Кристс Нејландс (лет. Krists Neilands; Кулдига, 18. август 1994) летонски је бициклиста који тренутно вози за UCI про тур тим — Израел—премијер тех.[4] Освојио је двапут првенство Летоније у друмској вожњи и једном у вожњи на хронометар. По једном је освојио Гран при де Валоније и Тур де Хонгри трке.

Кристс Нејландс
Нејландс 2023.
Лични подаци
Пуно имеКристс Нејландс
Датум рођења(1994-08-18)18. август 1994.(30 год.)
Мјесто рођењаКулдига, Летонија
ДржављанствоЛетонија
Висина1,89 m[1]
Маса69 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Израел—премијер тех
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачауниверзалац
Професионална каријера
2013—2015Ритему—делфин
2016Аксеон—хагенс берман
2017—Израел сајклинг академи[2][3]
Успјеси
Првенства
Национални шампион
(друмска трка)
2 (2017, 2018)
Национални шампион
(вожња на хронометар)
2 (2019)
Друге трке
Гран при де Валоније 1 (2019)
Ажурирано: 3. мај 2024.

Каријера

уреди

Током јуниорске каријере освојио је двапут првенство Летоније у вожњи на хронометар и једном у друмској вожњи. Професионалну каријеру почео је 2017. када је освојио првенство Летоније у друмској вожњи и остварио је побједу на последњој етапи трке Тур д’Азербејџан.[5] Године 2018. возио је Милано—Санремо, гдје је напао у финишу на успону Пођо ди Санремо, заједно са Винченцом Нибалијем, али је отпао од њега, достигла га је група и завршио је на 23 мјесту, пет секунди иза Нибалија.[6] Током 2018. возио је своју прву гранд тур тркуЂиро д’Италију,[7] коју је завршио на 73 мјесту у генералном пласману.[8] Године 2019. освојио је Тур де Хонгри трку, уз двије етапне побједе и освојену брдску класификацију,[9] а освојио је и Тур де Валоније класик, двије секунде испред Јаспера Стојвена.[10] Вуелта а Астуријас трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, два минута иза Ричарда Карапаза,[11] док је Тур оф Норвеј завршио на трећем мјесту у генералном пласману, 19 секунди иза Алексеја Луценка, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[12]

Године 2020. возио је Тур де Франс,[13] гдје је на четвртој етапи био у бијегу и добио је награду за најагресивнијег возача на етапи.[14] Године 2021. завршио је Гран при Мигел Индураин класик на шестом мјесту, 21 секунду иза Алехандра Валвердеа.[15] Године 2022. завршио је првенство Летоније у вожњи на хронометар на другом мјесту, 58 секунди иза Томса Скујинша,[16] а Тур де Хонгри је завршио на седмом мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза Едија Данбара.[17]

Године 2023. завршио је Гран при ла Марсељеза класик на петом мјесту, у осмочланој групи која је дошла на циљ минут и 15 иза Нилсона Паулеса.[18] Првенство Летоније у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, 24 секунде иза Скујинша,[19] а првенство у друмској вожњи завршио је такође на другом мјесту, два минута иза Емилса Лиепинша.[19] У јулу је возио Тур де Франс, гдје је на десетој етапи био у бијегу, одакле је напао на 54 km до циља, што нико није пратио, а достигнут је на 3 km до циља.[20] Са њим су заједно на циљ дошли Пељо Билбао, Естебан Чавез, Џорџ Цимерман и Бен о Конор; Билбао је побиједио у спринту, а Нејландс је завршио на четвртом мјесту и добио је награду за најагресивнијег возача на етапи.[21]

Резултати на тркама

уреди

Резултати на гранд тур тркама

уреди
Гранд тур трке 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
  Ђиро д’Италија 73 100 DNF
  Тур де Франс 85 79 50
  Вуелта а Еспања
Легенда
Није учествовао
DNF Није завршио

Референце

уреди
  1. ^ а б „Krists Neilands”. eurosport.com. Приступљено 3. 5. 2024. 
  2. ^ „Israel Cycling Academy finalises 2019 roster, adds Sorensen as DS”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 4. 12. 2018. Приступљено 3. 5. 2024. 
  3. ^ Ostanek, Daniel (11. 12. 2019). „Israel Cycling Academy become Israel Start-Up Nation as WorldTour beckons”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 3. 5. 2024. 
  4. ^ „Israel - Premier Tech”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 3. 5. 2024. 
  5. ^ Bayramli, Nigar (8. 5. 2017). „Tour d’Azerbaijan 2017 Ends In Baku, Pozdnyakov Wins”. caspiannews.com. Приступљено 3. 5. 2024. 
  6. ^ „Vincenzo Nibali wins Milan-San Remo”. cyclingnews.com. 17. 3. 2018. Приступљено 3. 5. 2024. 
  7. ^ „Giro d'Italia 2018: Start List”. ProCyclingStats. Приступљено 3. 5. 2024. 
  8. ^ Ostanek, Daniel (27. 5. 2018). „Giro d'Italia: Chris Froome takes a third straight Grand Tour victory”. cyclingnews.com. Приступљено 3. 5. 2024. 
  9. ^ „General individual classification – Stage 5” (PDF). Tour de Hongrie. Приступљено 3. 5. 2024. 
  10. ^ „Neilands wins Grand Prix de Wallonie”. cyclingnews.com. 18. 9. 2018. Приступљено 3. 5. 2024. 
  11. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2019 Vuelta a Asturias (2.1), Spain”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 3. 5. 2024. 
  12. ^ „Alexey Lutsenko wins 2019 Arctic Race of Norway”. Cycling News. 18. 8. 2019. Приступљено 3. 5. 2024. 
  13. ^ „110th Tour de France: Startlists”. ProCyclingStats. Приступљено 3. 5. 2024. 
  14. ^ Fletcher, Patrick (1. 9. 2020). „Tour de France: Roglic claims first summit finale on stage 4”. CyclingNews. Приступљено 3. 5. 2024. 
  15. ^ Fletcher, Patrick (3. 4. 2021). „Alejandro Valverde wins GP Miguel Indurain”. CyclingNews. Приступљено 3. 5. 2024. 
  16. ^ Brože, Ulvis (22. 6. 2022). „Skujiņš un Rožlapa kļūst par Latvijas čempioniem individuālajā braucienā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 3. 5. 2024. 
  17. ^ „Eddie Dunbar wins Tour de Hongrie”. cyclingnews.com. 15. 5. 2022. Приступљено 3. 5. 2024. 
  18. ^ Stuart, Peter (29. 1. 2023). „Neilson Powless takes solo win at GP La Marseillaise”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 3. 5. 2024. 
  19. ^ а б Frattini, Kirsten (19. 6. 2022). „2023 Road National Champions index”. cyclingnews.com. Приступљено 3. 5. 2024. 
  20. ^ Davidson, Tom (11. 7. 2023). „Tour de France stage 10 as it happened: Pello Bilbao wins as breakaway has its day”. Cycling Weekly. Приступљено 3. 5. 2024. 
  21. ^ Davidson, Tom (11. 7. 2023). „Pello Bilbao reignites GC bid with Tour de France stage 10 victory”. Cycling Weekly. Приступљено 3. 5. 2024. 

Спољашње везе

уреди