Корисник:Pinki/У припреми/Хронологија/1982.
Корисник:Pinki/У припреми/Шаблон:1А
1982. година
уреди- 1. јануар
- У Београду Војномедицинска академија (ВМА) отпочела са радом у новој згради на Бањичком вису. Ова зграда, површине 180.000 квадратних метара, подељена је у више од 60 техничко-технолошких целина и има око 6.000 просторија. Грађена је према пројекту пуковника и инжењера архитектуре Јосипа Осојника и инжењера архитектуре Слободана Николића, а изградњу је вршило грађевинско предузеће „Ратко Митровић“, уз ангажовање 48 грађевинских организација из целе Југославије. Зграда је изузетно динамичног облика - главни смештајни део је подељен на два дела и издигнут је на стубове и као такав оставља утисак лебдеће структуре која плени својом масивношћу. У време изградње,зграда ВМА је представља један од најпрестижнијих медицинских објеката у Југославији, а убрзо је постала и један од архитектонских симбола Београда.
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију председника Председништва СФРЈ преузео Петар Стамболић, дотадашњи потпредседник Председништва СФРЈ и делегат Социјалистичке Републике Србије у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео је Владимир Бакарић, дотадашњи члан Председништва из Социјалистичке Републике Хрватске (пошто је он умро 19. јануара 1983, на овој функцији га је заменио Мика Шпиљак).
- 29. јун
- У складу са Статутом СКЈ, функцију председника Председништва ЦК СКЈ преузео Митја Рибичич, делегат Савеза комуниста Словеније у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије.
- 15—28. август
- У Боготи ( Колумбија) одржано IX светско првенство у кошарци. Кошаркашка репрезентација Југославије, у саставу: Александар Петровић, Драган Кићановић, Зоран Радовић, Рајко Жижић, Жељко Јерков, Зуфер Авдија, Петер Вилфан, Андро Кнего, Ратко Радовановић, Бобан Петровић, Дражен Далипагић, Мирза Делибашић и тренер Ранко Жеравица, освојила је бронзану медаљу (прву по реду, од укупно две, на светским првенствима). Прво и друго место на такмичењу освојиле су репрезентације Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XVII Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитник награде „Славица“ за животно дело био је глумац Берт Сотлар, а добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, су били Мира Бањац и Зоран Радмиловић за улогe Савете и Животе у тв серији „Приче из радионице“.
1983. година
уреди- 9. март
- У Београду, на раскрсници Улице генерала Жданова и Булевара револуције (данас Улица Ресавска и Булевар краља Александра) извршен атента на амбасадора Републике Турске у СФРЈ, Галипа Балкара (који је од последица рањавања неколико дана касније преминуо), док је његов возач Која Неџети рањен. Атентат су извршили припадници јерменске терористичке организације, који су почетком марта дошли у Југославију и одсели у једном хотелу у Новом Саду. Свакодневно су долазили у Београд и мотрили турску амбасаду. Атентат је извршен на раскрсници у близини амбасаде, док се возило налазило на семафору. Извршиоци атентат били су Харутиони Крикор Левониан и Рафи Александер Ел Бекиан, Јермени из Либана. Након извршеног атентата, нападачи су се дали у бекство ка Ташмајданском парку, али су грађани покушали да их ухвате. У сукобу са терористима страдао је студент Жељко Миливојевић, пензионисани пуковник Слободан Брајевић је био тешко рањен, а пролазница Зорица Золотић лакше повређена. Један милиционер, који није био на дужности, покушао је колима да обори једног од нападача, док је милиционер Жељко Мићевић, који такође није био на дужности, успео да рани нападача Левонина, који је потом ухапшен. Други нападач успео је да оде у Нови Сад, али је тамо ухапшен. На првостепеном суђењу у Београду, осуђени су на смрт, али им је казна касније преиначена на 20 година затвора.
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију председника Председништва СФРЈ преузео Мика Шпиљак, дотадашњи потпредседник Председништва СФРЈ и делегат Социјалистичке Републике Хрватске у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео је Видоје Жарковић, дотадашњи члан Председништва из Социјалистичке Републике Црне Горе.
- 30. јун
- У складу са Статутом СКЈ, функцију председника Председништва ЦК СКЈ преузео Драгослав Дража Марковић, делегат Савеза комуниста Србије у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XVIII Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитник награде „Славица“ за животно дело био је глумац Павле Вуисић, а добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, су били Ена Беговић и Драган Николић за улоге Милице и Милоша у филму „Идемо даље“.
1984. година
уреди- 8—19. фебруар
- У Сарајеву одржане Четрнаесте зимске олимпијске игре. Ово су биле прве и једине олимпијске игре одржане у Југославији, на којима је учествовало 1.272 спортиста из 49 земаља. Представници Југославије освојили су само једну - сребрну медаљу.
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију председника Председништва СФРЈ преузео Веселин Ђурановић, делегат Социјалистичке Републике Црне Горе у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео је Радован Влајковић, члан Председништва из Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине.
- 26. јун
- У складу са Статутом СКЈ, функцију председника Председништва ЦК СКЈ преузео Али Шукрија, делегат Савеза комуниста Косова у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XIX Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитник награде „Славица“ за животно дело био је глумац Столе Аранђеловић, а добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, су били Радмила Савићевић и Павле Вуисић за улогу Виолете и Паје у тв серији „Камионџије поново возе“.
- 27. septembar 1984. – Antonije Isaković u SANU javno tražio „ponovno vrednovanje Titove uloge“.
- 28. septembar 1984. – Donet Zakon o upotrebi imena i lika Josipa Broza Tita.
- 8. oktobar 1984. – Održana sednica Gradskog komiteta Beograda posvećena idejnoj borbi u kulturi. Ratomir Vico izjavio da „jedna knjiga ne može da ugrozi sistem, ali ni da jedna zabrana ne može da ugrozi slobodu stvaranja“. Slobodan Milošević istakao da „šovinisti ne mogu biti advokati srpskog naroda“. Rezultat rasprave bilo je sprečavanje objavljivanja Sabranih dela Slobodana Jovanovića.
1985. година
уреди- 15. феруар
- У Београду, у насељу Коњарник убијен Ратко Рубежић (1952—1985), тада познати београдски и међународни криминалац, познат под надимку „Дач Шулц“. Убили су га његови „телохранитељи“ - Драган Поповић Дадиља (1955—1995) и Милован Вујисић Вуја (1957), обојица таксисти, а у убиству су учествовали и Бојан Петровић (1962—1998) и Борис Петков (1956—2002). Сва четворица су убрзо била ухапшена и осуђена - Поповић и Вујисић на петнаест, а Петровић и Петков на пет година затвора (Вијусић и Петков су касније побегли из затвора, а Вујисић и Перков су помиловани после издржаних више од пола казне). Убиство Рубежића је био први мафијашки обрачун у Београду и ово убиство се често назива „првом београдском сачекушом“.
- 21. март
- У селу Горња Биоча, код Хаџића Јунуз Кечо (1943—1993) убио своју бившу супругу Расему Фазлибашић (1957—1985) и тешко ранио њеног рођака Халила Џамбаса, у чијој се кући и догодио злочин. После овог убиства, Кечо је извршио још један покушај убиство у селу Луке, код Тарчина - када је пуцао на Атифа Бужу, службеника СО Хаџићи кога је сумњичио за љубавну везу са својом бившом супругом. После убиства и покушаја убиста, Кечо се неколико месеци скривао по оближњим планинама и вешто измицао милицијским потрагама, а касније се пребацио на Црногорско приморје где је радио као сезонски радник. Ухапшен је у Будви 17. фебруара 1986. године, и потом осуђен на петнест година затвора. Посебну пажњу јавности за овај случај привукао је веома присан однос Кече и његове шестогодишње пасторке Санеле, као и чињеница да је мајка покојне Расеме на суду сведочила у корист Кече (према овом догађају 1989. године снимљен је филм „Кудуз“, за који су сценарио написали Адемир Кеновић и Абдулах Сидран, а главну улогу је тумачио Слободан Ћустић). Године 1992. Кечо је побегао из затвора у Фочи и придружио се снагама Армије БиХ. Погинуо је 19. августа 1993. године у селу Гојаковац, код Кисељака заједно са својом пасторком Амелом Фазлибашић (1979—1993).
- 9. мај
- У Београду на платоу испред зграде Савезне скупштине одржана војна „Парада 85“ припадника Југословенске народне армије (ЈНА) поводом 40-о годишњице Дана победе. На паради је учествовало 6.690 припадника ЈНА, ТО и милиције и Цивилне заштите, а командант параде је био генерал-потпуковник Здравко Димић (Ово је била последња војна парада у СФРЈ).
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију председника Председништва СФРЈ преузео Радован Влајковић, дотадашњи потпредседник Председништва СФРЈ и делегат Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео је Синан Хасани, дотадашњи члан Председништва из Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XX Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитник награде „Славица“ за животно дело био је глумац Антун Налис, а добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, су били Зоја Одак и Ивица Видак за улоге Бланке и Винка у тв серији „Инспектор Винко“.
- 20. октобар
- У складу са Статутом СКЈ, функцију председника Председништва ЦК СКЈ преузео Видоје Жарковић, делегат Савеза комуниста Црне Горе у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије.
1986. година
уреди- 26—27. фебруар
- Миле Матић (1956—1994), каратиста из Добоја и чувар у Казнено-поправном заводу „Нови живот“ у Зеници, за само 22 часа убио је девет особа и на тај начин постао највећи масовни убица у историји СФРЈ. Свој крвави поход започео је у 8 сати 26. фебруара у свом стану у Добоју, где је убио свог зета Душана Поповића (1959—1986). Потом је убио таксисту Зорана Андријашевића (1958—1986) и отишао на посао у Зеницу. По завршетку смене пошао је са колегом Аземом Резвићем (1960—1986) и њега убио. Тада је узео такси и кренуо у Винковце, али их је саобраћајна милиција зауставила код Жепче. Приликом милицијске контроле, Матић је убио милиционера Станоја Илића (1953—1986) и лакше ранио таксисту Ејуба Ченду, који је успео да побегне. Матић је потом кренуо у Жепче, где га је привео један милиционер, али је успео да побегне и упутио се у Добој. По доласку у Добој, узео је такси и отишао у село Копривна, код Модриче, где је упао у кућу породице Васиљевић. Ту је убио матуранткињу Смиљану Васиљевић (1967—1986), у коју је био заљубљен и све њене укућане - деду Милорада (1918—1986), бабу Смиљу (1924—1986), мајку Зорку (1949—1986) и брата Милорада (1968—1986), а потом је запалио кућу (ову трагедију избегао је само Смиљанин отац Вељко, јер је кобне ноћи био на послу). У рано јутро 27. фебруара кренуо је ка Добоју, али су га на путу савладали умор и зима. Тада је свратио у кућу код једног сељака, којем се учинио сумњив, па га је онако уморног заједно са комшијом везао и позвао милицију. Матић је на суђењу проглашен неурачунљивим и послат је на лечење у болницу Окружног затвора у Беогрдау, где је извршио самоубиство августа 1994. године.
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију председника Председништва СФРЈ преузео Синан Хасани, дотадашњи потпредседник Председништва СФРЈ и делегат Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео је Лазар Мојсов, дотадашњи члан Председништва из Социјалистичке Републике Македоније.
- 28. јун
- У складу са Статутом СКЈ, функцију председника Председништва ЦК СКЈ преузео Миланко Реновица, делегат Савеза комуниста Босне и Херцеговине у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије.
- 5—20. јул
- У Мадриду ( Шпанија) одржано X светско првенство у кошарци. Кошаркашка репрезентација Југославије, у саставу: Александар Петровић, Дивац, Зоран Чутура, Вељко Петрановић, Емир Мутапчић, Зоран Радовић, Стојко Вранковић, Ратко Радовановић, Фрањо Араповић, Дражен Далипагић, Данко Цвјетичанин и тренер Крешимир Ћосић, освојила је бронзану медаљу (другу по реду, од укупно две, на светским првенствима). Прво и друго место на такмичењу освојиле су репрезентације Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза. Југословенски репрезентативац Дражен Петровић проглашен је за најбољег играча Светског првенства.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XXI Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитник награде „Славица“ за животно дело био је глумац Ацо Јовановски, а добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, су били Мирјана Карановић и Предраг Мики Манојловић за улоге Сене и Меше у филму „Отац на службеном путу“.
- 24. septembar 1986. – U Večernjim novostima pojavili se izvodi iz Memoranduma SANU, nacrta dokumenta koji se bavio analizom društveno-političkih prilika i položajem srpskog naroda u Jugoslaviji.
1987. година
уреди- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију председника Председништва СФРЈ преузео Лазар Мојсов, дотадашњи потпредседник Председништва СФРЈ и делегат Социјалистичке Републике Македоније у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео је Хамдија Поздерац, дотадашњи члан Председништва из Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине (пошто је он 15. септембра поднео оставку, заменио га је Мато Андрић, који је као председник Председништва СР БиХ обављао функцију в.д. члана Председништва СФРЈ, а 31. децембра је за члана Председништва из СР БиХ изабран Раиф Диздаревић).
- 30. јун
- У складу са Статутом СКЈ, функцију председника Председништва ЦК СКЈ преузео Бошко Крунић, делегат Савеза комуниста Војводине у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XXII Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитник награде „Славица“ за животно дело била је глумица Оливера Марковић, а добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, су били Светлана Бојковић и Марко Николић за улоге Емлије и Драгише Попадића у тв серији „Бољи живот“.
1988. година
уреди- У Београду, на Славији, отворен ресторан брзе хране из ланца америчких ресторана брзе хране Мекдоналдса (ово је био први ресторан Мекдоналдса у Југославији, али и некој социјалистичкој земљи).
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију председника Председништва СФРЈ преузео Раиф Диздаревић, дотадашњи потпредседник Председништва СФРЈ и делегат Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео је Стане Доланц, дотадашњи члан Председништва из Социјалистичке Републике Словеније.
- 30. јун
- У складу са Статутом СКЈ, функцију председника Председништва ЦК СКЈ преузео Стипе Шувар, делегат Савеза комуниста Хрватске у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XXIII Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитник награде „Славица“ за животно дело био је глумац Јанез Врховец, а добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, су били Лидија Вукићевић и Аљоша Вучковић за улоге Виолете и Иве у тв серији „Бољи живот“.
1989. година
уреди- 28. март
- Скупштина Социјалистичке Републике Србије, на свечаној седници оба већа, усвојила амандмане IX-XLIX на Устав СР Србије, донет 1974. године, чиме су значјано смањене надлежности аутономних покрајина - САП Војводине и САП Косова.
- 6. мај
- У Лозани (Швајцарска) одржано финално вече такмичења „Песма Евровизије ‘89“. На такмичењу је су победили представници Југославије - Група „Рива“ са песмом „Рок ми“. Ово је била прва и једина победа представника СФРЈ на овом такмичењу, као и повод за одржавање „Песми Евровизије ‘90“ у Загребу у Југославији.
- 8. мај
- Слободан Милошевић, дотадашњи председник Централног комитета Савеза комуниста Србије, преузео је функцију председника Председништва Социјалистичке Републике Србије (на овој функцију остао је све до увођења вишестраначког система, 1990. године, када је на првим вишестраначким изборима изабран за председника Републике Србије).
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију председника Председништва СФРЈ преузео Јанез Дрновшек, делегат Социјалистичке Републике Словеније у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео је Борисав Јовић, члан Председништва из Социјалистичке Републике Србије.
- 17. мај
- У складу са Статутом СКЈ, функцију председника Председништва ЦК СКЈ преузео Милан Панчевски, делегат Савеза комуниста Македоније у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XXIV Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитник награде „Славица“ за животно дело био је глумац Раде Марковић, а добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, су били Љиљана Контић и Драго Марковић за улоге Љепосаве и Радосава у тв серији „Ђекна још није умрла, а ка' ће не знамо“.
- 10. децембар
- У Загребу одржана ванредна седница Председништва ЦК СК Хравтске на којој је донета одлука (са 7 гласова за и 6 гласова против) да избори за скупштине друштвено-политичких организација, у пролеће 1990. године, буду слободни и вишестраначки. Ова одлука потврђена је на предстојећем XI конгресу СК Хратске.
- 11—13. децембар
- У Загребу одржан XI конгрес Савеза комуниста Хратске (СКХ). Конгрес је дао оцену да је СКХ спреман - „да изађе на конкурентске, плуралистичке и демократске изборе“. На Конгресу је изабран нови Централни комитет од 75 чланова, а за председника Председништва ЦК СКХ изабран је Ивица Рачан.
1991. година
уреди- 6. мај
- У Сплиту, испред зграде команде ЈНА, одржане демонстарције, које је организивао ХДЗ. Током демонстарција, се пуцало на зграду, а један од метака смртно је убио војника Сашу Гешовског (1972-1991), регрута из Кавадараца (СР Македонија). Испред зграде се налазило једно оклопно возило ЈНА, на које је скочио један од демонстраната и почео да дави војника Светланчу Нацева, који је вирио из возила. Војник је успео да се одупре и да се увуче у возило, а демонстрант је онда скинуо митраљез са возила.
- 26. јул
- У римском амфитеатру у Пули отпочео XXXVIII „Фестивал југословенског филма“, током којег је требало да буде приказано 9 домаћих филмова. Одлуком Већа фестивала, чији је председник био Антун Врдољак, фестивал је, после пројекције првог филма - „Крхотина“, редитеља Зринка Огресте, отказан у „знак протеста против рата“.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XXVI Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитник награде „Славица“ за животно дело био је глумац Петре Прличко, а добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, су били Весна Тривалић и Драган Бјелогрлић за улоге Љиље и Бобе у тв серији „Бољи живот“.
- 9. септембар
- 30. септембар
- У Београду умро Тома Здравковић (1938-1991), познати певач и композитор народне музике.
- 2. октобар
- У Сплиту, војна полиција ЈНА ухапсила вицеадмирала Драгољуба Боцинова, команданта ратне луке „Лора“ у Сплиту и још двојицу официра - капетана бојног брода Сибна Петровића и капетана фрегате Божидара Франковића, под оптужбом да су „припремали предају овог објекта Хрватској ратној морнарици“. Они су 4. октобра пребачени у Београд, где им је 14. новембра отпочело су суђење пред Војним судом. У току суђења, Сибин Петровић је привремено пуштен на слободу, што је искористио за бег у Хрватску, преко Мађарске, тако да му је касније суђено у отсуству. Драгољуб Боцинов је био осуђен на 18 месеци затвора и до правоснажности пресуде, у лето 1992. године, био је пуштен на слободу, што је искористио за бег у Македонију.