena regija Čangtang, koja čini deo Tibetanske visoravni.

Kuenluenski prolaz

Altin-Ta ili Altun lanac je jedan od glavnih severnih venaca Kuenluena. Njegovo severoistočno proširenje Kilijan Šan je još jedan glavni severni lanac Kuenluena. Na jugu glavno proširenje je Min Šan. Planine Bajan Har, južni ogranak planine Kuenluen, čine sliv između slivova dve najduže kineske reke, reke Jangce i Žute reke.

Vulkanska grupa Kuenluen

Preko 70 vulkanskih čunjeva čine Kuenluen vulkansku grupu. To nisu vulkanske planine, već kupe. Kao takvi, oni se ne ubrajaju u svetske vulkanske planinske vrhove. Grupa, međutim, ima visinu od 5.808 m (19.055 ft) iznad nivoa mora (35.5° S; 80.2° I / 35.5; 80.2). Ako se smatraju vulkanskim planinama, one bi predstavljale najviši vulkan u Aziji i Kini i drugi najviši na istočnoj hemisferi (posle planine Kilimandžaro) i jedan od sedam vulkanskih vrhova po visini. (Planina Damavand je najviši vulkan u Aziji, a ne Kuenluenski čunjevi.) Poslednja poznata erupcija u toj vulkanskoj grupi bila je 27. maja 1951. godine.

Istorija i mitologija

Vrh u lancu Kunlun

Legendarne i mistične planine su dugogodišnji aspekt kineske civilizacije. Kunlun je prvobitno ime mitske planine za koju se veruje da je taoistički raj.

Kunlun je polu-mitski region nedaleko od izvora Žute reke. Planine Kunlun su ušle u kinesku ideologiju tokom perioda zaraćenih država (475-221. p. n. e.), i postale su blisko integrisane u kinesku kulturu.

Gu Đegang deli kineski mitološki sistem na sistem Kunlun i sistem Penglaj zasnovan na istočnim i zapadnim regionima. On veruje da je mit o Kunlunu

„nastao na zapadnoj visoravni, a njene magične i veličanstvene priče šire se na istok, a zatim prate ogromno i bezgranično more. Kombinacija ovih prirodnih uslova formirala je sistem Penglaj mitologije u obalnim oblastima Jan, Vu, Či, i Jue."

Klima

Kunlun planine

Kunlun planine su potpuno izolovane od klimatskih uticaja monsuna, ali su pod stalnim uticajem kontinentalne vazdušne mase, što dovodi do velikih godišnjih i dnevnih temperaturnih oscilacija. Najsušniji je središnji deo planinskog sistema, dok istočni i zapadni delovi dobijaju veću količinu padavina. Godišnja količina padavina se kreće od 50 mm. u podnožju planina do 460 mm. blizu Pamira i Tibeta. U podnožju planina, koje se graniče sa Tarimskom kotlinom prosečna letnja temperatura je oko 28 °C, a zimska -9 °C.;u većim nadmorskim visinama na granici sa Tibetom letnji prosek je 10 °C, a zimski - 35 °C i niže. Karakteristike Kunlun planina su velike dnevne razlike u temperaturi ( visoke dnevne i izuzetno niske noćne ) što dovodi do eluvijalnog procesa usled čega nastaju velike količine rastresitog materijala na tim područjima, kao i jaki vetrovi, koji su najjači u jesen.

Biljni i životinjski svet

U Kunlun planinama preovlađuju stenovite pustinje i retko stepe. Usled toga vegetacija je vrlo oskudna uglavnom se sastoji od trava i grmlja. U većem delu planina zbog nedostatka vode i životinjski svet je ograničen. Mogu se naći retka stada divljih papkara, kao što su Tibetanska gazela (engl. Goa) i antilopa (engl. Tibetan antelope), zajedno sa stadima divljih magaraca (Kijang) i jakova. Međutim, U vlažnijim zapadnim oblastima nalaze se Argali - planinske ovce, Himalajska plava ovca (engl. Bharal), Urial - takođe vrsta ovce i kozorog. Takođe u retkim šikarama na zapadnom delu Kunluna mogu se naći mrki medvedi, vukovi i retko snežni leopard. Razne vrste ptica selica zadržavaju se na ovim prostorima tokom sezone migracije.

Stanovništvo i ekonomija

Stanovnici Kunlun planina uprkos ekstremnim klimatskim i topografskim uslovima su Ujgurski i Mongolski nomadi koji se zajedno sa svojim stadima kreću u stalnoj potrazi za hranom. Neka naselja mogu se naći u dolinama zapadnih oblasti. Han Kinezi su sve prisutniji u ovoj oblasti i oni su koncentrisani duž široke i dobro održavane mreže makadamskih puteva izgrađenih 1949. Stočarstvo predstavlja ekonomsku bazu fokusiranu na ovce, koze, jakove i retka stada goveda. Pašnjaci su retki ali sa travama koje su veoma bogate hranljivim materijama. Navodnjavanje u oblastima gde je to izvodljivo pruža mogućnost proizvodnje pšenice, ječma, graška, krompira i uljane repice.

U popularnoj kulturi

Planine Kunlun (u knjizi napisane kao „Kuen-Lun“) su opisane kao lokacija manastira Šangri-La u romanu Izgubljeni horizont engleskog pisca Džejmsa Hiltona iz 1933. godine.

Planine su mesto izmišljenog grada Kun Lun u seriji Marvel komiks Ajron Fist i istoimenoj TV emisiji.

Literatura

• Munro-Hay, Stuart Aksum. Edinburgh: University Press. (1991) ISBN 0-7486-0106-6.
• Cooper, Kari M.; Reid, Mary R.; Dunbar, N. W.; McIntosh, W. C. (novembar 2002). „Origin of mafic magmas beneath northwestern Tibet: Constraints from Th-U disequilibria”. Geochemistry, Geophysics, Geosystems. 3 (11): 1065. Bibcode:2002GGG.....3.1065C. doi:10.1029/2002GC000332 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Furuya, Masato; Yasuda, Takatoshi (novembar 2011). „The 2008 Yutian normal faulting earthquake (Mw 7.1), NW Tibet: Non-planar fault modeling and implications for the Karakax Fault”. Tectonophysics. 511 (3–4): 125—133. doi:10.1016/j.tecto.2011.09.003. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Guo, Zhengfu; Wilson, Marjorie; Zhang, Lihong; Zhang, Maoliang; Cheng, Zhihui; Liu, Jiaqi (jun 2014). „The role of subduction channel mélanges and convergent subduction systems in the petrogenesis of post-collisional K-rich mafic magmatism in NW Tibet”. Lithos. 198–199: 184—201. doi:10.1016/j.lithos.2014.03.020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Yu, Hongmei; Xu, Jiandong; Zhao, Bo; Shen, Huanhuan; Lin, Chuanyong (april 2014). „Magmatic Processes of Ashi Volcano, Western Kunlun Mountains, China”. Acta Geologica Sinica - English Edition. 88 (2): 530—543. S2CID 128716675. doi:10.1111/1755-6724.12212. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jiandong, Xu (2014-12-20). „Geological features and eruption history of Ashikule volcano clusters in western Kunlun Mountain”. Acta Petrologica Sinica. 30 (12). ISSN 1000-0569 — preko ResearchGate. 
• Krinsley, David; Dorn, Ronald I.; DiGregorio, Barry (2009). „Astrobiological implications of Rock Varnish in Tibet”. Astrobiology. 9 (6): 551—562. PMID 19663762. S2CID 18891658. doi:10.1089/ast.2008.0238. 
• Liu, Jiaqui; Maimaiti, Yiming (januar 1989). „Distribution and ages of AshikuIe voIcanoes on the West Kunlun Mountains, West China” (PDF). Bulletin of Glacier Research. 7: 187—190. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 04. 2017. g. Pristupljeno 2. 11. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wei, Feixiang; Prytulak, Julie; Xu, Jiandong; Wei, Wei; Hammond, James O.S.; Zhao, Bo (septembar 2017). „The cause and source of melting for the most recent volcanism in Tibet: A combined geochemical and geophysical perspective” (PDF). Lithos (na jeziku: engleski). 288-289: 175—190. ISSN 0024-4937. doi:10.1016/j.lithos.2017.07.003. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Xu, Jiandong; Zhao, Bo; Yu, Hongmei; Wei, Feixiang; Chen, Zhengquan (1. 1. 2021). „Volcanic geology and petrochemistry of Ashikule volcanic field in western Kunlun Mountains of the Tibetan plateau”. Geological Society, London, Special Publications (na jeziku: engleski). 510 (1): 133—146. ISSN 0305-8719. doi:10.1144/SP510-2020-133. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Yu, Hongmei; Xu, Jiandong; Zhao, Bo; Wei, Feixiang (22. 6. 2020). „Magmatic systems beneath Ashikule volcanic cluster (Western Kunlun, China): insights from compositional and textural features of lavas”. Arabian Journal of Geosciences (na jeziku: engleski). 13 (13): 528. ISSN 1866-7538. S2CID 219959282. doi:10.1007/s12517-020-05506-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Zou, Haibo; Shen, Chuan-Chou; Fan, Qicheng; Lin, Ke (april 2014). „U-series disequilibrium in young Tengchong volcanics: Recycling of mature clay sediments or mudstones into the SE Tibetan mantle”. Lithos. 192–195: 132—141. doi:10.1016/j.lithos.2014.01.017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Zou, Haibo; Vazquez, Jorge; Fan, Qicheng (2020-04-01). „Timescales of magmatic processes in post-collisional potassic lavas, northwestern Tibet”. Lithos (na jeziku: engleski). 358-359: 105418. ISSN 0024-4937. S2CID 213322059. doi:10.1016/j.lithos.2020.105418. 
• Ji, Lingyun; Xu, Jiandong; Liu, Lei; Zhang, Wenting (1. 1. 2021). „A review of present-day deformation of active volcanoes in China between 1970 and 2013”. Geological Society, London, Special Publications (na jeziku: engleski). 510 (1): 8. ISSN 0305-8719. doi:10.1144/SP510-2019-228. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cañón-Tapia, Edgardo (1. 10. 2021). „Vent distribution and sub-volcanic systems: Myths, fallacies, and some plausible facts”. Earth-Science Reviews (na jeziku: engleski). 221: 11. ISSN 0012-8252. doi:10.1016/j.earscirev.2021.103768 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pan, Bo; Liu, Guoming; Cheng, Tao; Zhang, Jingwei; Sun, Zigang; Ma, Baojun; Wu, Haijun; Liang, Guojing; Guo, Mingrui; Kong, Qingjun; Wei, Feixiang; Zhao, Ciping; Zhao, Qiang (1. 1. 2021). „Development and status of active volcano monitoring in China”. Geological Society, London, Special Publications (na jeziku: engleski). 510 (1): 229. ISSN 0305-8719. doi:10.1144/SP510-2020-62. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wei, Wei; Zhao, Dapeng (1. 2. 2020). „Intraplate volcanism and mantle dynamics of Mainland China: New constraints from shear-wave tomography”. Journal of Asian Earth Sciences. 188: 12. S2CID 210625629. doi:10.1016/j.jseaes.2019.104103. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mianping, Zheng (6. 12. 2012). An Introduction to Saline Lakes on the Qinghai—Tibet Plateau. Springer Science & Business Media. str. 35. ISBN 978-94-011-5458-1. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• PEI, Shun-Ping; XU, Zhong-Huai; WANG, Su-Yun; M. Hearn, Thomas (mart 2002). „Pn Velocity Tomography in Xinjiang, China and Adjacent Regions”. Chinese Journal of Geophysics. 45 (2): 221. doi:10.1002/cjg2.234. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Kunlun Volcanic Group”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution. 
• Anthony J. Parsons; A. D. Abrahams (20. 3. 2009). Geomorphology of Desert Environments. Springer Science & Business Media. str. 153. ISBN 978-1-4020-5719-9. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• [1]
• Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). „Kuen-lun”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 15 (11 izd.). str. 938–941. 
• GEOLOGICAL INVESTIGATION on the VOLCANIC GROUP in the WULUKEKULE (lake), Region of XINJIANG —— query the validity of "The ERUPTION of NO. 1 VOLCANO in 1951" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2023)
• Origin of the Ashi volcano, Western Kunlun Mountains: Evidence from seismic tomography Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2023)
• Field Geological Exploration of the Ashikule Volcano Group in Western Kunlun Mountains Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2023)