Лео Матес
Лео Матес (Осијек, 24. децембар 1911 — Београд, 9. септембар 1991) био је учесник Народноослободилачке борбе, дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије.
| лео матес | |
|---|---|
 Лео Матес | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. децембар 1911. |
| Место рођења | Осијек, Аустроугарска |
| Датум смрти | 9. септембар 1991. (79 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СФР Југославија |
| Професија | друштвено-политички радник |
| Породица | |
| Супружник | Љубинка Ваљаревић |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | од пре рата |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије 1941 — 1945. |
| Амбасадор ФНРЈ у САД | |
| Период | 1954 — 1958. |
| Претходник | Владо Поповић |
| Наследник | Марко Никезић |
| Одликовања |  |
Биографија
уредиРођен је 24. децембра 1911. године у Осијеку, у јеврејској породици.[1] У Загребу је завршио гимназију и студирао технику. Још као ђак виших разреда гимназије, учествовао је у револуционарном омладинском покрету, а за време студија био је један од руководилаца студентског покрета на загребачком Универзитету.
Од 1937. године био је члан Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску. Због револуционарне активности у раздобљу од 1933. до 1941. године, био је седам пута хапшен, изведен пред Суд за заштиту државе и 26. децембра 1939. године конфинован у затвор у Лепоглави.
Након окупације земље априла 1941. године, као члан Месног комитета КПЈ за Загреб, радио је на организацији илегалне штампе до почетка 1942, када се придружио Народноослободилачкој војсци Југославије, где је био на разним војним и политичким дужностима.
Послератни период
уредиОд 1945. године био је главни уредник Танјуга, након чега је радио у дипломатији. Међу осталим, био је саветник Амбасаде ФНР Југославије у Лондону, амбасадор у САД-у (од марта 1954) и стални представник Југославије у Организацији уједињених нација (ОУН). Од септембра 1958. до 1961. године био је генерални секретар председника Југославије, а након тога помоћник Савезног секретара за иностране послове ФНРЈ, Коче Поповића.
Био је и директор Института за међународну политику и привреду у Београду, од 1962. до 1972. године, познати стручњак за међународне односе и аутор више књига, од којих су најзначајније „Несврстаност“ (1970) и „Политика суперсила и оружје“ (1988).[2]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских и иностраних одликовања.
Био је ожењен Љубинком Ваљаревић, са којом је имао два сина. Преминуо је 9. септембра 1991. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Референце
уреди- ^ Романо, Јаша (1980). Јевреји Југославије 1941—1945: жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата. Београд: Јеврејски Историјски Музеј, Савеза јеврејских општина Југославије. стр. 440.
- ^ Лео МАТЕС (1962–1972)
Литература
уреди- Енциклопедија Југославије (књига шеста). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1965. година.
- Хрватска опћа енциклопедија (књига седма). „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 2005. година.
