Википедија

Томс Скујинш

Томс Скујинш (лет. Toms Skujiņš; 15. јун 1991) летонски је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Лидл—трек.[4] Четири пута је освојио првенство Летоније у вожњи на хронометар, двапут у друмској вожњи, док је по једном освојио трку Тре вали Варезине и UCI Америка тур такмичење, а на Ђиро д’Италији освојио је спринт класификацију. Четири пута је добио награду за бициклисту године Летоније.

Томс Скујинш
Скујинш 2015.
Лични подаци
Пуно имеТомс Скујинш
Датум рођења(1991-06-15)15. јун 1991. (33 год.)
Мјесто рођењаСигулда, Летонија
ДржављанствоЛетонија, Андора
Висина1,78 m[1]
Маса70 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Лидл—трек
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачауниверзалац
Професионална каријера
2011—2012Ла пом Марсељ
2013—Ритему—делфин
2014—2015Развојни тим Хинкапи
2016—2017Кенондејл
2018—Трек—сегафредо[2][3]
Успјеси
Првенства
Национални шампион
(друмска трка)		 2 (2019, 2021)
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 4 (2018, 2021, 2022, 2023)
Друге трке
Тре вали Варезине 1 (2018)
Остало
UCI Америка тур1 (2015)
Ажурирано: 5. јун 2023.

Каријера

уреди

Године 2013. освојио је првенство Летоније у друмској вожњи за возаче до 23 године, након чега је Европско првенство завршио на трећем мјесту и Свјетско на петом и добио је по први пут награду за бициклисту године Летоније.[5] У октобру 2013. потписао је уговор са развојним тимом Хинкапи.[6] Године 2014. освојио је трку Монт межантик у Канади, гдје је остварио двије етапне побједе и освојио је класификацију по поенима и класификацију за најбољег младог возача.[7] Године 2015. освојио је Винстон—Сејлем класик, завршио је трку Тур де Босе на другом мјесту и остварио је етапну побједу на Тур оф Калифорнији из бијега, захваљујући чему је био лидер и трке и брдске класификације до хронометра.[8] Због добрих резултата, освојио је такмичење UCI Америка тур[9] и добио је награду за летонског бициклисту године по други пут.[10]

Године 2016. прешао је у ворлд тур тим Кенондејл,[11] а прву побједу за тим остварио је на петој етапи Тур оф Калифорније.[12] Године 2017. побиједио је на другој етапи на трци Сетимана интернационале ди Копи е Бартали,[13] гдје је био лидер до последње етапе, када му је на последњем успону спао ланац, због чега је изгубио вријеме и завршио је на другом мјесту у генералном пласману, 16 секунди иза Лилијана Калмежана.[14] Током друге етапе Тур оф Калифорније у мају, пао је и сломио је кључну кост и задобио је потрес мозга, а при покушају да се врати на бицикл поново је пао.[15] Након што се опоравио од повреде завршио је првенство Летоније у вожњи на хронометар на другом мјесту, 30 секунди иза Алексејса Сарамотинса, а у августу је возио своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању,[16] коју је завршио на 123 мјесту у генералном пласману.[17]

 
Скујинш на Тур де Франсу 2018.

У септембру 2017. године потписао је двогодишњи уговор са тимом Трек—сегафредо.[18] На почетку сезоне 2018. освојио је класик Лосета—Андрач у склопу Вуелта а Маљорке,[19] док је у мају остварио етапну побједу на Тур оф Калифорнији, што му је била укупно трећа побједа на трци[20] и освојио је брдску класификацију.[21] У јуну је по први пут освојио првенство Летоније у вожњи на хронометар,[22] а дан касније је уврштен у тим за Тур де Франс.[23][24] На петој етапи добио је награду за најагресивнијег возача етапе и узео је тачкасту мајицу за лидера брдске класификације,[25] поставши први летонски возач икада који је био лидер неке од класификација на Туру.[26] Мајицу је носио пет дана, а на етапи 15 завршио је на петом мјесту, док је радио за Баукеа Молему који је завршио на трећем мјесту, чиме је постао први летонски бициклиста који је завршио неку етапу на Туру у првих пет, након Романса Вајнштејнса 2003. године.[27] У октобру, освојио је једнодневну трку у Италији — Тре вали Варезине, испред Тиба Пиноа,[28] а на крају сезоне по трећи пут је добио награду за летонског бициклисту године.[29]

Године 2019. Страде Бјанке завршио је на деветом мјесту,[30] док је у јуну по први пут освојио првенство Летоније друмској вожњи.[31] Другу годину заредом је уврштен у тим за Тур де Франс,[32] гдје је на петој етапи добио награду за најагресивнијег возача;[33][34] на етапи 17 завршио је на деветом мјесту,[35] а Тур је завршио на 81 мјесту у генералном пласману.[36] У октобру, завршио је Тре вали Варезине трку на трећем мјесту, иза Приможа Роглича и Ђованија Висконтија.[37] Године 2020. поново је возио Тур де Франс, гдје је осму етапу завршио на другом мјесту иза Нанса Петерса, након што је провео дан у бијегу, чиме је изједначио најбољи резултат неког летонског бициклисте на Туру, након што је Вајнштејнс завршио етапу на другом мјесту 2003. године.[38] На Туру је радио за Молему и Ричија Порта,[39] који је на крају завршио на трећем мјесту, иза Тадеја Погачара и Приможа Роглича.[40] На крају сезоне продужио је уговор са тимом на још двије године.[41] Почетком децембра, по четврти пут је проглашен за летонског бициклисту године.[42] Године 2021. завршио је класик Брабантсе пајл на петом мјесту,[43] након чега је завршио Вуелта а Андалузију на петом мјесту у генералном пласману.[44] У јуну је освојио првенство Летоније у вожњи на хронометар,[45] а затим је освојио и првенство у друмској вожњи, које је било одржано у склопу Балтичког првенства, на којем су учествовали бициклисти из Естоније и Литваније; побиједио је испред Естонца Микелса Раимса и освојио је по други пут првенство Летоније и по први пут Балтичко првенство.[46] Поново је био у саставу тима за Тур де Франс,[47] гдје је седму етапу завршио на 11 мјесту,[48] а етапу 16 на седмом мјесту.[49] У септембру је био номинован за UCI комисију за друмски бициклизам, гдје је добио 101 глас, али је изгубио од Филипа Жилбера који је добио 205 гласова.[50]

 
Скујинш на трци Тур де Романди 2022.

Године 2022. завршио је Страде Бјанке на 16 мјесту,[51] након чега је освојио брдску класификацију на Тур де Романди трци.[52] Крајем јуна је по трећи пут освојио првенство Летоније у вожњи на хронометар,[53] а у јулу је изабран у састав тима за Тур де Франс по пети пут,[54] поставши први летонски бициклиста који је возио Тур пет пута. У октобру је завршио класик Бенш—Шимај—Бенш на петом мјесту,[55] а на крају сезоне продужио је уговор са тимом на још двије године.[56] Године 2023. завршио је Страде Бјанке на 17 мјесту и Брабантсе пајл на деветом, након чега је у мају возио Ђиро д’Италију по први пут.[57] Четврту етапу је завршио на трећем мјесту, иза Орелина Паре Пентреа и Андреаса Лекнесунда, што је био најбољи резултат неког летонског бициклисте на Ђиру од 2004. године.[58] Етапу 12 завршио је на другом мјесту, иза Ника Денца, чиме је остварио најбољи резултат на некој гранд тур трци и добио је награду за најагресивнијег возача на етапи.[59] Ђиро је завршио на 31 мјесту у генералном пласману[60] и освојио је спринт класификацију.[61] У јуну је освојио првенство Летоније у вожњи на хронометар по четврти пут. Године 2024. завршио је Страде Бјанке на другом мјесту, два минута и 44 секунде иза Погачара, који је остварио соло побједу нападом на 81 km до циља.[62]

Приватни живот

уреди

Завршио је Прву гимназију у Риги,[63] студирао је на Летонској академији спортске педагогије,[64] а живио је у Карникави, Ђирони, Андори и САД.[63][65] Ожењен је са бившом професионалном бициклисткињом Абигејл Мики.[66][67]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Toms Skujiņš”. eurosport.com. Приступљено 5. 6. 2023. 
  2. ^ „Trek-Segafredo announce official 2019 rosters for men and women”. Trek Bicycle Corporation. Intrepid Corporation. 27. 12. 2018. Приступљено 5. 6. 2023. 
  3. ^ „Trek-Segafredo announce complete 2020 men's roster”. cyclingnews.com. Future plc. 9. 11. 2019. Приступљено 5. 6. 2023. 
  4. ^ „Trek - Segafredo”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 2. 1. 2021. г. Приступљено 5. 6. 2023. 
  5. ^ Siliņš, Andrejs (4. 12. 2013). „Skujiņš atzīts par 2013. gada Latvijas labāko riteņbraucēju”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  6. ^ „Riteņbraucējs Skujiņš pievienojas ASV komandai «Hincapie Development»”. sports.tvnet.lv (на језику: летонски). 24. 10. 2013. Приступљено 5. 6. 2023. 
  7. ^ Bryer, Charles (15. 6. 2014). „Tour de Beauce 2014: Skujins wins final stage and overall, Britton finishes second”. Canadian Cycling Magazine. 2013 Gripped Publishing Inc. Приступљено 5. 6. 2023. 
  8. ^ Axelgaard, Emil (12. 5. 2015). „Fantastic Skujins denies Sagan the victory in California”. Cycling Quotes. cyclingquotes.com 2013. Приступљено 5. 6. 2023. 
  9. ^ „Optum tops 2015 UCI America Tour, Skujins takes individual honours”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 2. 1. 2016. Приступљено 5. 6. 2023. 
  10. ^ „LRF Sezonas Noslēguma Pasākumā Par Latvijas Labāko Riteņbraucēju Godina Skujiņu”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  11. ^ Markss, Toms. „Skujiņš Kļūst Par Trešo Latvieti Pasaules Tūrē, Pievienojas "Cannondale"”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  12. ^ „Riteņbraucējs Skujiņš triumfē Kalifornijas velobrauciena piektajā posmā”. lsm.lv (на језику: летонски). 20. 5. 2016. Приступљено 5. 6. 2023. 
  13. ^ Markss, Toms (24. 3. 2017). „Skujiņš Izcīna Spožu Solo Uzvaru "Coppi e Bartali" 2. Posmā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  14. ^ Upenieks, Krišs (13. 4. 2017). „Sāpīga Neveiksme Liedz Skujiņam Gūt Uzvaru Kopvērtējumā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  15. ^ Kļavenieks, Mārtiņš (26. 6. 2017). „Kalifornijas velobraucienā Skujiņš piedzīvojis smagāko, bet ne iespaidīgāko kritienu”. lsm.lv (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  16. ^ „2017: 72nd Vuelta a España: Startlist”. ProCyclingStats. Приступљено 5. 6. 2023. 
  17. ^ Eliņš, Rolands (11. 9. 2017). „Frūms Triumfē, Kontadors Atvadās, Skujiņš Pabeidz Savu Pirmo Lielo Velotūri”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  18. ^ Eliņš, Rolands (29. 9. 2017). „Skujiņš Pievienosies "Trek-segafredo", Kontadora Bijušajai Komandai”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  19. ^ Eliņš, Rolands (16. 5. 2018). „Skujiņš Sezonas Otrajā Startā Izcīna Uzvaru Spānijā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  20. ^ Eliņš, Rolands (11. 9. 2017). „Skujiņš Skaistā Cīņā Trešo Reizi Karjerā Triumfē Kalifornijas Tūres Posmā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  21. ^ Freimanis, Jānis (12. 7. 2018). „Skujiņš: "Tas Ir Patīkami, Lai Gan Krekls Ir Nedaudz Par Lielu"”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  22. ^ Suveizda, Agris (28. 6. 2018). „Skujiņš Ar Dominantu Sniegumu Kļūst Par Latvijas Čempionu Individuālajā Braucienā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  23. ^ Markss, Toms (29. 6. 2018). „Skujiņam Gaidāma Debija Leģendārajā "Tour De France" velobraucienā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  24. ^ „2018: 105th Tour de France: Start List”. Pro Cycling Stats. Приступљено 5. 6. 2023. 
  25. ^ „Toms Skujins takes Tour's polka-dot jersey”. VeloNews. Pocket Outdoor Media. 11. 7. 2018. Приступљено 5. 6. 2023. 
  26. ^ Megnis, Ints (11. 7. 2018). „Skujiņš pēc atrāviena iegūst "Tour de France" Kalnu karaļa krekliņu”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  27. ^ Eliņš, Rolands (22. 7. 2018). „Skujiņam iespaidīgs sasniegums "Tour de France" posmā – piektā vieta”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  28. ^ Glazunova, Ludmila (9. 10. 2018). „Riteņbraucējs Skujiņš izcīna uzvaru viendienas sacensībās Itālijā”. lsm.lv (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  29. ^ Megnis, Ints (23. 11. 2018). „"Tour de France" izcili braukušais Skujiņš atzīts par gada labāko Latvijas riteņbraucēju”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  30. ^ Markss, Toms (9. 3. 2019). „Skujiņš rāda lielisku sniegumu, finišējot devītais leģendārajā "Strade Bianche"”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  31. ^ Eliņš, Rolands (30. 6. 2019). „Skujiņš pirmo reizi karjerā kļūst par Latvijas čempionu grupas braucienā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  32. ^ Ozols, Kārlis (5. 7. 2019). „Čempions Skujiņš Briselē sāks cīņu leģendārajā "Tour de France"”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  33. ^ Ozols, Kārlis (10. 7. 2019). „Aktīvais Skujiņš dodas atrāvienā un izcīna otro vietu kalna karaļa vērtējumā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  34. ^ Gadzała, Paweł (12. 7. 2019). „Tour de France: Skujiņs takes a 'Swiss army knife' approach”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 5. 6. 2023. 
  35. ^ Ozols, Kārlis (24. 7. 2019). „Skujiņš 36 grādu karstumā "Tour de France" izcīna devīto vietu”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  36. ^ Ozols, Kārlis (28. 7. 2019). „Skujiņš "Tour de France" noslēdz ar 23. vietu, Bernals jaunākais čempions kopš 1909. gada”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  37. ^ Ozols, Kārlis (8. 10. 2019). „Skujiņam trešā vieta prestižās sacensībās Itālijā un lielākā punktu raža šosezon”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  38. ^ Ostanek, Daniel (4. 9. 2020). „Tour de France: Nans Peters wins stage 8”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 6. 2023. 
  39. ^ „Trek-Segafredo confirm Porte and Mollema as co-leaders for Tour de France”. cyclingnews.com. Future plc. 24. 8. 2020. Приступљено 5. 6. 2023. 
  40. ^ Pretot, Julien (21. 9. 2020). „Porte seals podium place as Pogacar rides to Tour de France victory”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 5. 6. 2023. 
  41. ^ Eliņš, Rolands (2. 11. 2020). „Skujiņam jauns divu gadu līgums ar "Trek-Segafredo" un komandas kapteiņa loma”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  42. ^ Eliņš, Rolands (3. 12. 2020). „Skujiņš atzīts par Latvijas gada labāko riteņbraucēju”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  43. ^ Markss, Toms (3. 12. 2020). „Skujiņam lielisks sniegums un piektā vieta De Brabantse Pijl klasikā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  44. ^ Goddard, Ben (22. 5. 2021). „Miguel Ángel López wins Ruta del Sol”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 6. 2023. 
  45. ^ Markss, Toms (16. 6. 2021). „Skujiņš par spīti velosipēda defektam triumfē Latvijas čempionātā solo braucienā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  46. ^ Markss, Toms (20. 6. 2021). „Skujiņš izrēķinās ar igauņiem un triumfē Baltijas čempionātā grupas braucienā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  47. ^ Brože, Ulvis (22. 6. 2021). „Latvijas čempions Skujiņš ceturto reizi startēs "Tour de France"”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  48. ^ Mālmeisters, Toms (2. 7. 2021). „Tour de France septītajā posmā Skujiņam lielisks sniegums un 11. vieta”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  49. ^ Justovičs, Kārlis (13. 7. 2021). „Skujiņam sezonas labākais rezultāts "Tour de France", pirmā uzvara Konrādam”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  50. ^ Brože, Ulvis (28. 9. 2021). „Skujiņš netiek ievēlēts UCI Atlētu komisijā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  51. ^ Markss, Toms (5. 3. 2022). „Skujiņam augstā 16. vieta slavenajā Strade Bianche klasikā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  52. ^ „Riteņbraucējs Skujiņš Romandijas tūrē uzvar Kalnu karaļa ieskaitē”. lsm.lv (на језику: летонски). 1. 5. 2021. Приступљено 5. 6. 2023. 
  53. ^ Brože, Ulvis (22. 6. 2022). „Skujiņš un Rožlapa kļūst par Latvijas čempioniem individuālajā braucienā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  54. ^ Markss, Toms (28. 9. 2021). „Pasaules slavenajā Tour de France šogad startēs Skujiņš un Neilands”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  55. ^ Suveizda, Agris (4. 10. 2022). „Pasaules ranga TOP 100 sasniegušais Skujiņš par mata tiesu no TOP3 Beļģijā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  56. ^ Dilāns, Kristiāns (20. 10. 2022). „Skujiņš pagarina līgumu, turpinās pārstāvēt Pasaules tūres vienību Trek-Segafredo”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  57. ^ Markss, Toms (2. 5. 2023). „Skujiņš šonedēļ piedzīvos debiju Giro d’Italia”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  58. ^ Suveizda, Agris (9. 5. 2023). „Skujiņš izcīna augsto trešo vietu "Giro d'italia" posmā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  59. ^ Justovičs, Kārlis (18. 5. 2023). „Skujiņš finišē otrajā vietā "Giro d'italia" posmā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  60. ^ Frattini, Kristen (5. 6. 2023). „Giro d'Italia stage 21 final GC standings: Primoz Roglic wins the overall title”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 6. 2023. 
  61. ^ „Rankings in the Giro d'Italia 2023”. Giro d'Italia. RCS Sport. Приступљено 5. 6. 2023. 
  62. ^ Farrand, Stephen (2. 3. 2024). „Tadej Pogacar dominates Strade Bianche with long-range assault to Siena”. cyclingnews.com. Приступљено 30. 4. 2024. 
  63. ^ а б Kreilis, Dainis (21. 1. 2019). „Carnikavietis Toms Skujiņš. Gatavs riteņbraukšanā sevi mocīt un tikt pāri sāpēm”. lsm.lv (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  64. ^ Markss, Toms (6. 1. 2016). „Skujiņš: "Uzvara Kalifornijā parādīja, ka spēju cīnīties ar pasaules tūres vīriem"”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 5. 6. 2023. 
  65. ^ Kreilis, Dainis. „Cilvēks Novadā: Toms Skujiņš”. adazi.lv (на језику: летонски). Ādažu novads. Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 5. 6. 2023. 
  66. ^ Treloar, Iain (22. 3. 2023). „Latvia grapples with cycling's Russia problem”. Escape Collective. Приступљено 5. 6. 2023. 
  67. ^ Strode, Dale (21. 8. 2019). „As the women-only Colorado Classic kicks off, two star riders show how hard it is to survive in the pro peloton”. The Colorado Sun. Civil. Приступљено 5. 6. 2023. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Томс_Скујинш&oldid=28828587”